RSE: Gospodine Lučiću, kako ocjenjujete proteklu kampanju, da li je ona, kako se sa strane čini, bila jedna od najžešćih u smislu podizanja tenzija?
Lučić: Potpuno ste u pravu. Ovo je jedna veoma žestoka kampanja, ona je bila žestoka do odsustva kulture i kulturnog ponašanja. Kampanja je bila beskompromisna, reči koji se u bile izgovorene preteške i ja smatram da ovo nije bila samo prljava kampanja, svi analitičari ocenjuju ovu kampanju kao prljavu, ona je prosto bila lišena svakog dobrog ukusa.
RSE: Da li je kampanja bila na ivici regularnosti negdje upravo zbog sredstava koja su korišćena, od govora mržnje do otvorenih prijetnji?
Lučić: Bilo je i otvorenih pretnji, rečnik koji se koristio je izvan svake kritike. Žao mi je, ali to je slika današnje političke scene u Srbiji. Izbori će biti regularni utoliko što će, budimo savršeno sigurni, svaki glas korektno biti prebrojen. To je ono što je najvažnije. Naravno, mediji su važni, kampanja je važna, ukupne tenzije u društvu su prevelike, biračko telo je polarizovano preko svake mere, antagonizacija političkih stranaka i lidera političkih stranaka je takva da je prosto ne znam kako će biti napravljene koalicije posle ovakih izbora i posle ovakve kampanje.
RSE: Da li je jedna od karakteristika ovih izbora i potpuna nepredvidljivost izbornog rezultata?
Lučić: Ne bih rekao da je tako. Imali smo nekoliko istraživanja javnog mnjenja koji otprilike kazuju da u ovom trenutku postoji mala razlika od Srpske radikalne stranke u odnosu na Demokratsku stranku, ona sad iznosi pedesetak do sto hiljada glasova a koliko pre tri nedelje ta razlika je bila između 150 i 200 hiljada glasova. U roku od dve nedelje posle potpisivanja ovog sporazuma sa Evropskom unijom stvari su se malo promenile nabolje za Demokratsku stranku, Radikali su ostali na svom ranijem razultatu, prosto je malo tesniji rezultat, a ostale stranke su ostale na onome gde su i bile pre dve ili tri nedelje.
RSE: Koje su opcije otvorene za postizborne koalicije?
Lučić: Očekujemo da će rezultat biti tesan i postoje tri mogućnosti u ovako polarizovanoj politčkoj sceni. Postoje dve tačke nagomilavanja glasova biračkog tela s jedne strane to je Srpska radikalna stranka, s druge strane to je Demokratska stranka, tako da postoji mogućnost da se oko ovih dveju stranaka formira jedna ili druga koalicija koja će moći da formira Vladu. Ono što kažu sva istraživanja to je da neće biti dovoljno dva partnera u toj Vladi, moraće da se nalazi i treći partner i sad se postavlja veoma ozbiljno pitanje posle ovakve kampanje da li je uopšte moguće da se napravi tako široka koalicija koja će moći sa lakoćom da formira Vladu i ja ne bih bio iznenađen da se to ne dogodi i da imamo ponovo izbore.
RSE: Da li očekujete visoku izlaznost i kojem bloku ona ide u korist?
Lučić: Ona ide u korist i jednima i drugima. Što je veći odziv, to je veći broj glasova i za jednu i za drugu političku poziciju. Posle potpisivanja ovog ugovora sa Evropskom unijom mislim da su se glasači sasvim malo pomerili prema Demokratskoj stranci, LDP je ostao nekako na svojim rezultatima, Radikali takođe. Povećanje odziva, sudeći prema tome ko su ljudi koji su nama rekli da su neodlučni, budući da su to oni uglavnom ljudi koji dele u malo većem procentu sistem vrednosti Demokratske stranke moguće je da će Demokratska stranka imati više koristi.
RSE: Da li očekujete da će i tokom izbornog dana, odnosno i nakon proglašenja rezultata, biti povećanih tenzija između pristalica, prije svega ova dva dominantna bloka u Srbiji.
Lučić: To možemo zaista samo da nagađamo. Ja očekujem da će sve biti mirno posle izbora i očekujem da će biti veoma dug period dok se ne utvrdi da li je moguće formirati uopšte Vladu ili ne. Mi smo pre godinu dana imali izbore, pa su tri meseca trajali pokušaji da se formira Vlada i ona je formirana u "pet minuta do ponoći" i to bukvalno u "pet minuta do ponoći" do trenutka kada je isticalo vreme za formiranje Vlade. Očekujem i ovog puta da će biti veoma dug period na kojem će se uopšte odlučivati o tome da je uopšte moguće napraviti pravu koaliciju koja bi mogla da ima većinu u parlamentu u Srbiji.
RSE: Po prvi put ove godine učestvuje i jedna crnogorska partija. Na koji način će oni moći u srpskom parlamentu artikulisati svoje interese u slučaju da ne uđu u parlament?
Lučić: U našim istraživanjima mi nismo naišli na građane koji su spremni da glasaju za tu stranku. Da li će se tako nešto dogoditi, to jest, koliko će ljudi glasati možemo samo da nagađamo, ali verovatnoća da ta stranka može da probije cenzus je relativno mala. Prema zakonu u Srbiji da bi neka stranka učestvovala u distribuciji mandata mora da probije cenzus od 5%. To se ne odnosi na manjinske stranke. Manjinske stranke će ući u podelu, odnosno u distribuciju mandata bez obzira na broj glasova. Međutim, da biste uopšte krenuli, da biste uopšte imali šanse da vam Dontov sistem dodeli neki koeficijent koji vam omogućava da imate svog predstavnika u parlamentu vi morate da osvojite negde oko 0,4% glasova što je ipak dosta visok cenzus. Sve zavisi od odziva i koliko stranaka probije ovaj veliki cenzus. Veoma je malo verovatno da prvi put formirana stranka može da osvoji tih 17.000 do 20.000 glasova. Mi takvu pojavu nismo primetili u našem istraživanju, ali naravno, ne isključujem ni takvu mogućnost.
