Završeno glasanje u Srbiji: Nova vlast ili potvrda stare

Građani Srbije glasali su na izborima u nedelju za novu vlast na svim nivoima od koje pre svega očekuju poboljšanje ekonomske situacije.

Birališta su zatvorena u 20 časova a prema procenama Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) do 19 sati glasalo je 53,6 odsto birača.

Procene rezultata i prvi preliminarni rezultati izbora se očekuju iza 21 časa.

Na izborima su se birali novi predsednik, 250 poslanika za sastav novog republičkog parlamenta, 120 poslanika Skupštine Vojvodine i odbornici u skupštinama 24 grada i 150 opština u Srbiji.

Kandidat Demokratske stranke za predsednika Srbije Boris Tadić, koji se bori za svoj treći mandat na čelu države, izjavio je da očekuje pobedu na izborima i dodao da je izborna odluka građana bitna za budućnost Srbije i regiona i stabilnost Evrope.

"Očekujem pobedu, zato i učestvujem na izborima, a posle izbora idemo dalje, biće drugi krug, pa još jedna pobeda, strane investicije, datum za pregovore, novo umirenje Srbije i regiona i izgradnja normalnog, pristojnog i civilizovanog društva", rekao je Tadić.

Kandidat Srpske napredne stranke za predsednika Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da će "konačno pobediti" na predsedničkim izborima i da će SNS formirati buduću vladu Srbije.

"Sigurno ću imati najviše glasova, to nije prvi put, ali mislim da je ovog puta konačno i da je Srbija dočekala promene koje su joj bile neophodne jer ovo više nije išlo ovako", rekao je Nikolić novinarima posle glasanja.

Programski direktor CESID-a Marko Blagojević rekao je na konferenciji za novinare da je u centralnoj Srbiji glasalo 55,5 odsto birača, u Vojvodini 53,7 odsto, a Beogradu 49,7 odsto građana upisanih u birački spisak.

Blagojević je ponovio da su birački odbori obavezni da omoguće glasanje svima koji su bili u redu u vreme isteka roka za glasanje. Pojedina birališta su zbog toga ostala otvorena i posle 20 časova.

Blagojević je naveo da nije bilo nepravilnosti koje bi brojem i težinom mogle da ugroze regularnost izbora. Republička izborna komisija je saopštila da za sada nema informacije da je na izborima bilo nepravilnosti, a rok za njihovo prijavljivanje je 24 sata. Naredne rezultate RIK će saopštiti u 22 sata.

Građani ne očekuju previše od izbora

Na biračkim mestima u Beogradu već u jutarnjim satima bilo je gužve. Kao i na većini prethodnih izbora, među onima koji su prvi glasali najviše je bilo starijih građana. Birači na jednom glasačkom mestu u centru grada rekli su za RSE da su glasali jer žele da ispune građansku dužnost, ali većina njih od izbora ne očekuje previše.



A kakva su očekivanja građana Užica:



Građani iz Priboja su podeljeni - neki očekuju promene na bolje, a neki misle da se ništa neće promeniti.



Građani su glasali na ukupno 8.390 biračkih mesta, od čega 8.323 u gradovima i opštinama u Srbiji, 38 u 22 zemlje u inostranstvu, a 29 u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Građani Srbije koji žive u SAD, Velikoj Britaniji i Kanadi glasali su 5. maja.

RIK je saopštio da je pravo glasa u zemlji i inostranstvu imalo 6.770.013 građana.

Na izborima za predsednika Srbije učestvovalo je 12 kandidata.

Za mesto predsednika države nadmetali su se Zoran Stanković ispred URS-a, Vladan Glišić ispred Grupe građana "Dveri", Koalicija "Izbor za bolji život" predvođena Demokratskom strankom predložila je predsednika DS Borisa Tadića, a Dš Vojislava Koštunicu. Grupa građana Pokret radnika i seljaka predložila je Zorana Dragišića, SRS Jadranku Šešelj, a Muamer Zukorlić kandidovao se ispred Grupe građana.

Kandidati za predsednika su bili i Danica Grujičić iz SDS-a, Ivica Dačić ispred Koalicije SPS-PUPS-JS, Čedomir Jovanović kao kandidat "Preokreta", Ištvan Pastor iz SVM-a i Tomislav Nikolić kao kandidat SNS-a.

Na parlamentarnim izborima učestvovalo je 18 izbornih lista, od kojih je šest manjinskih, dok je ukupno predloženo 3.065 kandidata za 250 poslaničkih mandata u Skupštini Srbije.

Na pokrajinskim izborima u Vojvodini učestvovalo je 14 izbornih lista, a ukupan broj birača na tim izborima je bio 1.735.616.

Republička izborna komisija konačne rezultate predsedničkih i parlamentarnih izbora treba da objavi u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta, a do objavljivanja konačnih rezultata RIK će objavljivati privremene rezultate.

​Za predsednika Republike izabran je kandidat koji dobije 50 odsto plus jedan glas. Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova, u roku od 15 dana održaće se drugi krug glasanja u kojem će učestvovati dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova.

Najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora, RIK će sve dobijene mandate sa izborne liste dodeliti kandidatima po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste.

Novi saziv parlamenta treba da bude konstituisan najkasnije do 10. juna, odnosno najkasnije u roku od 30 dana od proglašenja konačnih rezultata.

Nova Vlada Srbije trebalo bi da bude izabrana u naredna tri meseca.

Analitičari: Nova vlast se neće moći skriti iza populističke demagogije

U predizbornoj kampanji glavna tema su bili ekonomija i socijala. Obećavane su nove investicije, razvojni programi, nova radna mesta, bolji život. Šta će od toga ostati, kada nova Vlada krene u posao, za RSE komentariše Miroslav Prokopijević, profesor ekonomije:

“Za razliku od onih slatkih predizbornih obećanja koje smo slušali nedeljama, problemi koji čekaju novu Vladu su manjak finansija u državnom budžetu, dalja otpuštanja... Jednostavno, ono što gledamo da se događa u Grčkoj, samo ne u tako radikalnoj formi. Nova vlada mora dooneti neke odluke vrlo brzo kako bi prihodi bili viši, a rashodi manji. Viši prihodi znače više poreze a viši porezi znači povećanje PDV. Niži rashodi znače kresanje, a od vlade zavisi na kojim tačkama. Mogu da budu u investicijama, penzijama, zaradama, doprinosima koji idu opštinama…..Biće vrlo dinamično odmah posle izbora čim se formira vlada“ kaže Prokopijević i dodaje da više neće biti prostora za demagoške i populističke poteze.

„Sad đavo dolazi po svoje. Što ste pričali, pričali ste, a sad đavo dolazi po svoje.”

Na pitanje da li se posle izbora mogu očekivati strane investicije, s obzirom na očekivanu političku stabilnost nakon uspostavljanja novoizabrane vlade, Prokopijević odgovara:”Srbija će biti politički stabilnija, ali za nijansu. Izraženo u brojkama to bi značilo da, ako su sada investicije milijardu i po, onda bi se povećale na milijardu šeststotina, a to nije nikakvo rešenje. Strane investicije treba da dostignu visinu od 3-5 milijardi i tada bi nešto ozbiljnije značile za srpsku ekonomiju. Šansa da se to ostvari je nula".

Književnik Filip David pre objavljivanja izbornih rezultata, a na osnovu siromašne ponude na izbornom meniju i procene ko su glavni rivali, procenjuje da ovi izbori neće doneti suštinske promene ni van oblasti ekonomije.

„Moramo biti svesni da posle svega što smo doživeli, poraza u ratovima, poraza Miloševićeve politike ... da smo svedoci da su ideje iz prošlosti opstale da to samo svedoče o tome da mi nismo odmakli od 90-ih godina. Naprotiv. A važno je da budemo svesni opasnosti, da postanemo taoci nacionalizma i onoga što je Radomir Konstantinović nazivao političkom palankom. Jer u Srbiji je na snazi kulturni model koji je palanački, ovde trijumfuje filosofija palanke“,smatra David.