Srbija je prošle godine prvi put počela da izvozi med u zemlje Evropske unije gde je plasirala 2000 tona meda.
Ova godina je bila izuzetno medonosna pa pčelari očekuju da će taj rezultat biti premašen.
U selu Kamenovo kod Petrovca na Mlavi pčelarstvom se bavi 200 domaćinstava koja imaju više od 2000 košnica.
Jedan od najspoznatijih srpskih pčelara Vladan Milić iz tog sela, kaže da su uspešan start izvoza i dobra zarada ohrabrili pčelare da proširuju proizvodnju.
"Imamo tržište, a počeo je i organizovani otkup. Naš med je veoma cenjen u svetu i za njim vlada veliko interesovanje. U zadnje dve godine počeo je izvoz u zapadnu Evropu, pogotovu u Nemačku. Trenutna otkupna cena je 3,3 evra za kilogram meda", kaže Milić.
On ima 250 košnica i proizvodi razne vrste meda, matičnog mleča, polenovog praha i propolisa, a te proizvode evropskom tržištu nudi i pčelar Rade Veljović iz Oplanića kod Kragujevca, koji ima 150 košnica.
Vlada Milić, pčelara iz sela Kamenovo kod Kragujevca, 11. septembar 2011.
On kaže da je ova godina jedna od najmedonosnijih u protekloj decenijizbog čega očekuje dobru zaradu od izvoza.
"Do prošle godine Srbija nije izvozila med, a od tada je srpski med krenuo na na evropsko tržište gde su izvezene značajna količine. Cene su bile na zavidnom nivou. Ove godine je takođe dobro krenulo", kaže on.
Naši RSE kažu da pčelarstvo nije običan posao i da znanje, dobra organizacija i ljubav predstavljaju sigurnu formulu za uspeh.
"Ja se bavim pčelarstvom prvo za to što volim. Pod broj dva zato što je med zdrava hrana, nadam se i budućnost 21. veka, a pod broj tri zbog toga što ima ekonomskog opravdanja kada se u pčelarstvu radi", kaže Veljović.
"Da bi ste se ovim poslom bavili, najbitnije je da postoji ljubav prema pčelarstvu. Bez toga nema napretka jer pčela voli negu", naglašava Milić.
Kilogram kvalitetnog meda, koji se izvozi u Evropu po ceni od 3,3 evra po kilogramu, u Srbiji u maloprodaji košta od 400 do 500 dinara (oko 4,5 evra), a matični mleč, polen i propolis prodaju se po ceni od 700 do 800 (oko 7,5 evra) dinara.
U ponudi se najčešće mogu naći livadski, bagremov, šumski i med od lipe sa planina kao što su Vlasina, Zlatibor, Rudnik, Homolj, Golija, ali i iz Vojvodine.
Ova godina je bila izuzetno medonosna pa pčelari očekuju da će taj rezultat biti premašen.
U selu Kamenovo kod Petrovca na Mlavi pčelarstvom se bavi 200 domaćinstava koja imaju više od 2000 košnica.
Jedan od najspoznatijih srpskih pčelara Vladan Milić iz tog sela, kaže da su uspešan start izvoza i dobra zarada ohrabrili pčelare da proširuju proizvodnju.
"Imamo tržište, a počeo je i organizovani otkup. Naš med je veoma cenjen u svetu i za njim vlada veliko interesovanje. U zadnje dve godine počeo je izvoz u zapadnu Evropu, pogotovu u Nemačku. Trenutna otkupna cena je 3,3 evra za kilogram meda", kaže Milić.
On ima 250 košnica i proizvodi razne vrste meda, matičnog mleča, polenovog praha i propolisa, a te proizvode evropskom tržištu nudi i pčelar Rade Veljović iz Oplanića kod Kragujevca, koji ima 150 košnica.
On kaže da je ova godina jedna od najmedonosnijih u protekloj decenijizbog čega očekuje dobru zaradu od izvoza.
"Do prošle godine Srbija nije izvozila med, a od tada je srpski med krenuo na na evropsko tržište gde su izvezene značajna količine. Cene su bile na zavidnom nivou. Ove godine je takođe dobro krenulo", kaže on.
Naši RSE kažu da pčelarstvo nije običan posao i da znanje, dobra organizacija i ljubav predstavljaju sigurnu formulu za uspeh.
"Ja se bavim pčelarstvom prvo za to što volim. Pod broj dva zato što je med zdrava hrana, nadam se i budućnost 21. veka, a pod broj tri zbog toga što ima ekonomskog opravdanja kada se u pčelarstvu radi", kaže Veljović.
"Da bi ste se ovim poslom bavili, najbitnije je da postoji ljubav prema pčelarstvu. Bez toga nema napretka jer pčela voli negu", naglašava Milić.
Kilogram kvalitetnog meda, koji se izvozi u Evropu po ceni od 3,3 evra po kilogramu, u Srbiji u maloprodaji košta od 400 do 500 dinara (oko 4,5 evra), a matični mleč, polen i propolis prodaju se po ceni od 700 do 800 (oko 7,5 evra) dinara.
U ponudi se najčešće mogu naći livadski, bagremov, šumski i med od lipe sa planina kao što su Vlasina, Zlatibor, Rudnik, Homolj, Golija, ali i iz Vojvodine.