"U poslednjih mesec, dva imamo svakodnevne napade na pojedince. Izvlače im se iz konteksta reči koje su izgovorili. Oni se bukvalno verbalno linčuju i na televiziji Pink i u tabloidima. Tako da je atmosfera linča, odnosno napada na novinare, postala pojava, a ne incident", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) novinarka Danica Vučenić, sumirajući aktuelnu medijsku sliku Srbije.
Jedan od detalja na toj slici je i nereagovanja na takav odnos prema novinarima Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u danima kada televizija Pink vodi kampanju uperenu protiv novinarke nedeljnika "Vreme" i članice organizacije CRTA Tamare Skrozza.
To je bio povod da posmatračka misija CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost) – Građani na straži, koja prati izborne procese u Srbiji, pokrene akciju kojom poziva građane da prijave pristrasno i neprofesionalno izveštavanje elektronskih medija.
Na sajtu organizacije postavljena je opcija za prijavu sa tačno naznačenim poljima koje treba popuniti. Sve prijave direktno se prosleđuju REM-u, na kojem ostaje da ih ispita i, ukoliko proceni da za to ima razloga, reaguje.
Prema rečima Raše Nedeljkova, programskog direktora nevladine organizacije CRTA, do kraja prošle sedmice je podneto gotovo 300 prijava.
"Imajući u vidu da je REM odgovoran da obezbedi da se govor mržnje ne prenosi posredstvom elektronskih medija, da ne postoji neistinito obaveštavanje u odnosu na, između ostalog, izbornu kampanju, te da zabrani neravnopravnu zastupljenost kandidata, pozivamo građane da prijave upravo one televizije i situacije koje im se učine da su protivzakonite. Onda je na REM-u da te prijave ispita. Očekujemo da oni za koje se utvrdi da su povredili zakon, snose posledice", kaže Nedeljkov.
Privatna televizija Pink, čija je uređivačka politika naklonjena predsedniku države Aleksandru Vučiću i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS), napala je Skrozzu nakon što je ova novinarka, kao deo tima organizacije CRTA, predstavila analizu o izveštavanju medija o beogradskim izborima pre nego što je kampanja uopšte započela.
Analiza je pokazala da se u elektronskim medijima prisustvo funkcionera opozicije i vlasti meri u odnosu jedan prema sedam u korist vladajućih struktura.
U odgovoru na pitanje RSE hoće li reagovati na ovakvo izveštavanje, iz REM-a su putem mejla odgovorili da "Regulator nije zabeležio prekršaj u sadržaju" Pinka.
"U okviru redovnog nadzora, Regulator nije zabeležio prekršaj u sadržaju koji je opisan u Vašem dopisu. Ukoliko neko lice smatra da mu je objavljivanjem određenog sadržaja naneta šteta, na raspolaganju ima mogućnost podnošenja prijave Regulatoru, na način koji je za to predviđen, što podrazumeva i navođenje vremena kada je sporni sadržaj emitovan", navodi se u odgovoru REM-a.
Napominje se i da je nadležnost Regulatora, prema Zakonu o elektronskim medijima, da se stara o doslednom sprovođenju odredaba Zakona, te da, shodno tome, "komentarisanje i oglašavanje povodom konkretnih medijskih sadržaja nije u opisu zakonskih zaduženja i ovlašćenja Regulatora".
- Vlast kritikuju, pretnje dobijaju
- Nadležni tvrde da nije bilo prekršaja u izveštavanju Pinka
- Protest ispred RTS-a: 'Podnesite ostavke'
Regulatorno telo za elektronske medije postojalo je pod imenom Republička radiodifuzna agencija (RRA) do avgusta 2014. godine, kada je stupanjem na snagu Zakona o elektronskim medijima RRA preimenovan u REM.
Radom REM-a upravlja Savet u kome je devet članova, od kojih osam bira Skupština Srbije, dok devetog izabrani članovi biraju iz redovan novinara sa Kosova.
Po svom Statutu REM je "samostalni pravni subjekt i funkcionalno je nezavisna od bilo kog državnog organa, kao i od svih organizacija i lica koja se bave delatnošću proizvodnje i emitovanja radio i televizijskih programa i/ili sa njom povezanim delatnostima".
Danica Vučenić kaže da nije iznenađena odsustvom reakcije REM-a i podseća da se ovo telo na predsedničkim izborima 2017. godine proglasilo nenadležnim za praćenje kampanje u elektronskim medijima, pod obrazloženjem da nemaju adekvatan softver.
"U poslednje dve godine u ovoj zemlji postoji trend potpune pacifikacije i devastacije kontrolnih i regulatornih tela koji moraju da budu saveznici građana i građanki, koji treba da štite javni interes i interes svih ljudi u ovoj zemlji, a oni to ne čine. Zapravo, ponašaju se ili suprotno tome, ili su se pasivizirali i kao da ne postoje", ocenjuje Vučenić.
Osim REM-a, o spornim sadržajima na televiziji Pink ne želi da govori ni predsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Mirko Krlić.
"Zašto bih ja komentarisao odluku vlasnika televizije Pink i njegovu uređivačku politiku u pravcu odluke koga će favorizovati i koga će smatrati da novinarski obradi na način na koji on smatra da je najbolji i za njegovu kuću i za poziciju u kojoj se nalazi?", kaže Krlić za RSE, koji je i poslanik SNS-a.
Oglasio se i kolegijum televizije Pink koji je u saopštenju negirao da je novinarka "Vremena", posle priloga o njenom profesionalnom radu u udruženju CRTA, "žrtva nekakve medijske hajke".
Pozivajući se na Skrozzine tekstove u nedeljniku "Vreme", koji naziva "Miškovićevim", Kolegijum Pinka pripisuje ovoj novinarki "propagandnu aktivnost" u tim novinama, ali konstatuje da to "nije predmet ničije pažnje".
U organizaciji CRTA, pak, kampanju ove televizije protiv svoje članice doživljavaju kao pritisak na njihov rad.
"Ono što je veoma značajno da podvučemo jeste da se ni u jednom trenutku niko, pa ni predstavnici tih medijskih kuća, nije osvrnuo na činjenice i nalaze koje smo mi iznosili u javnosti. Niko, dakle, nije dovodio u pitanje naše nalaze, već su se okrenuli diskreditaciji pojedinih ličnosti, odnosno naše organizacije. To upravo govori da našim podacima ne mogu ništa da prigovore, a da se njima i njihovim poslodavcima u suštini ne sviđa ono što govorimo", kaže Nedeljkov.
Najmračnije poglavlje za medije
Verbalne pretnje nedavno je prijavio i novinar televizije N1 Nikola Radišić. Njega su nepoznati mladići na ulici iz čista mira presreli i uz pljuvanje mu psovali "mater američku" i "izdajničku".
Napad na novinara N1 dolazi nakon što su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i drugi funkcioneri vlasti kontinuirano u svojim javnim nastupima medijsku kuću Nikole Radišića označavali kao "američku televiziju".
Predsednik Odbora za informisanje Mirko Krlić ne vidi problem u tome što predsednik države etiketira pojedine medije kao strane.
Verbalni napad koji je doživeo novinar N1, Krlić komentariše sa dozom ironije.
"Nepoznati ljudi, bez nepoznatih svedoka, nazvali su nekog novinara u nepoznatoj ulici", kaže Krlić.
Na pitanje RSE – da li insinuira da je novinar Radišić dao lažan iskaz – Krlić odgovara: "Pa ja ne znam, ja nisam bio tamo".
Nezavisni mediji u Srbiji nikada nisu bili u idealnoj poziciji, kaže Danica Vučenić, ali podvlači da je aktuelna situacija predstavlja jedno od najmračnijih poglavlja za predstavnike "sedme sile", ali i za celokupno društvo u Srbiji.
"Dakle, izvlače se imena i prezimena pojedinaca, time se uteruje strah. Onda ljudi u tom strahu ne smeju ništa da kažu, jer ako to urade, sutra će da završe u nekom tabloidu ili na Pinku. Dok god profesija ne smogne snage da se tome zaista ozbiljno suprotstavi – po svakog će doći. Svako će završiti na naslovnoj strani", kaže Danica Vučenić.
Sagovornica RSE zaključuje da je pogrešno od predstavnika vlasti očekivati da brane medije, ali da oni moraju obezbediti ambijent za normalan rad novinara.
Facebook Forum