Biće teško, najteže do sada – tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslednjih dana govorio najavljujući "teške dane" pred Srbijom.
Kasnije je kao izazove označio odlučivanje u Savetu Evrope o prijemu Kosova u članstvo i predlog rezolucije u Ujedinjenim nacijama o genocidu u Srebrenici.
Zatim je 4. aprila na vanrednoj sednici Vlade Srbije zatražio formiranje timova za "sadejstvo svih snaga" koji treba da uključe Vladu, parlament i predsednika države.
Vučić je kao predsednik Republike bio jedini koji je govorio na sednici iznoseći niz zahteva i sugestija Vladi.
Kosovo i Savet Evrope
Uložiti sve napore da Kosovo ne postane član Saveta Evrope - na to je pozvao Vučić na sednici Vlade Srbije.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope glasaće o prijemu Kosova 16. aprila, a finalna odluka očekuje se na sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope 16. maja.
Osim formiranja tima koji će se time baviti, Vučić je zatražio od Vlade da svima pošalje non pejper (non-paper).
U tom neslužbenom diplomatskom dokumentu trebalo bi da bude iznet stav Srbije o članstvu Kosova u vodećoj organizaciji u Evropi u oblasti ljudskih prava
Umesto argumenta da "Kosovo nije država", Vučić je savetovao promenu pristupa i insistiranje na tome da Priština nije formirala Zajednicu opština sa srpskom većinom (ZSO).
ZSO je dogovorena Briselskim sporazumom 2013. godine u okviru dijaloga Srbije i Kosova, ali Priština je do danas nije formirala.
U Savetu Evrope je 46 zemalja, uključujući 27 članica Evropske unije i sve zemlje regiona. Većina članica EU je priznala Kosovo kao državu.
Srbija je u dva navrata glasala protiv zahteva Kosova za prijem u Savet Evrope, koji je Priština podnela u maju 2022.
Međutim, Srbija se Ohridskim sporazumom obavezala da neće sprečavati prijem Kosova u međunarodnim organizacijama.
Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, poznat kao Ohridski, Srbija i Kosovo su postigli u februaru 2023, a u martu su se usaglasili oko Aneksa primene.
Ali, beogradski zvaničnici su u više navrata poručili da neće primeniti sve odredbe sporazuma.
Takođe, ni Kosovo ne primenjuje obaveze, posebno one koje se odnose na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Genocid u Srebrenici i rezolucija UN
Sprečavanje donošenja rezolucije o genocidu u Srebrenici na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) je drugi zadatak koji je Vučić postavio pred Vladom i sobom.
"Da pokušamo da se borimo koliko je moguće, pri tome uvek pokazujući poštovanje prema žrtvama koje su se dogodile", poručio je.
Zločin u Srebrenici je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu označen kao genocid koji su u julu 1995. počinili pripadnici Vojske Republike Srpske.
Prema presudama međunarodnih i sudova u BiH, ubijeno je više od 8.000 Bošnjaka.
Vučić je najavio mogućnost da 21. aprila ode u Njujork kako bi razgovarao sa što više predstavnika članica UN.
Takođe je rekao da će lično razgovarati sa predsednicima prijateljskih afričkih zemalja poput Egipta, Alžira, Konga, Namibije, Ugande.
On je rekao da ne postoji akt u UN koji bi govorio da je Nemačka počinila genocid u Drugom svetskom ratu.
Osim Vučićevih navoda, za sada nema zvaničnih informacija o rezoluciji o genocidu u Srebrenici koja bi se našla u UN.
Vučić je u obraćanju javnosti 29. marta izjavio da Srbija dobija informacije iz Generalne skupštine UN da će se takva rezolucija naći na dnevnom redu 27. aprila kao predlog Nemačke i Ruande.
On je tada ocenio da bi se po usvajanju takve rezolucije izašlo sa inicijativom za ukidanje Republike Srpske, a potom i zahteva za ratnu odštetu od Srbije.
Zločin u Srebrenici okvalifikovan je već kao genocid još početkom 2007. presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu.
I Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu doneo je više presuda u kojima se potvrđuje genocid u slučaju Srebrenice.
Da odbacuje predlog rezolucije o genocidu poručio je 2. aprila i predsednik bh entiteta Republika Srpska (RS), Milorad Dodik.
"Uporno pokušavaju da satanizuju samo RS i jedan narod", poručio je Dodik.
Zvanični Beograd se godinama protivi donošenju rezolucija ili deklaracija koje bi zločin u Srebrenici nazvale genocidom.
Zvaničnici Srbije govore da se u Srebrenici dogodio strašan zločin, ne priznajući da je reč o genocidu.
Vučić u Potočarima
Aleksandar Vučić je na 20. godišnjicu kao premijer Srbije položio cveće na spomen-obeležje u Memorijalnom centru Potočari.
Ali ga je obezbeđenje izvelo iz Potočara nakon što su ga prisutni građani gađali plastičnim flašama i grumenima zemlje.
Pre devet godina Rusija je u Savetu bezbednosti UN blokirala usvajanje rezolucije kojom se osuđuje genocid u Srebrenici, koju je predložila Velika Britanija i podržale Sjedinjene Države i zemlje Evropske unije.
Srbija je i tada lobirala protiv usvajanja te rezolucije.
Skupština Srbije usvojila je u martu 2010, u vreme prethodne vlasti, Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici.
U tom dokumentu se osuđuje zločin počinjen na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, dok se sam termin genocid u Deklaraciji ne pominje.
Facebook Forum