Šatori, automobili i desetine građana Valjeva na zapadu Srbije na smenu blokiraju ulaz na gradsku deponiju.
Protestnom blokadom od 17. marta zahtevaju njeno hitno zatvaranje i upozoravaju na višedecenijsko zagađenje.
Gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković je, dan kasnije, na blokadu odgovorio odlukom o proglašavanju vanredne situacije.
Kako naglašava, zbog rizika od epidemije - jer se smeće iz domova oko 80.000 stanovnika Valjeva već treći dan ne odvozi na lokalnu deponiju.
Ali, građani na blokadi ne odustaju.
Kamionima sa đubretom nije dozvoljen ulaz.
"Ovo nije deponija, već obično smetlište. Čak nema ni dozvolu da bude ovde", priča za Radio Slobodna Evropa (RSE) 22-godišnja Jovana Daničić, dok stoji na blokadi u podnožju "planine od smeća".
Smeće je nadvisilo krovove kuća i preti da uđe u korito reke Kolubare, koja razdvaja deponiju od naselja Beloševac.
U jednoj od kuća, na svega nekoliko desetina metara od deponije, odrasla je Jovana.
"Svesni smo da ugrožava naše živote. Ovde se baca sav otpad bez ikakve kontrole", dodaje.
Valjevska deponija je jedna od 129 nesanitarnih u Srbiji.
Tako Agencija za zaštitu životne sredine naziva prostore na kojima lokalne komunalne službe odlažu smeće, bez poštovanja ekoloških i tehničkih standarda.
Većina njih nema dozvole, a kapaciteti su uveliko popunjeni, upozorava Agencija u svojim godišnjim izveštajima.
Izveštaji agencije ukazuju da ta smetlišta direktno utiču na zagađenje vazduha, zemljišta, podzemnih voda, ali i reka i jezera u njihovoj blizini.
Više od tri miliona tona smeća godišnje se iznese iz domova u Srbiji – oko kilogram po stanovniku dnevno. Najveći deo završi na deponijama.
Kako odgovaraju gradske vlasti?
Ministarstvo ekologije, Grad Valjevo i lokalno komunalno preduzeće "Vidrak" nisu odgovorili na pitanja RSE o rešenju za valjevsku deponiju i višedecenijsko zagađenje.
Prema ranijim izjavama predstavnika vlasti, država rešenje traži oko pedeset kilometara dalje, u selu Kalenić.
Na nekadašnjim kopovima uglja gradi se regionalni centar za upravljanje otpadom "Eko Tamnava", čiji je završetak najavljen za kraj 2025. godine.
Procene su da će se tu godišnje odlagati više od 250 hiljada tona otpada - iz 15 gradova i opština centralne i zapadne Srbije u kojima živi oko pola miliona ljudi.
Predstavnici vlasti isticali su da će se poštovati evropski standardi, a da rizik od zagađenja savremena oprema treba da svede na minimum.
Plan je da se sa početkom rada "Eko Tamnave" zatvore lokalna smetlišta.
Živorad Petrović, koji od 17. marta učestvuje u blokadi valjevske deponije, kaže da su gradonačelnik i direktor komunalnog preduzeća po početku blokade došli na razgovore.
"Nudili su neka rešenja, bili su korektni. Gradonačelnik je nudio obećanje i svoju reč da će se do 15. juna zatvoriti deponija. Ali, mi ne možemo da verujemo obećanjima", dodaje on.
Zato su, kaže, tražili pravnu garanciju.
"Da mi nakon 15. juna, ako se to ne desi, možemo da se obratimo nadležnim institucijama i tražimo njeno zatvaranje. Rekli su nam da nam takvu pravnu garanciju ne mogu dati i odlučili smo se na blokadu", ističe Petrović.
Gradskim vlastima je, dodaje, predata peticija oko 4.500 građana Valjeva koji traže zatvaranje deponije.
"Sad proglašavaju vanrednu situaciju zbog rizika od epidemije, a nama je epidemija tu ispred kuće svaki dan", naglašava Petrović.
Gde sa otpadom iz Valjeva?
Gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković izjavio je lokalnim medijima 18. marta da će se smeće, do pronalaska trajnog rešenja, voziti na regionalnu deponiju "Srem-Mačva".
Grad, kako je rekao, dnevno proizvede i do 100 tona komunalnog otpada.
"Siguran sam da ste svi svesni šta bi značilo da se dan, dva, tri, ne izđubravaju grad i domaćinstva, da se taj komunalni otpad ne odvozi na deponiju. To bi bila ekološka katastrofa i mogućnost za širenje epidemije i zaraze", naglasio je.
Odvoženje smeća će, prema procenama gradskih vlasti, koštati između 85 i 100 hiljada evra mesečno.
Šta poručuju građani na blokadi?
"Ne mrdamo odavde. Dnevno se na blokadi smeni stotinak ljudi", naglašava za RSE Živorad Petrović.
"Obećanjima više ne verujemo. Ne postoji drugi način osim blokade", ističe on.
Deponija u Valjevu je počela sa radom pre više od 30 godina, kao privremeno rešenje.
Gradske vlasti su, podseća Živorad Petrović, odredile taj prostor za deponovanje smeća dok se ne izgradi objekat koji bi zadovoljio ekološke standarde.
Privremeni status je, ističe, zadržala do danas.
"Nema ni jedan jedini dokument o upotrebi, bilo kakvu dozvolu nadležne inspekcije", tvrdi Petrović.
A u međuvremenu se otpad raširio na preko deset hektara.
"Ista smo obećanja dobijali i 1996. i 2006. godine. Tad su isto bile blokade, građani su tražili da se zatvori, pa ništa", navodi.
Zato je zahtev građana na blokadi deponije da nadležne inspekcije izađu na teren.
"Ostajemo ovde sve dok ne dođe bilo koja nadležna inspekcija, da utvrdi uslove i stanje. Zna se kakvo rešenje će biti rešenje, ako je ovo pravna država, zatvoriće je", naglašava Živorad Petrović.
Ističe da se do sada inspektori nisu pojavili na terenu.
Podseća i da su totalnoj blokadi deponije prethodile i dve dvočasovne u proteklim mesecima - kao upozorenje.
Ministarstvo ekologije nije odgovorilo na pitanja RSE - da li su inspekcije kontrolisale nesanitarnu deponiju u Valjevu i šta je utvrđeno.
Kako izgleda život pored deponije?
"Osećamo nesnosan smrad. U dvorištu neretko nalazimo kese koje lete i razno drugo smeće", opisuje Jovana Daničić svoju svakodnevnicu.
"Glodari nam šetaju po dvorištu. Naš pas u toku leta najmanje 30 pacova donese u dvorište, mrtve ptice, svašta", dodaje.
"Kad prilazite gradu, samo deponiju vidite. Nadvisi i zakloni pogled na Valjevo", ističe Jovana Daničić.
Ono što je za građane Valjeva uobičajen prizor, druge, kako kaže ona, šokira.
"U razgovoru sa drugaricom koja mi je došla u posetu, shvatila sam da smo mi bili naviknuti na to, kao da smo se pomirili sa sudbinom", priseća se Jovana.
"Ali sada se ovom blokadom borimo da nešto promenimo", naglašava.
"Nismo mi došli da živimo na deponiji, nego je ona došla u naš komšiluk", dodaje Živorad Petrović.
"Sve ove kuće, ova naselja su bila ovde pre nastanka nesanitarne deponije", odsečno govori on.
Zašto blokada?
Ključni momenat za otpočinjanje blokade bili su požari na deponiji tokom zime - podseća Petrović.
Bio je, kaže, 8. januar kada su u večernjim satima sa prozora videli plamen.
Ubrzo je celo naselje bilo u oblaku dima.
Požar je zahvatio površinu od oko 30 ari.
"To nije bio mali požar, nego je bukvalno gorela cela jedna strana deponije. Ko zna šta je gorelo, to je bilo nesnosno, katastrofa", opisuje.
Vatrogasci su se, kaže, danima borili da ugase vatru.
Požari na deponijama su česti zbog oslobađanja metana iz otpada, lako zapaljivog otrovnog gasa.
Gust dim "gušio" je Valjevo i okolna naselja ne samo u januaru.
Slično se ponovilo i početkom februara.
"Kad je deponija gorela, tad nije bilo vanredne situacije, niko nam se od vlasti nije obratio. Samo je Zavod za javno zdravlje upozorio građane na prekomerno zagađenje", ističe Jovana Daničić.
Kako je tada za RSE opisala Biljana Mladenović iz Zavoda za javno zdravlje u Valjevu, u vazduhu se prilikom akcidenata na deponiji mogu naći različite opasne materije.
One negativno utiču na kvalitet vazduha, a samim tim i na zdravlje stanovništva.
"U vazduhu se mogu naći organske i neorganske materije, kao što su furani, dioksini, polihlorovani bifenili (produkti sagorevanja plastike i gume), metan, hlorofluoro vodinici, vodonik sulfid, ugljen dioksid, benzen, koji su izrazito toksični i koji mogu imati kancerogeno dejstvo na čoveka", opisala je.
Rekla je i da postojeće merne stanice u Valjevu nemaju mogućnost da mere prisustvo i nivo štetnih elemenata koji se oslobađaju prilikom sagorevanja otpada.
Iako ne znaju šta tačno udišu, meštani naselja pored deponije su uplašeni, ističe Jovana Daničić.
"Ovde bacaju sve, bez kontrole, i onda to kad gori mi i ne znamo šta je sve u dimu. Metan svakodnevno izlazi na nekoliko mesta na deponiji, isparava. Plašimo se da smo životno ugroženi ", dodaje ona.
Kako do reciklaže i poštovanja zakona?
Ministarka ekologije u ostavci Irena Vujović je 12. marta, u obraćanju pred parlamentom, najavila skoro zatvaranje smetlišta u Valjevu i drugim gradovima, ne precizirajući tačno kad.
Problem odlaganja otpada u Srbiji, kako je rekla, biće rešen po "najsavremenijim standardima", uz evropske zajmove i novac koji je obezbeđen iz državnog budžeta.
Dok se privodi kraju regionalni centar "Eko Tamnava", gde će se odlagati otpad iz Valjeva i još 14 gradova i opština, Vujović naglašava i da je u pripremi izgradnja lokalnih stanica za transfer otpada i reciklažu.
Ona je podsetila da se trenutno radi na izgradnji još nekoliko regionalnih centara za otpad - pored ostalih gradova, u Somboru, Novom Sadu, Novoj Varoši.
Prema podacima ministarstva, u prethodne četiri godine u Srbiji je zatvoreno 11 nesanitarnih deponija, a trenutno se zatvaraju još tri gradska smetlišta.
Zatvaranje smetlišta podrazumeva rekultivaciju terena, kako bi se smanjile ekološke posledice.
Njihovo zatvaranje i sanacija propisana je državom strategijom o upravljanju otpadom.
Cilj je i povećanje stope reciklaže koja je sada, prema zvaničnim procenama, oko 15 odsto.
Srbiju na to obavezuje i Evropska unija, čiji je kandidat za članstvo.
Dosadašnji rezultati države su 12 izgrađenih sanitarnih deponija, od čega je deset regionalnih i dve lokalne.
Međutim, plan, zacrtan ranijim strategijama, bio je da ih do sada bude 29, uz 17 reciklažnih centara, sedam centara za kompostiranje, odnosno pravljenje đubriva od otpada, i četiri spalionice.
Spalionicu je dobio samo Beograd.
A deponije bi trebalo da budu poslednje rešenje – nakon sprečavanja nastanka otpada, njegove ponovne upotrebe i recikliranja.
Međutim, petina smeća iz domaćinstava u Srbiji i dalje završava na divljim deponijama, koje niču na svakom koraku.
Agencija za zaštitu životne sredine je registrovala preko 2.500 njih, najviše u blizini sela.
