"Klima je uključena skoro 24 sata, bukvalno je nemoguće u stanu izdržati bez bilo kakvog rashlađivanja", opisuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) svakodnevni život u proteklih deset dana 25-godišnja Marija iz Beograda.

Prema poslednjim računima za struju primetila je, kaže, da troši više električne energije nego inače.

"A za to je verovatno odgovorna klima", dodaje ona.

Srbija je već drugu nedelju u toplotnom talasu, sa temperaturama koje dostižu 40 stepeni Celzijusovih. To je dovelo i do obaranja rekorda u potrošnji struje. Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića – ne rekorda u letnjim, već u zimskim mesecima.

Prema podacima koje je RSE dobio od Elektrodistribucije Srbije, potrošnja struje u odnosu na isti period prošle godine veća je u proseku za oko 20 odsto.

Najveći rast potrošnje zabeležen je u utorak, 9. jula. U odnosu na isti dan 2023. godine, potrošnja struje na nivou Srbije bila je veća za više od trećine (34,81 odsto), a u Beogradu je potrošnja bila veća za gotovo 50 odsto.

EPS: 'Sigurno i stabilno snabdevanje'

Povećanu potrošnju struje beleži i Jasmina Đukić iz Sombora. Taj grad na samom severu zemlje bio je u proteklih deset dana među gradovima u kojima su zabeležene rekordno visoke temperature.

"Klima je svakako uključena više u odnosu na prethodnu godinu iako gledam da ta razlika u temperaturi ne bude prevelika", kaže Đukić za RSE.

Objašnjava da sada svakako više koristi klimu jer, po preporuci lekara, ne izlazi napolje tokom dana kada je najtoplije.

U Srbiji je od 11. jula zbog visokih temperatura na snazi crveni meteoalarm. Za to vreme, u Elektroprivredi Srbije (EPS) kažu da proizvodnja električne energije u funkcioniše "sigurno i stabilno".

"Na deponijama EPS ima zaliha većih od 1,5 miliona tona uglja, dok je u akumulacijama više od 510 gigavat-časova", naveli su u EPS-u za RSE. EPS, u državnom vlasništvu, zadužen je za osam termoelektrana na ugalj sa 25 blokova i 16 hidroelektrana.

Neodrživo snabdevanje strujom iz uglja

Srbija prema zvaničnim podacima najviše struje dobija iz termoelektrana na ugalj - i do 70 odsto. Hidroelektrane u proizvodnji energije učestvuju sa oko 30 procenata.

"Problem je godinama isti", kaže u razgovoru za RSE Branko Kovačević, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, nekada predsednik Nadzornog odbora u EPS-u.

"Mi imamo dosta loš kvalitet lignita, to su zalihe na izdisaju. S te strane, treba mnogo velika količina tog uglja, koji ima nisku kaloričnu vrednost. Druga stvar, kada su velike toplote i nizak vodostaj, onda zakažu hidroelektrane", objašnjava Kovačević.

U tim situacijama, kada struje nema dovoljno da zadovolji potrebe, država je prinuđena da kupuje struju na berzi, i to po višoj ceni.

"Kada je energija deficitarna, onda je ona skupa", ukazuje Kovačević.

Bez informacija o uvozu struje

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije nije do zaključenja teksta odgovorilo na pitanje RSE da li Srbija trenutno uvozi struju i u kojim količinama.

Prema podacima dostupnim na sajtu Elektromreža Srbije, na dan 15. jula u 15 časova, Srbija je proizvodila oko 77 odsto potrebnih količina u odnosu na potrošnju.

S obzirom na to da će potrebe za električnom energijom u budućnosti samo rasti, Branko Kovačević dugoročno održivo rešenje vidi u korišćenju nuklearne energije.

U Srbiji je 10. jula otvorena javna debata o mogućnostima korišćenja nuklearne energije, a razmatra se ukidanje 35-godišnjeg moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana ‚uvedenog u vreme socijalističke Jugoslavije.

U opciji su, kako su ranije saopštili zvaničnici, osim konvencionalnih nuklearnih elektrana, i mali modularni reaktori, koji daju manje energije, ali su lakši za izgradnju. I za jednu i za drugu varijantu, Srbiji je potreban inostrani partner.

"Nakon izmene zakonodavnog okvira Srbija će izvršiti analizu potencijala saradnje na regionalnom i međunarodnom nivou sa državama koje imaju već razvijen nuklearni program, kako sa Kinom, tako i sa Francuskom, SAD, Rusijom, Japanom i ostalim relevantnim zemljama", navelo je Ministarstvo u ranijem odgovoru za RSE.

Toplotni talas na celom Zapadnom Balkanu i u Evropi

Toplotni talas pogodio je države Zapadnog Balkana, a ekstremne temperature u nekim mestima prelaze 40 stepeni Celzijusa. Očekuje se da će ovo biti najdugotrajniji i najintenzivniji toplotni talas 2024. godine.

Hidrometeorološki zavod Crne Gore upozorio je građane da će temperature u nekim delovima Crne Gore svakodnevno prelaziti 40 stepeni Celzijusa, a da složena meteorološka situacija može da dovede do suša i izazivanja požara.

Usled visokih temperatura i povećane potrošnje struje, u Bosni i Hercegovini, Albaniji, Hrvatskoj i većem delu Crne Gore 21. juna došlo je do potpunog prekida snabdevanja električnom energijom. Nestanak struje na oko sat vremena u tim državama doveo je do niza problema, između ostalog i saobraćajnog kolapsa.