"Veliki prijatelj", tako su zvaničnici Srbije opisivali doskorašnjeg lidera Venecuele Nikolasa Madura (Nicolas).
Dok su njegovo svrgavanje u američkoj akciji ocenili kao "pravo sile" i "pravo jačeg".
"To nije bila konstatacija kada je 2022. Rusija započela rat u Ukrajini", rekla je za RSE Jelica Minić iz nevladinog Evropskog pokreta u Srbiji.
Zvanični Beograd podržao je teritorijalni integritet Ukrajine, ali se nije pridružio zapadnim sankcijama Rusiji i nastavio je da održava veze sa Moskvom.
Srbija je jačala odnose sa Venecuelom i njenim autoritarnim režimom dok je ta zemlja bliska Rusiji bila pod sankcijama Evropske unije i Sjedinjenih Država.
Maduro je sa suprugom uhapšen 3. januara u akciji SAD u Venecueli, odakle su sprovedeni u Njujork gde će se suočiti sa optužbama o trgovini drogom.
Dan nakon te akcije, Vučić je rekao da se ruši stari poredak u svetu i da nikakva pravila ne važe uz ocenu da dominira pravo sile i da "ko je jači, taj i tlači".
A teže reči, kako je naveo, nisu upotrebljene da se ne bi naštetilo odnosima sa Sjedinjenim Državama.
Ocene predsednika Srbije su za Jelicu Minić, iz Evropskog pokreta, delom rezultat interesa u bilateralnim odnosima "onako kako ih on vidi".
"A delom strahovanja da Srbija pruža dovoljno razloga na međunarodnoj sceni, koji se mogu iskoristiti za neku novu, ovakvu ili onakvu stranu intervenciju protiv njegovog režima", dodala je.
Vučić je 5. januara izjavio da razume nacionalne interese Sjedinjenih Država i da izuzetno poštuje i predsednika Donalda Trampa (Trump) i SAD, ali da Srbija nema drugu opciju nego da poštuje međunarodno pravo.
Većina zemalja Zapadnog Balkana podržala je američku akciju navodeći da je reč o narko-kriminalnom režimu, te je da Maduro diktator koji nije bio na vlasti zahvaljući slobodnim i poštenim izborima.
Američki Stejt department nije do objavljivanja ovog teksta odgovorio na upit RSE o reakciji predsednika Srbije na svrgavanje Madura.
Američki zvaničnici o akciji u Venecueli
Američki državni sekretar Marko Rubio je za američki NBC izjavio da akcija SAD u Venecueli "nije bila invazija, već kratka, precizna operacija sprovođenja zakona".
"Ovo je bila policijska akcija – hapšenje optuženog narko-dilera", rekao je Rubio 4. januara.
Američki ambasador u Ujedinjenim nacijama Majk Volc je, na hitnoj sednici Saveta bezbednosti UN, ponovio da je hapšenje Madura, kao nelegitimnog predsednika, "operacija sprovedena radi izvršenja zakonitih optužnica koje postoje decenijama".
"Želim da naglasim da je predsednik SAD Donald Tramp dao šansu diplomatiji. Ponudio je Maduru višestruke opcije za povlačenje. Pokušao je da deeskalira situaciju, ali je Maduro odbio da to iskoristi", naveo je Volc.
Akciju SAD osudili su Iran, Rusija i drugi saveznici južnoameričke zemlje, dok je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš (Guterres) rekao da američka vojna akcija predstavlja "opasan presedan".
Brojni saveznici Vašingtona, iako su naveli da nemaju naklonost prema Maduru ili njegovom režimu, upozorili su na potrebu poštovanja međunarodnog prava.
Svrgavanje Madura pozdravili su Venecuelanci koji žive u egzilu.
Prijateljstvo zbog Kosova
Zvaničnici u Srbiji su prethodnih godina govorili da su Srbija i Venecuela "istinski prijatelji".
Prijateljstvo je proisticalo iz odbijanja Venecuele da prizna nezavisnost Kosova, bivše srpske pokrajine.
A u jačanju veza Srbija i Venecuela su sredinom 2023. potpisale Sporazum o ukidanju viza.
Komentarišući reakciju predsednika Srbije, Jelica Minić ocenjuje da se "Maduro smatrao 'prijateljem' i saveznikom po srodnosti režima".
Srbija je po ocenama međunarodnih organizacija zemlja sa narušenom demokratijom u kojoj se narušavaju građanske slobode i vrši pritisak na nezavisne medije.
Odnos prema legitimitetu Madura
Srbija uprkos sankcijama EU, od kojih je neke i sama podržala, nije dovodila u pitanje legitimitet Madura.
Istovremeno je podržala političku deklaraciju EU kojom se osporava izborni proces od 28. jula 2024. i navodi da Maduro nema legitimitet demokratski izabranog predsednika, ali je i imala svog predstavnika na njegovoj inauguraciji.
Predsednica parlamenta Ana Brnabić prisustvovala je u januaru 2025. Madurovoj inauguraciji u Karakasu kojom je započeo treći šestogodišnji mandat.
Brnabić je tada izjavila da Venecuela, kao "veliki prijatelj Srbije" pomaže da stav i nepovredivosti granica deli i veliki broj zemalja Latinske Amerike i karipskih zemalja.
Beograd, između ostalih, računa i na tu grupu zemalja u borbi protiv priznavanja kosovske nezavisnosti.
Nepriznavanje Kosova istakao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon telefonskog razgovora sa Madurom u avgustu 2025.
Tada ga je nazvao velikim prijateljem Srbije izražavajući uverenje da će u dolazećim godinama nastaviti da neguju to "dragoceno prijateljstvo".
Takođe je u junu 2025. u Beograd doputovala venecuelanska zamenica ministra spoljnih poslova za Evropu i Severnu Ameriku Andrea Gabriela Korao Faria.
Ona je učestvovala na Prvom sastanku za planiranje međunarodnog učešća na Specijalizovanoj izložbi Ekspo koja će biti održana u Beogradu 2027.
Sankcije prema Venecueli
Dok je Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji jačala odnose sa Venecuelom, Brisel je tamošnjem režimu uvodio sankcije.
Sankcije su uvedene krajem 2017. godine, a kasnije su dopunjavane.
Tako je Evropski savet 15. decembra produžio za još godinu dana postojeće restriktivne mere s obzirom na situaciju u Venecueli.
Kako nezvanično saznaje RSE, Srbija se, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, usaglasila sa ovom odlukom.
Odluka je doneta u svetlu stalnih akcija koje podrivaju demokratiju i vladavinu prava, kao i kontinuiranih kršenja ljudskih prava i represije nad civilnim društvom i demokratskom opozicijom.
To, kako je saopšteno uključuje i događaje nakon predsedničkih izbora od 28. jula 2024. godine.
Srbija se sa nekim odlukama o sankcijama EU prema Venecueli usaglašavala, dok sa nekima nije.
Na snazi su i opsežne američke sankcije koje se, pored ostalog, usmerene na pojedince povezane sa režimom Nikolasa Madura, te na naftni sektor Venecuele.
Zaokret Srbije prema SAD?
Kritiku akcije SAD prate i provladini tabloidi u Srbiji.
Od podrške Trampu, koja se ogledala i u postavljanju bilborda sa natpisima "Trampe, Srbine", sada pišu o "raspadu svih zakona i logike".
Upitana da li ocene predsednika Srbije mogu uticati na odnose sa SAD, Jelica Minić iz Evropskog pokreta navodi da tu već postoje ozbiljni problemi.
"I Srbija ima posebno mesto u Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji SAD, iz decembra 2025, gde je izvršnim aktom predviđena dalja politika prema našem regionu", rekla je.
U Zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane, koji je Tramp nedavno potpisao, spominju se i zemlje Zapadnog Balkana i potreba njihove evroatlantske integracije i smanjenja energetske zavisnosti od Rusije.
U tom zakonu takođe je izražena zabrinutost za stanje demokratije u Srbiji, ali se propisuje i da Srbija i Kosovo treba da teže postizanju momentalnog napretka u vezi sa primenom sporazuma o normalizaciji odnosa.
Takođe se navodi da SAD treba da nastave da podržavaju postizanje sveobuhvatnog konačnog sporazuma Kosova i Srbije, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je priznao da su umesto očekivanih velikih pomaka od Trampove administracije stigle odluke koje nisu u interesu Srbije.
*Saradnja na tesktu: Jovana Krstić i Gjeraqina Tuhina