Ne verujem da će Vučić još uvek da izbriše broj Si Đinpinga (predsednika Kine, Xi Jinping) iz svog imenika i to neće učiniti dok Srbija ne dobije mnogo, mnogo bolju ponudu sa Zapada, ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vuk Vuksanović, doktorand na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.
On je tako komentarisao odluku Beograda da brzu prugu od Beograda do Niša gradi sa Evropskom unijom (EU), a ne sa Kinom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon sastanka sa zvaničnicima Evropske unije u Briselu 26. aprila, izjavio da će Srbija zajedno sa EU graditi brzu prugu od Beograda do Niša, na jugu Srbije. On je naveo i da je EU dala bolju ponudu u odnosu na Kinu.
Zvaničnici u Beogradu su, međutim, najavljivali da će ovu deonicu pruge raditi kineski partneri.
Ipak, Vuk Vuksanović je ubeđen da se budućnost odnosa Beograda i Pekinga neće određivati u Briselu.
"Određivaće se u Vašingtonu. Ukoliko se nastavi jačanje rivaliteta između Kine i Sjedinjenih Država, a neminovno je da hoće, zemlje koje sarađuju blisko sa Kinom će sve više i više biti na radaru Vašingtona i biti mete potencijalnog pritiska", smatra Vuksanović.
Podrška EU modernizaciji pruga u Srbiji
Kina je, pored Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i zemalja EU, jedna od država sa kojom Srbija gradi strateško partnerstvo.
Odnos je dodatno produbljen tokom pandemije COVID-19. Kineski stručnjaci su doputovali u Srbiju kako bi pomogli u protivepidemijskom odgovoru, a najviše vakcina protiv korona virusa je do sada kupljeno iz Kine, tri miliona doza kineskog proizvođača Sinofarm (Sinopharm).
Najviši zvaničnici Kine i Srbije u svojim izjavama taj odnos nazivaju "čeličnim prijateljstvom" dve zemlje.
Srbija je deo kineske državne inicijative "Pojas i put" sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (17 + 1) za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala koji slede drevni Put svile kako bi Kina napajala svoju privredu.
Šta je Vučić rekao u Briselu?
"Sada mogu da kažem da ćemo zajednički (sa EU) izgraditi brzu prugu između Beograda i Niša, ali i od Niša, kroz Leskovac, Vranje, Tabanovce, Preševo do granice sa Severnom Makedonijom, što će biti velika promena za Srbiju", rekao je Vučić obraćajući se sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepom Boreljom (Josep Borrell).
Vučić je dodao i da je Srbija pregovarala sa više strana o infrastrukturnim projektima jer "Srbija to može da priušti". Kako je pojasnio, EU je dala bolju ponudu u odnosu na Kinu.
"Dobili smo neverovatnu cenu", rekao je Vučić. On je naveo i da će Srbiju deonica od Beograda do Niša i dalje do Preševa Srbiju koštati maksimalnih 1,2 milijarde evra, jer će oko 35 do 50 odsto biti "poklon pare od EU".
Šta je prethodno najavljivano?
Međutim, tokom 2020. godine, nadležni su označavali druge partnere na tom projektu.
Kako je za RSE rečeno u Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u oktobru 2020, za projekat pruge između Beograda i Niša predviđena je realizacija sa kineskom kompanijom China Road and Bridge Corporation (Kineska korporacija za puteve i mostove) uz korišćenje preferencijalnih kineskih kredita.
U odgovoru koje je RSE tada dobio od Ministarstva, navodi se da je za prugu od Beograda do Niša dužine 240 kilometara, koju nazivaju "kičmom" jednog od glavnih saobraćajnih pravaca u zemlji – Koridora 10, doneta odluka da se izvrši rekonstrukcija i modernizacija za brzinu od 200 km/h sa kineskim partnerima.
U odgovoru se tada navodila i činjenica da su u tom ministarstvu "prethodno imali aktivnosti sa Evropskom Unijom za izradu tehničke dokumentacije za određene deonice za brzinu 160 km/h".
U Delegaciji EU za RSE su u oktobru rekli da su i dalje spremni da "finansijski učestvuju na važnom infrastrukturnom projektu izgradnje pruge između Beograda i Niša".
Tada su iz Delegacije EU objasnili da je projekat pruge između Beograda i Niša, čija je ukupna dužina 240 kilometara, među ključnim inicijativama koje je su prepoznate kao deo Ekonomsko-investicionog plana EU za Zapadni Balkan.
Reči analitičara
Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi ocenio je za RSE da se ne može znati da li je Vlada Srbije u nekom trenutku imala nameru da taj projekat realizuje sa kineskim partnerima, uzimanjem kredita od Kine ili angažovanjem kineskih firmi, ili je pak to, kako je rekao, samo korišćeno da se od EU obezbede nepovratna sredstva i povoljni krediti.
Beširi je ukazao da će se novac koji dolazi iz EU morati da se koristi na transparentan način i uz poštovanje srpskih i evropskih zakona kada su u pitanju javne nabavke i dodeljivanje poslova.
"Direktna pogodba sa kineskim firmama u ovom slučaju neće biti moguća jer će izvođač radova morati da se izabere na javnom tenderu što je Srbija do sada pokazala da zaobilazi kada ima dogovore sa kineskom vladom", naveo je Beširi.
Govoreći o razlici između kredita koji dolaze iz EU i Kine, Beširi je rekao da su krediti Evropske investicione banke ili Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj daleko povoljniji u odnosu na kineske zajmove.
Takođe je kao razliku u odnosu na evropske i kineske investicije naveo da EU insistira na studijama izvodljivosti.
"Kineski partneri to ne zahtevaju kao što ne zahtevaju ni druge stvari od zemlje koja prima njihove kredite a to je stanje ljudskih prava, demokratije, vladavine prava, slobode što je Borelj stavio kao vrlo jasan uslov da bi Srbija mogla da apsorbuje sredstva u narednim godinama", ukazao je Beširi.
U rezoluciji o Srbiji, koju je Evropski parlament usvojio 25. marta, izražava se zabrinutost zbog sve većeg uticaja Kine u Srbiji i širom Zapadnog Balkana, kao i zbog nedostatka transparentnosti kineskih investicija i zajmova i procene kakav je socijalni i ekološki uticaj tih poslova.
U izveštaju se Srbija poziva da ojača mehanizme kojima bi se kineske poslovne aktivnosti uskladile sa zakonskim standardima.
Iznenađenje ili ne?
Povodom najave da će Srbija graditi brzu prugu od Beograda do Niša sa EU, RSE se za komentar obratio ogranku China Road and Bridge Corporation u Srbiji, kao i kineskoj ambasadi.
Njihovi odgovori nisu stigli do zaključenja ovog teksta.
Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija ocenio je za RSE da gradnja brze pruge od Beograda do Niša sa EU ne bi trebalo da bude iznenađenje ni za koga.
"Moralo se očekivati da Evropa ponudi neko rešenje", naveo je Bušatlija.
To rešenje, prema rečima Bušatlije, jeste finansiranje.
"I to povoljnije finansiranje od kineskog, jer njihove finansije koje prate njihove radove su vrlo povoljne bez obzira šta pričali Amerikanci ili Brisel. Kinezi rade jeftinije od bilo koga u Evropi, pa zato rade i u Evropi", naveo je Bušatlija.
Nedavna studija Centra za globalni razvoj (Center for Global Development), tink tanka sa sedištem u Vašingtonu, analizirala je 100 ugovora kineskog pozajmljivanja u 24 zemlje u razvoju u uključujući Srbiju i Crnu Goru.
U ovoj analizi je navedeno da "jedinstveni skup ograničenja sa ostalim odredbama ugovora doprinose da Kina bude snažan zajmodavac koji može ojačati svoju poziciju u odnosu na zemlju koja se zadužuje".
Kineski angažman
Kineski izvođači su već angažovani na izgradnji brze pruge Beograd-Novi Sad na deonici od Beograda do Stare Pazove, dok deo od Stare Pazove do Novog Sada rade ruski.
Za sada, ne postoje najave da bi se izvođači na tim deonicama mogli promeniti.
U decembru 2020. godine su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović govorili da postoje problemi u izgradnji ove pruge.
Kako je Kina preuzimala projekte u Srbiji?
Kako je RSE već pisao, većim delom Kina, ali i Rusija, preuzele su tokom prethodnih godina radove, kreditiranje, ali delom i dokumentaciju koju je pripremila EU na nekim od najvažnijih projekata u Srbiji. Reč je modernizaciji oko 400 kilometara železničkih pruga koje decenijama propadaju. Pruga između Beograda i Niša je takođe primer za to.
EU je kroz bespovratna sredstva bila uključena u brojne projekte na modernizaciji železničkih pruga, za ključne i najduže deonice – ka granicama sa Mađarskom na severu i sa Severnom Makedonijom na jugu.
Koliko je EU uložila u deonicu?
Kako proizilazi iz podataka koje je Delegacija dostavila RSE u oktobru 2020, EU je za izradu projektno-tehničke dokumentacije (Idejnog projekta, Studije o izvodljivosti i Procene uticaja na životnu sredinu) za podsekcije na trasi pruge Beograd- Niš od Velike Plane do Niša (duga oko 110 kilometara) i od Stalaća do Đunisa (duga oko 20 kilometara), do sada izdvojila sedam miliona evra bespovratnih sredstava.
Dokumentacija koja je pripremljena, kako su naveli, rađena je za brzinu vozova od 160 kilometara na sat budući da je Projektnim zadatkom upravo Srbija iznela takav zahtev.
Što se finansiranja tiče, Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) izrazile su interesovanje za investiciono finansiranje deonice Velika Plana – Niš koje bi i u ovom slučaju uključivalo značajan iznos bespovratnih sredstava EU.
Ministarstvo: Brzinu pruge da 'podignemo' na 200km/h
U odgovoru koje je RSE dobio u oktobru od Ministarstva građevinarstva Srbije, navodi se da je za prugu od Beograda do Niša doneta odluka da se izvrši rekonstrukcija i modernizacija za brzinu od 200 km/h sa kineskim partnerima.
Na sličan način, kako je pokazala analiza RSE, promenjen je partner i na deonici pruge od Beograda do mađarske granice.
Deo ove pruge u Srbiji dug je oko 200 kilometara. Dve deonice - od Beograda do Stare Pazove i od Novog Sada do Subotice, odnosno do mađarske granice - grade kineska kompanija CRSC i srpski podizvođači, a Ruske železnice grade deonicu od Stare Pazove do Novog Sada.
Modernizacija tri dela postojeće jednokolosečne pruge, stare više od 130 godina, finansira se kreditima koje su Srbiji odobrile Kina i Rusija - dve deonice kineskim, a jedna novcem iz ruskog kredita.
Međutim, EU je oš 2009. godine finansirala Studiju izvodljivosti i Procenu uticaja na životnu sredinu, za jednu od podsekcija te pruge u Srbiji – od Stare Pazove do Novog Sada.
Kao finansijer, za modernizaciju ove podsekcije, duge 41 kilometar, bila je predviđena Evropska investiciona banka.
Pregovori nisu realizovani budući da je Srbija 2011. godine obavestila EIB da će zajam za tu deonicu dati Rusija.
Sredstva za Studiju izvodljivosti, koja je obezbedila EU, finansirana su kroz projekat tehničke pomoći, a budžet koji je EU izdvojila za tu studiju iznosio je približno 300.000 evra.
Na istoj deonici, ali na drugoj podsekciji - na delu pruge Beograd do granice sa Mađarskom, Vlada Srbije tražila je od Evropske unije da finansira pripremu projektno-tehničke dokumentacije za podsekciju Novi Sad - Subotica.
Konkretno, na zahtev Vlade Srbije, EU je obezbedila finansiranje u iznosu gotovo 4.8 miliona evra za pripremu idejnog projekta, studije izvodljivosti i procenu uticaja na životnu sredinu.
Vlada Srbije je međutim naknadno odlučila da projekat nastavi kreditnim zaduživanjem kod Kine.
Facebook Forum