Memorandum Ministarstva zdravlja Srbije i Srpske pravoslavne crkve o lečenje osoba zavisnih od narkotika predstavlja praktično društvenu legitimaciju dosadašnjih aktivnosti crkve na ovom polju, započetu 2005. godine kroz projekat “Zemlja živih", koji podrazumeva delatnost sedam kampova, u kojima se, po rečima crkvenih velikodostojnika, nalazi zmeđu 20 i 30 osoba koje se leče.
Ovaj projekat, kako navode u crkvi, pruža pre svega duhovnu pomoć i počiva na principu rada i molitve. Međutim, još uvek su sveža sećanja na snimke koji razotkrivaju brutalne metode lečenja narkomana u kampu “Crna reka”, koji su šokirali dobar deo javnosti.
Ova činjenica psihoanalitičara Aleksandra Vuča navodi na opravdanu sumnju:
„Taj skandal je izazvan i taj skanadal je zataškan. Niko nije
napravio neku policijsku istragu, ili ako je napravio, to je verovatno neki od oblasnih drugova poturio u neku fioku, što znači da, ustvari, mi ne znamo šta se dešava u tih sedam kampova. Jednog dana će neko da da neki lek, ili će da napravi neku glupost, i biće onda čudo koje će, pretpostavljam, opet da se zataška.“
Kakva su iskustva korisnika duhovnih centara za odvikavanje od droga – pokušali smo da saznamo nevladinoj organizaciji 'Veza' koja se bavi programom smanjenja šteta.
Portparol Tijana Popadić kaže da ova organizacija, koja ima savetodavni karakter, nikog ne upućuje direktno ne lačenje, već da je to isključivo lični izbor pojedinca:
"Mi nikog ne upućujemo dok se neko nama konkretno ne obrati za savet gde bi mogao da ode, ukoliko bi želeo da uspostavi apstinenciju. Onda pružamo lepezu svi mogućih usluga koje postoje i oni onda prave izbor na osnovu svojih afiniteta, ukoliko žele”, kaže Tijana Popadić.
(Snimak premlaćivanja u centru Crna Reka iz 2009., koji je objavilo Vreme.)
Što se tiče potpisanog memoranduma, u 'Vezi' pozdravljaju taj potez, jer smatraju da je dobro da se uvećava front koji bi sprečio širenje ove pojave, ali ipak naglašavaju da je narkomanija medicinski problem.
"Iskustva naših korisnika su, mada ne znam koliko je pametno uopštavati, da se odlazak na mesta za rehabilitaciju i dektoksikaciju radi zabog uspostavljanja privremene apstinencije, ali se oni nakon toga, uglavnom, ponovo vraćaju na konzumaciju”, navodi Tijana Popadić.
Doskorašnji pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić kaže da nije video potpisani memorandum, ali da on, ipak, budi nadu da će država na taj način imati neku vrstu uvida u to šta se dešava u alternativnim institucijama.
“Da ne bi došlo do sličnih slučajeva kakve smo imali prilike da vidimo u Crnoj reci”, kaže Karadžić.
Marko Karadžić kaže da bi bilo dobro da javnost ima uvid u sve odredbe Memoranduma.
"Šta on podrazumeva? Na koji način će država vršiti kontrolu? Na koji način će pružati pomoć? Da li određene verske zajednice i crkve zaista imaju kapacitet i znanje da se bave ovom problematikom? Pored toga, postavlja se i pitanje zašto je to isključivo sa SPC, kada znamo da i ostale verske zajednice imaju slične centre koji su isto tako na raspolaganju pojedincima koji se odluče za tu vrstu lečenja. Ja mislim da naša država, nažalost, nema dovoljno novca ni za postojeće zvanične institucijeu kojima rade profesionalci”, navodi Karadžić.
Aleksandar Vučo je uveren da je ovim memorandumom došlo do mešanja, kako kaže, vrlo neobičnih stvari - profesionalaca koji leče ovu opaku bolest sa vrlo sumnjivim uspehom grupe ljudi koja je vrlo indoktrinirana svojim pogledom na svet, koja je vrlo kruta i nesavitljiva.
"Izgleda da mi nikako da shvatimo neke stvari. A to je da u SPC postoji jedna vrlo militantna grupa ljudi koja smatra da batinom, a ne Biblijom, može da leči ljude. Ono čega se ja bojim i što primećujem, to je sama formulacija crkve da doktori i psiholozi treba da se bave duševnim radom. Tako da se odmah vidi jedna grabežljivost crkve koja hoće sad polako da hvata i duše, a ne samo raznorazne zgrade i, što bi se reklo, konake kojih ima popriličnom obilju”, zaključuje Vučo.
Ovaj projekat, kako navode u crkvi, pruža pre svega duhovnu pomoć i počiva na principu rada i molitve. Međutim, još uvek su sveža sećanja na snimke koji razotkrivaju brutalne metode lečenja narkomana u kampu “Crna reka”, koji su šokirali dobar deo javnosti.
Ova činjenica psihoanalitičara Aleksandra Vuča navodi na opravdanu sumnju:
„Taj skandal je izazvan i taj skanadal je zataškan. Niko nije
Psihoanalitičar Aleksandar Vučo upozorava kako se ne zna šta se dešava u kampovima za lečenje koje drži Srpska pravoslavna crkva.
napravio neku policijsku istragu, ili ako je napravio, to je verovatno neki od oblasnih drugova poturio u neku fioku, što znači da, ustvari, mi ne znamo šta se dešava u tih sedam kampova. Jednog dana će neko da da neki lek, ili će da napravi neku glupost, i biće onda čudo koje će, pretpostavljam, opet da se zataška.“
Kakva su iskustva korisnika duhovnih centara za odvikavanje od droga – pokušali smo da saznamo nevladinoj organizaciji 'Veza' koja se bavi programom smanjenja šteta.
Portparol Tijana Popadić kaže da ova organizacija, koja ima savetodavni karakter, nikog ne upućuje direktno ne lačenje, već da je to isključivo lični izbor pojedinca:
"Mi nikog ne upućujemo dok se neko nama konkretno ne obrati za savet gde bi mogao da ode, ukoliko bi želeo da uspostavi apstinenciju. Onda pružamo lepezu svi mogućih usluga koje postoje i oni onda prave izbor na osnovu svojih afiniteta, ukoliko žele”, kaže Tijana Popadić.
(Snimak premlaćivanja u centru Crna Reka iz 2009., koji je objavilo Vreme.)
Što se tiče potpisanog memoranduma, u 'Vezi' pozdravljaju taj potez, jer smatraju da je dobro da se uvećava front koji bi sprečio širenje ove pojave, ali ipak naglašavaju da je narkomanija medicinski problem.
"Iskustva naših korisnika su, mada ne znam koliko je pametno uopštavati, da se odlazak na mesta za rehabilitaciju i dektoksikaciju radi zabog uspostavljanja privremene apstinencije, ali se oni nakon toga, uglavnom, ponovo vraćaju na konzumaciju”, navodi Tijana Popadić.
Doskorašnji pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić kaže da nije video potpisani memorandum, ali da on, ipak, budi nadu da će država na taj način imati neku vrstu uvida u to šta se dešava u alternativnim institucijama.
“Da ne bi došlo do sličnih slučajeva kakve smo imali prilike da vidimo u Crnoj reci”, kaže Karadžić.
Marko Karadžić postvlja pitanje zašto je memorandum potpisan samo sa SPC, kada i ostale verske zajednice imaju slične centre koji su na raspolaganju pojedincima koji se odluče za tu vrstu lečenja.
Marko Karadžić kaže da bi bilo dobro da javnost ima uvid u sve odredbe Memoranduma.
"Šta on podrazumeva? Na koji način će država vršiti kontrolu? Na koji način će pružati pomoć? Da li određene verske zajednice i crkve zaista imaju kapacitet i znanje da se bave ovom problematikom? Pored toga, postavlja se i pitanje zašto je to isključivo sa SPC, kada znamo da i ostale verske zajednice imaju slične centre koji su isto tako na raspolaganju pojedincima koji se odluče za tu vrstu lečenja. Ja mislim da naša država, nažalost, nema dovoljno novca ni za postojeće zvanične institucijeu kojima rade profesionalci”, navodi Karadžić.
Aleksandar Vučo je uveren da je ovim memorandumom došlo do mešanja, kako kaže, vrlo neobičnih stvari - profesionalaca koji leče ovu opaku bolest sa vrlo sumnjivim uspehom grupe ljudi koja je vrlo indoktrinirana svojim pogledom na svet, koja je vrlo kruta i nesavitljiva.
"Izgleda da mi nikako da shvatimo neke stvari. A to je da u SPC postoji jedna vrlo militantna grupa ljudi koja smatra da batinom, a ne Biblijom, može da leči ljude. Ono čega se ja bojim i što primećujem, to je sama formulacija crkve da doktori i psiholozi treba da se bave duševnim radom. Tako da se odmah vidi jedna grabežljivost crkve koja hoće sad polako da hvata i duše, a ne samo raznorazne zgrade i, što bi se reklo, konake kojih ima popriličnom obilju”, zaključuje Vučo.
