“Sledeća destinacija Balkan”... Pod tim radnim nazivom okupili su se predstavnici srednjih škola Srbije i Bosne i Hercegovine u pokušaju da preduzmu konkretne korake u smeru razvijanja agroturizma.
Uvereni su da je reč o privrednoj oblasti sa visokim, do sada neiskorišćenim mogućnostima jačanja kapaciteta, te da se radi o značajnoj razvojnoj šansi dve države.
Rezultati i uzajamna korist, po mišljenju sagovornika okupljenih u ambijentu skoro nedirnute prirode, na četiri sata vožnje jugozapadno od Beograda, na Mećavniku, mogu biti značajni. Pri tome ne misle samo na Bosnu i Hercegovinu i Srbiju, već čitavu zonu Zapadnog Balkana.
Koordinator svih aktivnosti koje će biti obavljene, a trajaće po planu do 2020. godine, je Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija iz Prokuplja, grada na jugu Srbije.
„Želimo da u saradnji sa univerzitetima, lokalnim zajednicama, ljudima u specifičnim područjima koji imaju poseban potencijal za agroturizam, tu temu dignemo na nivo viših prioriteta“, kaže direktor za razvoj Zapadnobalkanološkog instituta Marko Stojanović.
Pored Više tehničke škole u Užicu, u kojoj kao posebna oblast postoji i turistički smer, u projekat je uključeno još nekoliko visokih škola iz Srbiji. Reč je o srednjoškolskim ustanovama u kojima se obrazuju kadrovi iz oblastri turizma i poljoprivrede.
“Poslednjih nekoliko godina aktuelna je teza da agroturizam može dati mnogo bolje rezultate u opstanku i ostanku mladih na selu, naravno i poboljšanju položaja poljoprivrednih gazdinstava”, podseća za RSE Dragan Orović, iz Visoke poljoprivedno - prehrambene škole iz Prokuplja.
Ulaganje napora u razvoj agroturizma obećava uspeh s obzirom da strani turisti koji su po svim zvaničnim podacima sve zainteresovaniji za oblast Zapadnog Balkana, imaju pozitivnu ocenu o ovdašnjim gastornomskim ponudama, kaže Milenko Đurić, sa Više tehničke škole Beograd.
„Razvoj agroturizma je jedna perspektivna, nova forma u turističkoj tražnji. Moramo učiniti sve, udružiti snage, da ovu zaista divnu prirodnu predispoziciju pretvorimo u unosan posao", navodi on.
Pored obrazovnih institucija i razvojnih agencija iz Srbije i Bosne i Hercegovovine, u projekat su uključeni i univerziteti iz Grčke, Slovenije, Rumunijei Slovačke.
Oni pomažu da se otkriju mnoge nepoznanice u oblasti agroturizma, a što je vrlo korisno za sve, izjavio je profesor Sabahudin Bajramović, sa sarajevskog Poljoprivredno - prehrambenog fakulteta.
„Tu smo da zajednički pokupimo znanja, zato što su ovde sa nama na Mećavniku profesori iz Nitre u Slovačkoj, iz Brašova u Rumuniji, Portoroža u Sloveniji. Čini mi se da dosadašnja iskustva govore da ćemo ovde stečena znanja kasnije pretočiti u dobre materijale koje ćemo svojim studentima proslijediti", kaže Bajramović.
Profesorka Alisa Hadžiabulić, docent Agromediteranskog fakulteta u Mostaru (BiH), potvrdila je, naučno obrazovna institucija iz koje ona dolazi, spremna je da sprovede obuku za sve one koji žele ozbiljno da se bave agroturizmom.
„Što se tiče nas, kao obrazovne instiutucije, mi ćemo sa svoje strane voditi računa da pomognemo pri organizaciji kurseva. To je zapravo obuka, specifična, ciljana za ljude koji žele da se bave agroturizmom", istakla je profesorka Hadžiabulić.
Projekat čiji je osnovni cilj brži razvoj ruralnih sredina u Srbiji i BIH kroz iskorišćavanje turističkih i poljoprivrednnih kapaciteta, podržala je Evropska unija donacijom od oko 780 000 evra.
Facebook Forum