Problem diskriminacije u Srbiji jednako se prostire na sve oblasti društvenog života - pred organima javne vlasti, u sferi obrazovanja, zdravstvenih usluga, zapošljavanja ili pristupa javnim mestima, pokazuje najnoviji izveštaj o stepenu diskriminacije koji je pripremila Koalicija nevladinih organizacija u Srbiji koje se bave ovim pitanjem.
Ovaj problem zahvatio je sve kategorije stanovništva i primetno je, da se sve manje ljudi stidi da kaže da su rasisti i da diskriminišu druge.
Pitanje položaja Roma i dalje zauzima čelnu poziciju, a kako naglašava
koordinator Koalicije protiv diskriminacije Saša Gajin, posebno je problem s pravom nevidljivih osoba, odnosno s licima koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih.
“Postoji jedan ideološki otklon od ideje da, svi mi koji živimo u ovom društvu bi trebalo da budemo jednako slobodni ljudi i da niko od nas ne bi trebalo da ima manje prava, nego oni drugi koji žive u istoj političkoj zajednici. Kao da se ne prihvata takva jedna teza, kao da se zaista pristaje uz stav, da postoje ljudi za koje je prirodno, normalno ili poželjno da budu građani drugog reda, ili da uopšte ne budu građani ove zemlje”, kaže Gajin.
Pravno nevidljivih Roma u Srbiji, po zvaničnim pokazateljima, ima oko 2.000. Međutim, procenjuje se da je realna brojka daleko veća i da dostiže, čak, i deset hiljada.
“Dakle, to su oni ljudi koji se već godinama drže van pravnog sistema i uz potpunu svest najviših državnih organa o tom problemu, i uz, naravno, odbijanje insistiranja međunarodne zajednice i civilnog društva da se to reši. Onda mi, baš u tom konkretnom segmentu, vidimo taj ideološki otklon. Vidimo taj neki rasistički stav prema toj grupi ljudi”, navodi Gajin.
Uprkos određenim pomacima i usvajanju odgovarajućeg zakona, nije se bitno popravio ni diskriminatorski odnos prema osobama sa invaliditetom. Budući da su od sredine prošle godine u obavezi da zapošljavanju ove osobe, kod poslodavaca se sada pojavljuje jedan novi fenomen.
“To je takozvani spisak želja kakva bi trebalo da bude osoba sa invaliditetom. Često je tip hendikepa, koji osoba ima, bio važniji od kvalifikacija. Tako smo imali obraćanja u stilu – dajte nam neku osobu s invaliditetom, ali po mogućnosti da nije korisnica kolica, ili da nema tu i tu dijagnozu… Tako da je to, baš, jedno sveopšte nerazumevanje ili nepripremljenost za kvalitetno sprovođenje ovog zakona”, navodi Ljupka Mihajlovska iz Udruženja studenata sa hendikepom.
Prizanje Dragoljubu Raši Todosijeviću
Jedna od najuočljivijih tačaka diskriminatorskih odnosa prema manjinskim grupama je odnos prema pripadnicima LGBT populacije. Beograd je u oktobru prošle godine konačno uspeo da organizuje Paradu ponosa, ali sve ono što pratilo ovaj događaj – potpuna izolovanost učesnika, hiljade policajaca i celodnevno nasilje na ulicama - ostavilo je utisak gorčine i veliku skepsu u pogledu unapređenja položaja ove manjinske grupacije.
“Najveći oblik diskriminacije jeste taj što su ljudi bili životno ugroženi na Paradi ponosa i to što je bilo šest hiljada huligana, a samo je 249 uhapšeno, a da su presude simbolične. Znači, kolovođe čitavih nereda dobile su dve godine, a pošto presuda nije pravosnežna, moguće je da će se kazne i smanjiti. To je najdrastičniji primer diskriminacije. Imali su slobodu okupljanja, ali jednostavno nisu mogli do kraja da je sprovedu zbog huligana”, kaže Mihajlovska.
Odsusutvo adekvatnijeg odgovora države moglo bi da bude podsticajno za nova nasilništva. Jedno takvo, zabeleženo je nedavno u poznatom klubu u centru Beograda.
"Desilo se prebijanje jednog momka koji je bio u klubu “Francuska sobarica”. Nakon napuštanja kluba njega su pretukla trojica mladića, a što je još gore, pripadnici obezbeđenja nisu reagovali. Obezbeđenje koje se rukuje sa nasilnicima i koje ne pomaže momku koji u tom momentu leži na zemlji je, zaista, strašna stvar.”
Koalicija za borbu protiv diskriminacije svoju ovogodišnju nagradu dodelila je umetniku Dragoljubu Raši Todosijeviću, predstavniku Srbije na predstojećem Vencijanskom bijenalu, čiji je politički aktivizam uperen protiv svih oblika i pojava totalitarizma. On je jasno vidljiv u Todosijevićevim radovima, kojim dominiraju ideje i simboli autoritarnih režima.
Odgovarajući na naše pitanje – u kojoj meri pojavne oblike totalitarizma prepoznaje u ovdašnjem aktuelnom društveno-političkom kontekstu – Teodosijević kaže:
"Postoji jedna, zaista, ne bih rekao totalitaristička svest jer je to moderna stvar, već jedna autarhična, rustična, patrijarhalna, zatvorena palanačka svest. Ona ovde jako usporava ovaj naš lift da idemo napred. I ona nije toliko evidentna. Dobro, vi to vidite na nekim demonstracijama, skupovima navijača, itd. To su, po mom ličnom ubeđenju, samo male vatrice u odnosu na ono kako su genetski uklopljene te devijacije u samom društvu.“
Ovaj problem zahvatio je sve kategorije stanovništva i primetno je, da se sve manje ljudi stidi da kaže da su rasisti i da diskriminišu druge.
Pitanje položaja Roma i dalje zauzima čelnu poziciju, a kako naglašava
koordinator Koalicije protiv diskriminacije Saša Gajin, posebno je problem s pravom nevidljivih osoba, odnosno s licima koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih.
“Postoji jedan ideološki otklon od ideje da, svi mi koji živimo u ovom društvu bi trebalo da budemo jednako slobodni ljudi i da niko od nas ne bi trebalo da ima manje prava, nego oni drugi koji žive u istoj političkoj zajednici. Kao da se ne prihvata takva jedna teza, kao da se zaista pristaje uz stav,
"Kao da se zaista pristaje uz stav, da postoje ljudi za koje je prirodno, normalno ili poželjno da budu građani drugog reda, ili da uopšte ne budu građani ove zemlje”, kaže Saša Gajin.
Pravno nevidljivih Roma u Srbiji, po zvaničnim pokazateljima, ima oko 2.000. Međutim, procenjuje se da je realna brojka daleko veća i da dostiže, čak, i deset hiljada.
“Dakle, to su oni ljudi koji se već godinama drže van pravnog sistema i uz potpunu svest najviših državnih organa o tom problemu, i uz, naravno, odbijanje insistiranja međunarodne zajednice i civilnog društva da se to reši. Onda mi, baš u tom konkretnom segmentu, vidimo taj ideološki otklon. Vidimo taj neki rasistički stav prema toj grupi ljudi”, navodi Gajin.
Uprkos određenim pomacima i usvajanju odgovarajućeg zakona, nije se bitno popravio ni diskriminatorski odnos prema osobama sa invaliditetom. Budući da su od sredine prošle godine u obavezi da zapošljavanju ove osobe, kod poslodavaca se sada pojavljuje jedan novi fenomen.
“To je takozvani spisak želja kakva bi trebalo da bude osoba sa invaliditetom. Često je tip hendikepa, koji osoba ima, bio važniji od kvalifikacija. Tako smo imali obraćanja u stilu – dajte nam neku osobu s invaliditetom, ali po mogućnosti da nije korisnica kolica, ili da nema tu i tu dijagnozu… Tako da je to, baš, jedno sveopšte nerazumevanje ili nepripremljenost za kvalitetno sprovođenje ovog zakona”, navodi Ljupka Mihajlovska iz Udruženja studenata sa hendikepom.
Prizanje Dragoljubu Raši Todosijeviću
Jedna od najuočljivijih tačaka diskriminatorskih odnosa prema manjinskim grupama je odnos prema pripadnicima LGBT populacije. Beograd je u oktobru prošle godine konačno uspeo da organizuje Paradu ponosa, ali sve ono što pratilo ovaj događaj – potpuna izolovanost učesnika, hiljade policajaca i celodnevno nasilje na ulicama - ostavilo je utisak gorčine i veliku skepsu u pogledu unapređenja položaja ove manjinske grupacije.
“Najveći oblik diskriminacije jeste taj što su ljudi bili životno ugroženi na Paradi ponosa i to što je bilo šest hiljada huligana, a samo je 249 uhapšeno, a da su presude simbolične. Znači, kolovođe čitavih nereda dobile su dve godine, a pošto presuda nije pravosnežna, moguće je da će se kazne i smanjiti. To je najdrastičniji primer diskriminacije. Imali su slobodu okupljanja, ali jednostavno nisu mogli do kraja da je sprovedu zbog huligana”, kaže Mihajlovska.
Odsusutvo adekvatnijeg odgovora države moglo bi da bude podsticajno za nova nasilništva. Jedno takvo, zabeleženo je nedavno u poznatom klubu u centru Beograda.
"Desilo se prebijanje jednog momka koji je bio u klubu “Francuska sobarica”. Nakon napuštanja kluba njega su pretukla trojica mladića, a što je još gore, pripadnici obezbeđenja nisu reagovali. Obezbeđenje koje se rukuje sa nasilnicima i koje ne pomaže momku koji u tom momentu leži na zemlji je, zaista, strašna stvar.”
"Postoji jedna, zaista, ne bih rekao totalitaristička svest jer je to moderna stvar, već jedna autarhična, rustična, patrijarhalna, zatvorena palanačka svest", ocenjuje Raša Todosijević.
Koalicija za borbu protiv diskriminacije svoju ovogodišnju nagradu dodelila je umetniku Dragoljubu Raši Todosijeviću, predstavniku Srbije na predstojećem Vencijanskom bijenalu, čiji je politički aktivizam uperen protiv svih oblika i pojava totalitarizma. On je jasno vidljiv u Todosijevićevim radovima, kojim dominiraju ideje i simboli autoritarnih režima.
Odgovarajući na naše pitanje – u kojoj meri pojavne oblike totalitarizma prepoznaje u ovdašnjem aktuelnom društveno-političkom kontekstu – Teodosijević kaže:
"Postoji jedna, zaista, ne bih rekao totalitaristička svest jer je to moderna stvar, već jedna autarhična, rustična, patrijarhalna, zatvorena palanačka svest. Ona ovde jako usporava ovaj naš lift da idemo napred. I ona nije toliko evidentna. Dobro, vi to vidite na nekim demonstracijama, skupovima navijača, itd. To su, po mom ličnom ubeđenju, samo male vatrice u odnosu na ono kako su genetski uklopljene te devijacije u samom društvu.“