Da li se Beograd pravda zamorom od proširenja

Potrebno je raditi brzo i odlučno kako bi Srbija 27. februara dobila statust kandidata, izjavio je šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer. Drugim rečima, Beograd na raspolaganju ima tri sedmice u kojima bi morao da ispuni uslove koje je postavio Brisel ili će se suočiti sa debaklom koji mu se već jednom, nedavno, dogodio.

U ovom trenutku teško je uočiti naznake o mogućnosti pozitivnog ishoda po srpske evro integracije, dok iz samog vrha srpske diplomatije stižu ukazivanja na zamor od proširenja koji, po ovdašnjoj interpretaciji, zahvata Evropu pritisnutu ekonomskom krizom.

Kada je počela kriza sa visokih mesta moglo se čuti da bi ona mogla biti i šansa. Neke je to podsetilo na daleko teža vremena u kojima su sankcije i potpuna međunarodna izloacija predstavljanje kao spas za srpsko društvo i ekonomiju.

Ako je po tim iskustvima suditi, ne bi se trebalo biti iznenaditi ako sada kada je proces ozbiljno posrnuo umnože objašnjenja da ka Evropi i ne treba srljati.

Vicepremijerka Verica Kalanović jedna je od retkih, a možda i jedina, koja se u danima koji i ovog puta sve više odišu neizvesnošću ne ustručava da nedvosmisleno iznese uverenje da će pri narednom odlučivanju Evropski savet biti blagonakloniji:

“Naravno sve dok ne dobijemo odluku ima razloga za strah. Ali ja sam veliki optimista i čvrsto verujem da će Srbija postati kandidat za punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Na kraju krajeva u to me uveravaju me i ovi signali koje smo danas dobili od evropskih zvaničnika po kojima je Srbija napravila ogromne pomake u procesu približavanja i priključivanja Evropskoj uniji. Čvrsto sam uverena da ćemo za nekoliko nedelja imati pozitivan odgovor”, navodi viepremijerka.

Verica Kalanović aludira na sve ono što je izneto na skupu “Nove regionalne politike i evropska iskustva” održanom u Skupštini Srbije. Izvan konteksta kandidature tu će se dva dana raspravljati o tome kako regione u Srbiji učiniti što ravnopravnijim i ravnomernije razvijenim.

Sve do šefa kancelarije Evropske unije u Beogradu Vensana Dežera govornici kandidaturu nisu ni spomenuli, a i on sam nije mogao biti decidiran:

“Ako se pomerimo ka statusu kandidata, a svi se nadamo da će se to dogoditi u predstojećim nedeljama, onda ćemo naravno biti otvoreni za ostale vidove naše podrške. To podrazumeva otvaranje novih fondova i pomoći za regionalni razvoj, razvoj poljoprivrede i takođe elemente socijalne inkluzije”.

Evroskepticizam šefa diplomatije

Ako bi se pratile reči vodećih ljudi u srpskim evro poslovima dalo bi se donekle zaključiti da Dežerove nade i Kalanovićkin optimizam lako mogu da se stave naspram evro-skepticizma koji se ne retko prepoznaje u izjavama šefa diplomatije Vuka Jeremića, na primer.

Relaksiran u ulozi onog ko vladajućoj Tadićevoj opciji donosi glasove sa desnice, u utorak je na regionalnom skupu u prisustvu ministarke inostranih poslova Hrvatske, države u kojoj je pre dve nedelje na referendumu i zvanično pobedila proevropska politika, ukazao na globalno težak ekonomski trenutak:

“Taj težak ekonomski trenutak normalno sa sobom nosi političke posledice. Jedna od političkih posledica je smanjenje entuzijazma za proširenje ili bar ubrzano proširenje Evropske unije na Balkan”.

Osnov je to po kome se Jeremić zalaže za podsticanje regionalne saradnje. Apsurd je u tome što je upravo Jeremić, iako šef diplomatije, prepoznatljiv po tome što je nekim svojim potezima odnose u regionu češće komplikovao nego što ih je popravljao.

No, samo pominjanje “zamora” u nezgodnu poziciju dovodi predstavnika Evropske unije Dežera koji je koliko u ponedeljak, takođe u Skupštini na takozvanom javnom slušanju o evro intgracijama, odgovario na iste ocene poslanika protivnika evro pridružiavnja iz partije Vojislava Koštunice.

Odgovajući na naše pitanje Dežer istrajava u tome da duh evro proširenja ne treba dovoditi u pitanje:

“Što se tiče procesa proširenja jasno je da uprkos finansijskoj krizi Evropska unija je i dalje atraktivna zbog čega nastavlja sa proširenjem. Uostalom referendum u Hrvatskoj je pozitivan signal za sve u regionu da Evropska unija želi da vidi da se svi na Zapadnom Balkanu kreću napred i to je uostalom dobra vest i za Srbiju. Vrata Evropske unije su otvorena i radimo na budućnosti. Kada je o kandidaturi reč takođe moramo raditi. Poznata su tri uslova postavljena od Evropskog saveta i na sva tri se mora raditi. To neće biti laka stvar. Moramo da radimo brzo i veoma odlučno. Mislim da je Srbija u ovom trenutku pokazala odlučnost i mislim da možemo učiniti te korake. Ali moramo ispuniti rokove. Vreme je suština i moramo sve uraditi na vreme.”

Ostaju tri uslova

Podsećamo, tri uslova na koje ukazuje Vensan Dežer su: dalja primena sporazuma sa Prištinom, traganje za rešenjem regionalnog predstavljanja Kosova i omogućavanje EULEX-u i Kfor-u delovanje na celoj teritoriji Kosova.

Samo njihovo ispunjavanje može biti garancija da se neće ponoviti 9. decembar 2011. godine, te da se lista srpskih prioriteta, koje iznosi prvi čovek nevladinog Centra za regionalizam Aleksandar Popov, neće menjati:

“Naša osnovna stremljenja i dalje treba da budu usmerena ka Evropskoj uniji i to iz više razloga. Jeste da je ona trenutno u krizi pre svega zbog krize u evro zoni. Međutim, to je integracija koja će sigurno opstati i gde svaka zemlja članica unutar nje ima određenu korist a kako se pokazalo ima i zaštitu. Druga je stvar u tome što mi moramo stremiti ka Evropskoj uniji zbog nas samih. Zbog toga da bi uljudili naše institucije, da bi izgradili zakone u skladu sa evropskim.”

Zakonska pitanja, tojest tehnički deo integracija do sada uglavnom i nije bio sporan. Naprotiv, Srbija dobija pohvale za efikasnost pokazanu na tom polju ali stoji u mestu upravo zbog kosovskog pitanja. Takav pozicija pokazuje se idelna za jačanje tendencija koje svoju političku snagu crpe iz dovođenja u pitanje uopšte potrebe za evro reformama. U komentaru na to Aleksandar Popov posebno i ne bira reči:

“Da ne kažem da je to glupost ali jednostavno mislim da je to alibi za dosadašnje neuspehe. Sećam se na primer obećanja Miroljuba Labusa iz vremena 2004. godine kada je bio potpredsednik Vlade, da će Srbija 2007. postati članica Evropske unije. Ja sam tada rekao, daj Bože da to bude 2015. godine.”

RSE: Šta biste sada rekli? Daj bože da bude – kad?

Popov: Ovo je moja kalkulacija, ali mislim da će u ovoj deceniji Hrvatska biti poslednja država koja će biti primljena u Evropsku uniju, a da ćemo mi biti u čekaonici do kraja ove decenije.

Što je jako puno vremena, ali i dovoljno da se razreše dileme koje neprekidno nagrizaju evro proces u Srbji.