Zbog masovnog ubistva kojeg je u Srbiji počinio trinaestogodišnjak, vlasti predlažu izmene zakona kojima bi se spustila starosna granica za krivičnu odgovornost maloletnika.
Učenik, koji je ubio osmoro dece i radnika obezbeđenja i ranio šestoro đaka i nastavnicu, ne može krivično da odgovara za zločin. Jer, zakoni Srbije propisuju da za to mora imati navršenih četrnaest godina.
To je i najčešća starosna granica na međunarodnom nivou.
Ujedinjene nacije su pozvale države potpisnice Konvencije o pravima deteta, među kojima je i Srbija, da ne spuštaju minimalni uzrast od 14 godina za krivičnu odgovornost.
Komitet UN-a za prava deteta ukazuje da se zrelost dece uzrasta od 12 do 13 godina još razvija i da je malo verovatno da će razumeti uticaj svojih postupaka ili razumeti krivični postupak.
Da bi granica u Srbiji ipak mogla da se promeni, najavio je predsednik Aleksandar Vučić u prvoj reakciji na masovno ubistvo u beogradskoj osnovnoj školi.
On je 3. maja predložio da se granica za krivičnu odgovornost maloletnika snizi sa četrnaest na dvanaest godina, a zatim je njegov predlog usvojila i Vlada Srbije.
Sanja Ćopić sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu ukazuje da su takvi predlozi "veoma opasni".
"Nije dobro spuštati starosnu granicu krivične odgovornosti. Zahtev i međunarodnih dokumenata je da se ona ne snižava", rekla je ona za Radio Slobodna Evropa (RSE).
'Sudska praksa ne pamti ovakav slučaj'
Prema rečima Sanje Ćopić, zahtevi da se pooštri kaznena politika se uklapaju u "savremeni kazneni populizam". Ukazuje da su takvi zahtevi veoma česti nakon tragičnih događaja koji potresaju javnost.
Ona ističe da slučaj masovnog ubistva koje je počinio 13-ogodišnjak u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" ne pamti sudska praksa u Srbiji.
Prema navodima policije, učenik K. K. (13) je 3. maja oko 8.40 ujutru, odmah po dolasku u školu, iz ranca izvadio pištolj i pucao u radnika obezbeđenja.
Nakon toga, upucao je tri učenice koje su se zatekle u neposrednoj blizini.
Zatim je nastavio hodnikom do kabineta istorije, zamenio okvir sa municijom i po ulasku u učionicu otvorio vatru na nastavnicu i učenike.
Potom je izašao iz učionice i otišao do dvorišta škole gde je bacio okvir iz oružja i pozvao policiju.
Uhapšen je u dvorištu škole.
Saopšteno je da se nalazi na posmatranju u psihijatrijskoj ustanovi za decu i omladinu.
Motiv napada nije saopšten, ali je policija navela da je zločin planiran mesec dana, kao i da je napadač imao spisak učenika koje planira da ubije i iscrtanu mapu škole.
Oružje, koje je imalo važeće dozvole, maloletnik je uzeo od oca. Otac se tereti za "teška dela protiv opšte sigurnosti". Na zahtev tužilaštva, određen mu je pritvor do mesec dana.
Otac se sumnjiči da nije obezbedio uslove za čuvanje oružja, kao i da je maloletnog sina vodio u streljanu da vežba gađanje iz vatrenog oružja.
Otac je negirao krivicu.
Šta kaže zakon u Srbiji?
Sanja Ćopić podseća da eventualno spuštanje starosne granice za krivična dela ne bi uticalo na 13-godišnjeg napadača u školi "Vladislav Ribnikar".
On bi i dalje ostao bez krivične odgovornosti za masovno ubistvo.
"Krivično zakonodavstvo se nikada ne može primeniti retroaktivno", ističe Ćopić.
Važeći zakon u Srbiji pravi podelu na mlađe i starije maloletnike. Mlađi maloletnici su lica starija od četrnaest, a mlađa od šesnaest godina.
Stariji maloletnici su lica starija od šesnaest, a mlađa od osamnaest godina.
Mlađim maloletnicima se, prema zakonu, mogu izreći samo vaspitne mere.
U vaspitne mere spadaju ukor sudije i "posebne obaveze" – na primer, izvinjenje, redovno pohađanje škole, odvikavanje od bolesti zavisnosti ili odlazak na terapiju u zdravstvenim ustanovama i savetovalištima.
Pored toga, u vaspitne mere spada i pojačan nadzor od strane roditelja, staratelja ili socijalne službe, kao i dnevni boravak u ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika.
Takođe, maloletnik se može uputiti u vaspitno-popravni dom ili posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.
Starijim maloletnicima se pored vaspitnih mera može izreći i kazna maloletničkog zatvora.
Prema zakonu, svrha krivičnih sankcija je da se "utiče na razvoj i jačanje lične odgovornosti maloletnika, na vaspitavanje i pravilan razvoj ličnosti, kako bi se obezbedilo ponovno uključivanje u društvenu zajednicu".
"Cilj je da krivično-pravna reakcija bude krajnje sredstvo kome se pribegava, tek kada druge mere ne daju dovoljno efekata i rezultata", ističe Sanja Ćopić.
Odnosno da je fokus na prevenciji, a ne na represivnim merama.
Ona naglašava i da u Srbiji maloletnici najčešće vrše imovinska krivična dela, odnosno krađe. Manji je broj počinilaca nasilnih krivičnih dela.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan broj krivičnih prijava protiv maloletnih lica 2021. godine bio je 2.513.
Broj maloletnika kojima su izrečene krivične sankcije je 1.383, dok je u samo tri slučaja izrečena kazna maloletničkog zatvora.
Šta vlast traži?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je spuštanje granice za krivičnu odgovornost maloletnika ovako obrazložio:
"Zbog toga što danas zrelost nastupa ranije, kao i fizička snaga, te je moguće da i deca počine krivična dela, moj predlog je da spustimo granicu za krivičnu odgovornost sa 14 na 12 godina", rekao je Vučić 3. maja.
Dan kasnije, Vlada Srbije usvojila je Vučićeve predloge.
"Ministarstvo pravde razmotriće mogućnost izmena Krivičnog zakonika…uz poštovanje međunarodnih i evropskih standarda", saopštila je Vlada 4. maja.
Sanja Ćopić smatra da se razvoj maloletnika danas ne razlikuje u odnosu na ranija vremena.
"Deca danas znaju neke stvari koje ranije deca nisu znala, jer žive u vreme modernih tehnologija, ali stepen psihofizičkog razvoja nije bitno drugačiji. Snižavanjem starosne granice za krivičnu odgovornost ne bismo ništa dobili", naglasila je.
Da bi se jedan zakon izmenio, potrebno je da prođe kroz složenu proceduru. Nacrt izmena zakona se priprema u resornom ministarstvu, a nakon toga treba da prođe javnu raspravu.
Rasprava je obavezna kada je reč o zakonima kojima se bitno menja uređenje nekog pitanja ili kada postoji poseban interes javnosti.
Potom, predlog izmena zakona Vlada upućuje Skupštini na izglasavanje.
Šta kaže UN?
Najčešća starosna granica za krivičnu odgovornost na međunarodnom nivou je 14 godina, naveo je Komitet za prava deteta Ujedinjenih nacija 2019. godine, u komentaru o pravima dece u krivičnim postupcima.
"Ipak, izveštaji koje su podnele države potpisnice (Konvencije o pravima deteta) ukazuju na to da neke države zadržavaju neprihvatljivo nisku minimalnu starosnu granicu", podseća se.
Države potpisnice Konvencije o pravima deteta pozvane su tada da "ni pod kojim okolnostima" ne smanjuju starosnu granicu od 14 godina.
Kako navodi Komitet UN-a, dokumentovani dokazi u oblasti dečjeg razvoja i neuronauke ukazuju da se zrelost i sposobnost apstraktnog zaključivanja još uvek razvijaju kod dece uzrasta od 12 do 13 godina.
"Stoga je malo verovatno da će razumeti uticaj svojih postupaka ili razumeti krivični postupak", ističe se.
U UN-ovom Komitetu za prava deteta ohrabruju države članice "da uzmu u obzir naučna otkrića i da shodno tome povećaju starosnu granicu za krivičnu odgovornost na najmanje 14 godina".
Pohvaljuju se one zemlje koje imaju još višu starosnu granicu - na primer, 15 ili 16 godina.
Koja je starosna granica za krivičnu odgovornost u regionu i EU?
Države Zapadnog Balkana imaju istu starosnu granicu za krivičnu odgovornost dece kao i Srbija – četrnaest godina je granica u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i na Kosovu.
U državama Evropske unije, granica krivične odgovornosti je različita, ali za veliki broj država je to četrnaest godina – na primer, u Nemačkoj, Italiji, Španiji, Austriji.
Da bi bili krivično odgovorni u Danskoj, Norveškoj, Finskoj ili Švedskoj, maloletnici moraju da imaju navršenih petnaest godina.
U Francuskoj se ostavlja mogućnost da krivično odgovaraju deca koja imaju 13 ili više godina.
Najniža starosna granica za krivičnu odgovornost u Evropi primenjuje se u Ujedinjenom Kraljevstvu – u Engleskoj, Irskoj i Velsu je to deset godina, dok je u Škotskoj ona 12 godina.
"Nijedna druga evropska zemlja ne kriminalizuje tako malu decu", ocenjuje britanski list Gardijan.
Predstavnici omladinskih institucija, pravosuđa i političari pozivali su vladu da podigne minimalnu starosnu dob za koju dete može biti osuđeno za zločin.
"Uprkos ponovljenim kritikama i pritiscima Ujedinjenih nacija i drugih grupa da se starosna granica podigne na najmanje 12 godina, vlada Velike Britanije se do sada opirala", istakao je Gardijan.
Sjedinjene Američke Države imaju različitu kaznenu politiku za maloletnike, u zavisnosti od saveznih država.
Najnižu starosnu granicu za krivičnu odgovornost dece ima Severna Karolina – šest godina, dok je 12 godina najviša granica. Ona je na snazi u Masačusetsu, Juti i Kaliforniji, prenosi BBC.
Facebook Forum