Iako je rat na prostorima bivše Jugoslavije završen pre više od decenije, među srednjoškolcima u u Srbiji ponovo se u većem procentu identifikuju stereotipi i predrasude prema određenim etničkim grupama i manjinama.
Predrasude obično počivaju na negativanom stavu ili mišljenju pojedinca ili grupe o drugome ili drugačijem. Većina srednjoškolaca u Srbiji, pokazuje istraživanje Komiteta pravnika za ljudska prava govori da se mladi u Srbiji ne bi družili sa Albancima, Romima, Hrvatima i gej osobama.
Milan Antonijević iz Komiteta pravnika objašnjava kako je iz tih predrasuda povećan negativan stav indukovan pre svaga iz društva, medija ali i porodice.
„Ranija je istraživanja takođe govore o velikom stepenu netolerancije i nepoznavanju manjina i njihovih prava, afirmativnih akcija i njihovih mehanizama, ali mislim da je u poređenju sa tim ovo je jedan značajan posrats što može biti posledica svega ovoga nasilja što se dešava, promocija organizacija koje promovišu nasilje i drugih stvari koje mladi mogu čitati u medijima ili pratiti na internetu ili drugi način”, pojašnjava Antonijević.
Uloga roditelja, škole, ali i medija i društva kao celine glavne su poluge za formiranje svesti o diskriminaciji i poštovanju različitosti.
Ako je suditi po našoj anketi urađenoj ispred jedne beogradske gimnazije, onda je jasno otkud nedostaje adekvatno znanja o diskriminaciji:
S ozbirom da će ovi mladi ljudi kroz nekoliko godina donositi odluke zato je veoma važno da njihovo mišljenje ne bude opterećeno predrasudama, stereotipima i mržnjom i zbog toga je potrebna šira društvena obrazovanost, kako u školama tako i u svim oblastima javnog života kaže Ivana Stjela iz Jukoma koja je radila istraživanje.
“Oni se uglavnom trude da razumeju ali se oseća da im neke kategorije nisu najjasnije. O rodnosenzitivnim pitanjima nemaju svest i to je za njih neka glupost.O pripadnicima seksualnih manjina, jako velika većina ima problem sa tim. O romskoj populaciji takođe i stanje je jako loše jer se teško prepoznaju oblici diskriminacije”, konstatuje Stjelja.
Jasno je da postoji čitav niz specifičnih činilaca koji određuje predrasude. Suštinsko pitanje e zašto se ponovo javlja povećanje stepena netolerancije i diskriminacije prema drugima i drugačijima.
Odgovor smo dobili od socijalnog psihologa Bore Kuzmanovića:
„Mi smo došli do nekog zaključka da stižu generacije koje nisu ni zapamtile protekli rat, a rat se nije završio nekim rešenjima jasnim. Sada oni ne znaju kakve su opasnosti od širenja predrasuda. Inače postoji jedna opšta tendencija da ko ima predrasude u jednoj oblasti, relativno često ima i u nekoj drugoj. Ranije je bilo to da mlađa populacija ima manje predrasuda a sada se dešava nešto obrnuto. Mislim da je ovo jedan od činilaca da oni vide ponovo nacionalni problem ili tradiciju kao ugroženu i onda to podgreva malo taj odnos neprihvatanja i netolerancije”, zaključuje socijalni psiholog Bora Kuzmanović.
Predrasude obično počivaju na negativanom stavu ili mišljenju pojedinca ili grupe o drugome ili drugačijem. Većina srednjoškolaca u Srbiji, pokazuje istraživanje Komiteta pravnika za ljudska prava govori da se mladi u Srbiji ne bi družili sa Albancima, Romima, Hrvatima i gej osobama.
Milan Antonijević iz Komiteta pravnika objašnjava kako je iz tih predrasuda povećan negativan stav indukovan pre svaga iz društva, medija ali i porodice.
„Ranija je istraživanja takođe govore o velikom stepenu netolerancije i nepoznavanju manjina i njihovih prava, afirmativnih akcija i njihovih mehanizama, ali mislim da je u poređenju sa tim ovo je jedan značajan posrats što može biti posledica svega ovoga nasilja što se dešava, promocija organizacija koje promovišu nasilje i drugih stvari koje mladi mogu čitati u medijima ili pratiti na internetu ili drugi način”, pojašnjava Antonijević.
Uloga roditelja, škole, ali i medija i društva kao celine glavne su poluge za formiranje svesti o diskriminaciji i poštovanju različitosti.
Ako je suditi po našoj anketi urađenoj ispred jedne beogradske gimnazije, onda je jasno otkud nedostaje adekvatno znanja o diskriminaciji:
S ozbirom da će ovi mladi ljudi kroz nekoliko godina donositi odluke zato je veoma važno da njihovo mišljenje ne bude opterećeno predrasudama, stereotipima i mržnjom i zbog toga je potrebna šira društvena obrazovanost, kako u školama tako i u svim oblastima javnog života kaže Ivana Stjela iz Jukoma koja je radila istraživanje.
“Oni se uglavnom trude da razumeju ali se oseća da im neke kategorije nisu najjasnije. O rodnosenzitivnim pitanjima nemaju svest i to je za njih neka glupost.O pripadnicima seksualnih manjina, jako velika većina ima problem sa tim. O romskoj populaciji takođe i stanje je jako loše jer se teško prepoznaju oblici diskriminacije”, konstatuje Stjelja.
Jasno je da postoji čitav niz specifičnih činilaca koji određuje predrasude. Suštinsko pitanje e zašto se ponovo javlja povećanje stepena netolerancije i diskriminacije prema drugima i drugačijima.
Odgovor smo dobili od socijalnog psihologa Bore Kuzmanovića:
„Mi smo došli do nekog zaključka da stižu generacije koje nisu ni zapamtile protekli rat, a rat se nije završio nekim rešenjima jasnim. Sada oni ne znaju kakve su opasnosti od širenja predrasuda. Inače postoji jedna opšta tendencija da ko ima predrasude u jednoj oblasti, relativno često ima i u nekoj drugoj. Ranije je bilo to da mlađa populacija ima manje predrasuda a sada se dešava nešto obrnuto. Mislim da je ovo jedan od činilaca da oni vide ponovo nacionalni problem ili tradiciju kao ugroženu i onda to podgreva malo taj odnos neprihvatanja i netolerancije”, zaključuje socijalni psiholog Bora Kuzmanović.
