Ukoliko bi došlo do novog udara ekonomske krize Srbija bi, po proceni ekonomista, osetila ozbiljne posledice. Svi ekonomski pokazatelji bi otišli u negativnom smeru.
Dinar bi dodatno oslabio 10 odsto, a 100.000 radnih mesta bi bilo ugroženo. Uz 400.000 radnika koliko ih je, po proceni MMF-a, bez posla ostalo tokom prethodne krize, cifra bi dostigla pola miliona.
Kako će Srbija da odgovori na novi udar svetske ekonomske krize – bila je tema sastanka premijera Mirka Cvetkovića sa guvernerom Narodne banke Srbije, resornim ministrima i članovima Fiskalnog saveta. Zaključeno je da se poštuju pravila o fiskalnoj odgovornosti, a da država ne povećava dug i da deficit budžeta bude u okvirima planiranog.
Mirko Cvetković
Ekonomisti, međutim, smatraju da Vlada nema previše odgovora na nove izazove.
"Ja molim Boga da nove krize ne bude, jer mislim da je Srbija u daleko lošijoj situaciji danas, nego pre tri godine. Privreda je malaksala, spoljna zaduženost jako visoka, nezaposlenost rekordna…", ocjenjuje Boško Mijatović.
U takvoj situaciji primećuju se i prvi znaci nove krize. Od proteklog vikenda akcije na Beogradskoj berzi padaju u proseku šest odsto dnevno, dok je dinar, za samo dva dana, pao za više od dva odsto.
Trošenje nezarađenog
Profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu Miodrag Zec kaže da je očigledno da se Srbija, kao i veliki deo sveta, neminovno suočava sa krizom koja je, po njemu, posledica jedne proste činjenice:
"Što se pokušava trošiti ono čega nema i što se pokušava trošiti nezarađeno. Ta ideja da se svi deficiti, prevashodno deficiti države, a onda korporacija, pa potom stanovništva…znači da svi žele da troše više nego što mogu realno. Svi očekuju da će to neko platiti, da će neko kupiti korporativne obveznice, da će neko dati kredite i da niko neće insistirati na vraćanju. Svet, a mi naročito, misli da se može promeniti ekonomska paradigma i da se može živeti
na avans, na kredit, i kreirati vrednosti iz ničega. To ne može. Svet, Evropa, a naročiti mi, smo pred velikim preispitivanjem.”
RSE: Da li se stvari mogu rešiti?
Zec: Stvari se mogu rešiti ako se to želi i ako ima dovoljno političke snage i ključno je pitanje pred kojim svet stoji – da postojeći model raspodele društvenog proizvoda na grane, grupacije, socijalne slojeve… nije dobar i nije na duži rok održiv, a naročito, nije održiva raspodela na ono što trošimo danas i ono što prebacujemo kao dug u budućnost.
Postavlja se i pitanje - koliko mere Vlade mogu da amortizuju nadolazeće teškoće, ako se imaju u vidu nerealne obećanja i prognoze koje dolaze iz samog vrha vlasti.
Na primer, olako izrečene konstacije premijera o izlasku zemlje iz krize, pre izvesnog vremena, ili pojedinih njegovih ministara koji su, na početku svetske krize, upravo tu videli šansu Srbije za njen privredni napredak.
Model raspodele u krizi
Ovaj aspekt, ekonomista Miroslav Zdravković vidi kao važan deo sastanka kod premijera Cvetkovića.
"Samo zakazivanje sastanka ne govori o ozbiljnosti situacije, koliko govori o uozbiljavanju političara. Znači, naučena je lekcija da se ne može ići nonšalantno i da se krajnje ozbiljno reaguje na događaje koji se, sasvim izvesno, velikom brzinom prenose i na Srbiju. Znači, sastanak govori o ozbiljnosti situacije, ali mnogo više govori o ozbiljnosti ljudi koji su mu prisustvovali", smatra Zdravković.
Pitali smo pojedine Beograđane – da li se plaše dolaska nove krize?
Postojeći model raspodele je, definitivno, u velikoj krizi i on mora što pre da se ispravi - upozorava profesor Miodrag Zec, a to po njemu podrazumeva više rada i redukciju fikcionog standarda, ali i stabilnosti dugoročno održive ekonomije.
"I to je jedini put ka izlazu. Ja mislim da su stvari rešive, da moraju malo da bole, ali danas će manje boleti nego sutra, ako se uruši do kraja. Ja na to plediram, već, godinama i mnogi su me proglašavali “zlogukom babom”. E sad je došao đavo po svoje. I on je danas manji, nego što će biti sutra. Sad je vreme za državničke, nasuprot politikanskim odlukama i u Americi, i u Evropi, a naročito kod nas", zaključuje profesor Zec.
Dinar bi dodatno oslabio 10 odsto, a 100.000 radnih mesta bi bilo ugroženo. Uz 400.000 radnika koliko ih je, po proceni MMF-a, bez posla ostalo tokom prethodne krize, cifra bi dostigla pola miliona.
Kako će Srbija da odgovori na novi udar svetske ekonomske krize – bila je tema sastanka premijera Mirka Cvetkovića sa guvernerom Narodne banke Srbije, resornim ministrima i članovima Fiskalnog saveta. Zaključeno je da se poštuju pravila o fiskalnoj odgovornosti, a da država ne povećava dug i da deficit budžeta bude u okvirima planiranog.
"Ja molim Boga da nove krize ne bude, jer mislim da je Srbija u daleko lošijoj situaciji danas, nego pre tri godine. Privreda je malaksala, spoljna zaduženost jako visoka, nezaposlenost rekordna…", ocjenjuje Boško Mijatović.
U takvoj situaciji primećuju se i prvi znaci nove krize. Od proteklog vikenda akcije na Beogradskoj berzi padaju u proseku šest odsto dnevno, dok je dinar, za samo dva dana, pao za više od dva odsto.
Trošenje nezarađenog
Profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu Miodrag Zec kaže da je očigledno da se Srbija, kao i veliki deo sveta, neminovno suočava sa krizom koja je, po njemu, posledica jedne proste činjenice:
"Što se pokušava trošiti ono čega nema i što se pokušava trošiti nezarađeno. Ta ideja da se svi deficiti, prevashodno deficiti države, a onda korporacija, pa potom stanovništva…znači da svi žele da troše više nego što mogu realno. Svi očekuju da će to neko platiti, da će neko kupiti korporativne obveznice, da će neko dati kredite i da niko neće insistirati na vraćanju. Svet, a mi naročito, misli da se može promeniti ekonomska paradigma i da se može živeti
"Nije održiva raspodela na ono što trošimo danas i ono što prebacujemo kao dug u budućnost", ocenjuje profesor Miodrag Zec.
na avans, na kredit, i kreirati vrednosti iz ničega. To ne može. Svet, Evropa, a naročiti mi, smo pred velikim preispitivanjem.”
RSE: Da li se stvari mogu rešiti?
Zec: Stvari se mogu rešiti ako se to želi i ako ima dovoljno političke snage i ključno je pitanje pred kojim svet stoji – da postojeći model raspodele društvenog proizvoda na grane, grupacije, socijalne slojeve… nije dobar i nije na duži rok održiv, a naročito, nije održiva raspodela na ono što trošimo danas i ono što prebacujemo kao dug u budućnost.
Postavlja se i pitanje - koliko mere Vlade mogu da amortizuju nadolazeće teškoće, ako se imaju u vidu nerealne obećanja i prognoze koje dolaze iz samog vrha vlasti.
Na primer, olako izrečene konstacije premijera o izlasku zemlje iz krize, pre izvesnog vremena, ili pojedinih njegovih ministara koji su, na početku svetske krize, upravo tu videli šansu Srbije za njen privredni napredak.
Model raspodele u krizi
Ovaj aspekt, ekonomista Miroslav Zdravković vidi kao važan deo sastanka kod premijera Cvetkovića.
"Samo zakazivanje sastanka ne govori o ozbiljnosti situacije, koliko govori o uozbiljavanju političara. Znači, naučena je lekcija da se ne može ići nonšalantno i da se krajnje ozbiljno reaguje na događaje koji se, sasvim izvesno, velikom brzinom prenose i na Srbiju. Znači, sastanak govori o ozbiljnosti situacije, ali mnogo više govori o ozbiljnosti ljudi koji su mu prisustvovali", smatra Zdravković.
Pitali smo pojedine Beograđane – da li se plaše dolaska nove krize?
Postojeći model raspodele je, definitivno, u velikoj krizi i on mora što pre da se ispravi - upozorava profesor Miodrag Zec, a to po njemu podrazumeva više rada i redukciju fikcionog standarda, ali i stabilnosti dugoročno održive ekonomije.
"I to je jedini put ka izlazu. Ja mislim da su stvari rešive, da moraju malo da bole, ali danas će manje boleti nego sutra, ako se uruši do kraja. Ja na to plediram, već, godinama i mnogi su me proglašavali “zlogukom babom”. E sad je došao đavo po svoje. I on je danas manji, nego što će biti sutra. Sad je vreme za državničke, nasuprot politikanskim odlukama i u Americi, i u Evropi, a naročito kod nas", zaključuje profesor Zec.
