Šesnaestu godišnjicu najstravičnijeg događaja u Evropi poslednjih decenija, koji je Haški tribunal zvanično označio kao genocid, srpski desničari nameravaju da obeleže kao dan radosti i pobede - lepeći plakate po gradovima Srbije sa porukom 'Srećаn 11. jul, dаn oslobođenjа Srebrenice'.
Iako su svoju nameru javno obznanili, nijedna nadležna institucija u Srbiji na to još nije reagovala.
Na naš poziv, direktor policije Milorad Veljović je rekao da nema informacije o najavljenoj akciji ekstremista, ali je, ipak, poručio da će policija sprečiti održavanje svih skupova koji bi na bilo koji način imali negativan odnos prema srebreničkim žrtvama.
U kontekstu priprema za predstojeći komemorativni skup, Veljović je imao sastanak i sa direktorom policije bosanskohercegovačkog entiteta, Republike Srpske, Gojkom Vasićem.
Milorad Veljović
"Mi smo se dogovorili da ovih dana razmenimo sve informacijekako bi predupredili određene neželjene radnje i posledice. Dakle, interes i policije Srbije i Republike Srpske je, da kroz razmenu tih informacija, doprinesemo da ti skupovi, odnosno komemoracije, budu održane na jedan dostojanstven način, da niko ne sme sebi dati za pravo da remeti, ili pokuša da remeti takve skupove“, rekao nam je Veljović.
Ovo nije prvi put da ekstremističke organizacije javno šalju poruke mržnje. Do sada su, uglavnom, bili kažnjavani samo za lepljenje plakata na mestima koja za to nisu predviđena.
Goran Miletić iz organizacije Branitelji građanskih prava smatra da je to poražavajuće, budući da postoje zakoni koji krivično sankcionišu takve poruke.
"Postoji dovoljno krivičnih dela, od povrede ravnopravnosti
građana do proganjanja onih koji se zalažu za ravnopravnost građana i za razne druge diskriminacije, da ovi ljudi mogu da budu sankcionisani povodom ovih krivičnih dela. Takođe, isticanje raznih transparenata na sportskim priredbama i drugim javnim okupljanjima je zabranjeno i kažnjivo prema krivičnom zakonu. A takođe i govor mržnje, jer se ove poruke svakako mogu pod to podvesti, je okarektirasan kao teški oblik diskriminacije", navodi Miletić.
Obeshrabrujući sudski epilozi
Dakle, postoji dovoljan zakonodavni okvir da bi oni bili kažnjeni i da bi ovakve stvari bile treitirane kao krivična dela ili bi mogli da dođu pod uticaj nekih građanskih prava zaštita.
Uprkos tome, praksa na terenu je sasvim drugačija, a kada i dođe do sudskih postupaka epilog je obeshrabrujući.
Goran Miletić podseća da se zbog sličnog prestupa vodi postupak upravo protiv Miše Vacića, vođe organizacije „Naši 1389“.
"Ako se ima u vidu da suđenje traje pune dve godine i da se ono stalno odlaže, da oni prolaze nekažnjeni i da samo suđenje izgleda kao jedan veliki cirkus, i ukoliko oni vide takve postupke pravosuđa, naročito tužilaštva, naravno da se osećaju veoma sigurno da nastave da rade takve iste stvari“, ocenjuje Miletić.
Na savim suprotnom polu shvatanja srebreničkog genocida, u znak solidarnosti sa žrtvama i njihovim porodicama, nevladina organizacija 'Žene u crnom' i ove godine se priključuje tradicionalnom Maršu mira.
Žene u crnom na mnogim protestima do sada su tražile da se 11. juli progasi Danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, fotografija iz maja 2008
Aktivista ove organizacije Goran Lazin kaže da je ovog puta grupa koja odlazi u Potočare proširena na mrežu nevladinih organizacija.
"Organizovali smo nekoliko radionica po gradovina Srbije, kao što je Niš, Leskovac, Dimitrovgrad, Novi Sad, sa ciljem da podstaknemo što veću epatiju prema žrtvama genocida, tj. zločina koji je počinjen u naše ime, i da bismo zajedno pokušali da podignemo tu kulturu sećanja i saosećanja prema žrtvama, jer bez toga, zapravo, nema pravednog i trajnog mira“, kaže Lazin.
Na strahote genocida 'Žene u crnom' će podsetiti i manifestacijom na beogradskom Trgu Republike, uz poruku - da ignorisanje ili ravnodušnost prema onome što se desilo srebreničkim žrtvama predstavlja negiranje i njihovog i našeg ljudskog dostojanstva.
Goran Lazin kaže da bi u edukaciju građana o onome što se dogodilo u Srebrenici, trebalo da se uključi država.
"Mislim da ovo što mi činimo treba da čini država, prvenstveno kroz školstvo. Škole bi trebalo da organizuju posete, kao što je poseta Memorijalnom centru Potočari, jer to jeste jedan način edukacije i izgradnje kulture sećanja i saosećanja prema žrtvama zločina“, zaključuje Lazin.
Iako su svoju nameru javno obznanili, nijedna nadležna institucija u Srbiji na to još nije reagovala.
Na naš poziv, direktor policije Milorad Veljović je rekao da nema informacije o najavljenoj akciji ekstremista, ali je, ipak, poručio da će policija sprečiti održavanje svih skupova koji bi na bilo koji način imali negativan odnos prema srebreničkim žrtvama.
U kontekstu priprema za predstojeći komemorativni skup, Veljović je imao sastanak i sa direktorom policije bosanskohercegovačkog entiteta, Republike Srpske, Gojkom Vasićem.
Ovo nije prvi put da ekstremističke organizacije javno šalju poruke mržnje. Do sada su, uglavnom, bili kažnjavani samo za lepljenje plakata na mestima koja za to nisu predviđena.
Goran Miletić iz organizacije Branitelji građanskih prava smatra da je to poražavajuće, budući da postoje zakoni koji krivično sankcionišu takve poruke.
"Postoji dovoljno krivičnih dela, od povrede ravnopravnosti
Goran Miletić kaže da postoji zakonodavni okvir da bi počinioci sličnih dela bili kažnjeni, a ovakve stvari treitirane kao krivična dela.
građana do proganjanja onih koji se zalažu za ravnopravnost građana i za razne druge diskriminacije, da ovi ljudi mogu da budu sankcionisani povodom ovih krivičnih dela. Takođe, isticanje raznih transparenata na sportskim priredbama i drugim javnim okupljanjima je zabranjeno i kažnjivo prema krivičnom zakonu. A takođe i govor mržnje, jer se ove poruke svakako mogu pod to podvesti, je okarektirasan kao teški oblik diskriminacije", navodi Miletić.
Obeshrabrujući sudski epilozi
Dakle, postoji dovoljan zakonodavni okvir da bi oni bili kažnjeni i da bi ovakve stvari bile treitirane kao krivična dela ili bi mogli da dođu pod uticaj nekih građanskih prava zaštita.
Uprkos tome, praksa na terenu je sasvim drugačija, a kada i dođe do sudskih postupaka epilog je obeshrabrujući.
Goran Miletić podseća da se zbog sličnog prestupa vodi postupak upravo protiv Miše Vacića, vođe organizacije „Naši 1389“.
"Ako se ima u vidu da suđenje traje pune dve godine i da se ono stalno odlaže, da oni prolaze nekažnjeni i da samo suđenje izgleda kao jedan veliki cirkus, i ukoliko oni vide takve postupke pravosuđa, naročito tužilaštva, naravno da se osećaju veoma sigurno da nastave da rade takve iste stvari“, ocenjuje Miletić.
Na savim suprotnom polu shvatanja srebreničkog genocida, u znak solidarnosti sa žrtvama i njihovim porodicama, nevladina organizacija 'Žene u crnom' i ove godine se priključuje tradicionalnom Maršu mira.
"Organizovali smo nekoliko radionica po gradovina Srbije, kao što je Niš, Leskovac, Dimitrovgrad, Novi Sad, sa ciljem da podstaknemo što veću epatiju prema žrtvama genocida, tj. zločina koji je počinjen u naše ime, i da bismo zajedno pokušali da podignemo tu kulturu sećanja i saosećanja prema žrtvama, jer bez toga, zapravo, nema pravednog i trajnog mira“, kaže Lazin.
Na strahote genocida 'Žene u crnom' će podsetiti i manifestacijom na beogradskom Trgu Republike, uz poruku - da ignorisanje ili ravnodušnost prema onome što se desilo srebreničkim žrtvama predstavlja negiranje i njihovog i našeg ljudskog dostojanstva.
Goran Lazin kaže da bi u edukaciju građana o onome što se dogodilo u Srebrenici, trebalo da se uključi država.
"Mislim da ovo što mi činimo treba da čini država, prvenstveno kroz školstvo. Škole bi trebalo da organizuju posete, kao što je poseta Memorijalnom centru Potočari, jer to jeste jedan način edukacije i izgradnje kulture sećanja i saosećanja prema žrtvama zločina“, zaključuje Lazin.
