"Srbija još nije donela odluku da li će raspisati lokalne izbore i na Kosovu", izjavio je za RSE Borislav Stefanović, šef pregovaračkog tima Beograda u dijalogu sa Prištinom. Sa druge strane, predsednica parlamenta prethodno je saopštila da će se glasati i u kosovskim opštinama.
Ovako suprotstavljene izjave stvorile su konfuziju u kojoj nema predstavnika vlasti koji sa sigurnošću može reći da li će izbora na Kosovu definitivno biti ili ne.
Dan nakon što se sa još nekoliko predstavnika kosovskih Srba u Beogradu sastao sa Slavicom Đukić Dejanović, predsednicom Skupštine Srbije, Dobrosav Dobrić, predsednik Skupštine opštine Zvečan, rekao je za RSE da njenu izjavu tumači kao nameru da se 13. marta lokalni izbori raspišu i na Kosovu.
“Mislim da je reč predsednice parlamenta dovoljna potvrda da će se to dogoditi. Mi nismo tražili da se lokalni izbori održe samo na severu Kosova, već da se po Ustavu Srbije organizuju u svim kosovskim opštinama u kojima žive Srbi. Izbori su 2008. održani u 26 opština na Kosovu pa računamo da bi i ove godine trebalo da bude tako. Međutim, još nisu u svim opštinama istekli mandati odbornicima” , kazao je Dobrić.
Mada se činilo jasnim, saopštenje Slavice Đukić Dejanović u kom se navodi da će “lokalni izbori biti raspisani u svim sredinama u kojima je odbornicima istekao mandat od četiri godine i da se neće praviti razlika između opština na severu i jugu Kosova” različito se tumači.
Goran Arsić, načelnik Kosovskog okruga, rekao je da očekuje da će za desetak dana biti poznato da li će na Kosovu biti održani lokalni izbori koje raspisuju vlasti Srbije.
“Pored dobre volje predstavnika Republike Srbije za održavanje lokalnih izbora na Kosovu mora da postoji i saglasnost međunarodne zajednice, pa će se odluka o tome doneti u dogovoru sa njenim predstavnicima”, rekao je Arsić doprinoseći konfuziji nastaloj samo nekoliko dana pred raspisivanje izbora.
Loš potez zbog Brisela
Đorđe Vuković, iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID), kaže za RSE da je u opštinama na Kosovu, pogotovo na severu, moguće organizovati izbore, ali da je važno pitanje kakve reakcije će to izazvati.
Zastava EU ispred zgrade Skupštine Srbije - ilustracija
“Na severu Kosova već postoji državna administracija koja ta poslove obavlja i verovatno će to tehnički moći da se izvede. Druga stvar je što je to klasično političko pitanje koje se mora dogovoriti sa međunarodnom zajednicom. Tek takav dogovor bi imao neku svrhu. U suprotnom je moguće da se uđe u neki sukob i to bi onda bilo tretirano u daljim koracima evropskih integracija Srbije. Srbija može da organizuje izbore u sredinama u kojima su Srbi većina, ali je onda pitanje da li će postojati reakcija međunarodnih institucija ili eventualno kosovskih institucija, policije ili nekih drugih organa, koje mogu da spreče održavanje izbora”, rekao je Vuković.
Vlasti u Beogradu nisu saopštile u koliko opština na Kosovu bi trebalo da se održe lokalni izbori. Situaciju dodatno komplikuje i to što su potezi Srbije pod lupom Evropske unije. Na to je ukazao i Borislav Stefanović, šef beogradskog tima u dijalogu sa Prištinom, koji je izjavio da sve više jača front država u međunarodnoj zajednici koje se protive održavanju izbora na Kosovu.
Zbog čega bi Srbija ostala gluva na ta upozorenja i raspisala izbore i na Kosovu pitali smo političkog analitičara Dejana Vuka Stankovića koji nam je rekao da celu stvar tumači kao predizbornu igru srpske vlasti.
“Ovde se još uvek licitira sa kosovskom politikom u formatu koji je zacrtao bivši srpski premijer Vojislav Koštunica. Može se zaključiti da je na delu konfuzija koja zapravo obećava oportunistički pristup rešavanju kosovskog pitanja. Ide se sa tim da se ne napravi radikalni diskontinuitet u sred predizborne kampanje da bi se koliko toliko dobili neki glasovi. A namera vlasti je da tek onda kada se završe izbori vidi gde će i šta će, do nekog sledećeg pritiska iz Brisela po pitanju rešavanja kosovskog problema”, kaže Stanković.
Međutim, i u ovoj situaciji zvanični Beograd ponovo se našao u poziciji preispitivanja sposobnosti da utiče na poteze lidera Srba na severu Kosova. Oni, što ponavlja Dobrosav Dobrić, insistiraju na negiranju stavova Evropske unije.
“Nama nije jasno šta to namerava Evropa. Oni treba jasno da kažu šta hoće sa Srbima koji žive na Kosovu. Zašto žele da nam oduzmu demokratska prava, zašto da Srbi izgube sve a da Albanci dobiju sve” , ističe Dobrić.
Ukoliko bi prihvatila antievropske stavove i pritiske severnokosovskih lidera i održala izbore na Kosovu, zaključuje Dejan Vuk Stanković, sem što bi se udaljila od bilo kakvog rešenja, Srbija bi se još jednom mogla naći u poziciji velikog rizika.
“Sigurno je da to ne bi bio potez koji bi Srbiju približio Briselu. Šta više, čini mi se da je to jedna od onih stvari koje svakako mora da izbegne ako želi da napravi pomak u evropskim integracijama i primakne se dobijanju datuma za otpočinjanje pregovora o članstvu u Evropskoj uniji”, ocjenjuje on.
