"Na početku je sve je bilo kao u bajci", reči su Gordana Krstić, bivše radnice italijanske kompanije Geoks (Geox) koja je u julu najavila zatvaranje svoje fabrike u Vranju na jugu Srbije.
Prema njenim rečima, bajka nije potrajala dugo, jer se našla među oko hiljadu ljudi za koje je kompanija najavila otpuštanje zbog smanjenog obima proizvodnje, usled pandemije korona virusa.
Gordana Krstić sada planira odlazak u Sloveniju, gde je njen sin, takođe bivši radnik Geoksa, već pronašao posao.
U Srbiji, međutim, vlasti obećavaju radnicima koji su ostali bez posla da će biti preraspoređeni u novim fabrikama, a u isto vreme menjaju strategiju subvencionisanja investitora kako bi preusmerili finansijsku podršku ka domaćim privrednicima.
Kako je predsednik Srbije izjavio 30. septembra u Nišu na jugu Srbije, do sada je obavljeno 390 intervjua sa radnicima Geoksa za tursku kompaniju Teklas, koja proizvodi automobilske delove. Od toga je, kako je rekao, 105 već primljeno, a ukupno 250 je u procesu primanja.
"Očekivali smo da će pre kraja godine 250, a verujemo da će i 350 biti u Teklasu primljeno", rekao je Vučić.
On je dodao da se o ovome razgovara i sa Nemcima i sa drugim kompanijama i izrazio nadu u uspeh.
"Verujemo da će preko 500, čak i 600 ljudi ići u Teklas i da će imati za 60 do 65 odsto veću platu nego u Geoksu", naveo je Vučić.
Međutim, Geoks nije jedina fabrika koja je najavila zatvaranje.
Južnokorejska fabrika automobilskih instalacija Šinvon (Shinwon) saopštila je u septembru da zbog poslovnog gubitka zatvara deo proizvodnje na jugu Srbije.
Kako je rečeno, radnicima na neodređeno ponuđeno je da pređu u sestrinsku fabriku Jura, dok je za oko 400 radnika sudbina ostala nejasna.
"Zbog zatvaranja pogona fabrike Šinvon radnici koji su ostali bez posla, preći će u fabriku Leoni", rekao je novinarima u Nišu, na jugu Srbije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić 30. septembra.
Prema rečima predsednika Srbije nemačka fabrika Leoni, koja u Srbiji proizvodi automobilske kablove, preuzeće dvadesetak radnika koji ostaju bez posla u Šinvonu ili neće moći da nastave da rade u Juri, što im je ponuđeno kao rešenje.
"Oni (Šinvon) su 2011. došli u Niš, i bilo je najava da će otpustiti 400 ljudi, ali ni to neće jer su deo dali da rade u Juri, biće 20-ak otpušteno a Leoni će odmah da ih primi. Razgovarali smo sa predstavnicima Leonija i danas smo to potvrdili", rekao je Vučić 30. septembra.
Šta kažu radnici?
Bivša radnica Geoksa, Gordana Krstić, privremeno rešenje našla je kao radnica u turističkom sektoru u Crnoj Gori, a nada se odlasku u Sloveniju.
Kako je rekla za Radio Slobodna Evropa (RSE) fabrika Geoks je bila nova, sa savremenim mašinama i opremom.
"Plata mala, samo 300 evra, ali redovna... Verovali smo obećanjima da će se proizvodnja povećavati, a s njom i zarade", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Krstić.
U istoj fabrici se zaposlio i njen sin, a siguran posao i redovne plate otvorili su mogućnost za podizanje kredita.
"Većina mojih koleginica i kolega podigli su kredite. Konkretno, moj sin je podigao stambeni kredit od 20.000 evra, a ja namenski od 7.000 evra", ispričala je Gordana Krstić.
Prema njenim rečima, bajka nije potrajala dugo. Ona je podsetila i da su radnici morali da štrajkuju kako bi primorali poslodavca da im plati prekovremeni rad subotom. Već tada je počelo da se priča da će fabrika biti zatvorena.
Prema njenim rečima, Srbija je investitoru obezbedila dobre uslove – devet hiljada evra po radniku, popuste za komunalne troškove i drugo.
Ovo nije novina kada je reč o tretmanu stranih investitora u Srbiji. Trudeći se da privuku što više stranih investitora, država im je nudila različite pakete subvencija – od finansiranja dela plata za radnike do besplatnog i uređenog građevinskog zemljišta. Takvi benefiti obavezivali su stranu kompaniju da se zadrži u Srbiji dve godine.
Tako je Geoks za pet godina od države dobio subvencije u novcu i infrastrukturi od 14 miliona evra, odnosno 9.000 evra po radniku pod uslovom da zaposli njih 1.250, a ipak je posle pet godina zatvorio fabriku i bez posla ostavio 1.300 radnika.
Gordana Krstić navodi da planira da se pridruži sinu koji je nov posao već našao u Sloveniji.
"Firma u kojoj radi moj sin traži još radnika", kaže Krstić i dodaje da je njen sin u Sloveniji dobio siguran posao, ugovor o radu za stalno, zdravstveno, socijalno i penzijsko osiguranje i mesečnu platu od 1.800 evra.
Bez posla je ostao i Nemanja Dejanović, koji je u Geoksu radio četiri godine.
"Ta firma je došla u Vranje da ona zaradi, a ne radnici i tako je i bilo", dodao je on.
On ne očekuje pomoć države i planira da napusti Vranje i ode za Beograd ili u inostranstvo.
Promena strategije
Vlada Srbije je najavila da će promeniti i strategiju subvencionisanja investitora i, snažnije nego do sada, finansijski podržati domaće privrednike.
Premijerka Ana Brnabić je ocenila u septembru da se Srbija predugo oslanjala na strane investicije i da je došlo vreme za jačanje domaćih privrednika, ali da to ne znači da se odriče stranih ulaganja.
Petar Veselinović, dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu u centralnoj Srbiji ocenjuje da je najavljena promena strategije subvencionisanja investitora u korist domaćih privrednika "korak u dobrom pravcu", tim pre što kvantitativni podaci pokazuju da je država do sada ka stranim investitorima usmerila čak 15 puta više budžetskih sredstava nego domaćim ulagačima.
"Usmeravanje prema domaćoj privredi, pre svega prema domaćim preduzetnicima, za početak onim velikim, a kasnije i prema malim i srednjim preduzećima sigurno je dobar put", ocenio je on u izjavi za RSE.
Kako je dodao, pitanje je koliko sredstava će moći da se izdvoji, kojom dinamikom i u kom periodu, ali , dodao je, sigurno je da Srbija ima kvalitetne kadrove i menadžere koji već imaju odlično razvijenu proizvodnju u oblasti industrije, prehrambenom sektoru, poljoprivredi i uslužnim delatnostima.
Prema rečima Veselinovića, dosadašnji pristup motivisanju stranih investitora za ulaganje u Srbiju visokim subvencijama u tranzicionom periodu bio je ekonomski opravdan i prihvatljiv kao neka vrsta privremenog "nužnog zla".
"Ali, to nužno zlo kod nas traje već dvadesetak godina i preraslo je u nešto što je dugoročno neodrživo."
Bez obzira što strani investitori donose kapital, nove tehnologije i sve ostalo, ocenio je, oni su se ipak zadržali na "resursno vođenoj ekonomiji" koja se zasniva na jeftinoj radnoj snazi i na jeftinim proizvodima koji nemaju mnogo faza prerade.
"Iako se za takve investicije odomaćio naziv ’motanje kablova’, činjenica je i da je u periodu tranzicije pomoću stranih investicija te vrste otvoren najveći broj radnih mesta", kaže Veselinović i dodaje da je problem u tome što ta radna mesta nisu zahtevala visoko obučenu radnu snagu i školovane stručne kadrove, i da to dugoročno nije dobro za ekonomiju.
Po njegovom mišljenju dobro je što je država napravila zaokret na tom planu, ili ga bar najavila, jer zna da je poslednji trenutak da "povuče kočnicu".
"U krajnjem slučaju, i nekoliko najsvežijih primera – počev od ’Geoksa’ pa nadalje – su pokazali da, kada subvencije prestanu ili se smanje, uz verovatno labave ugovore koje su potpisali, strani investitori brzo ‘dižu sidro’ i odlaze", kaže Veselinović.
Država, prema njegovim rečima, ne treba da se odriče stranih investicija i investitora, ali treba da postane znatno probirljivija prilikom pravljenja novih aranžmana.
Takođe ističe da u budućim ugovorima sa stranim investitorima treba insistirati na transparentnosti i monitoringu realizacije projekta, kako bi država ojačala svoju poziciju.
Ostaje žal što dosadašnji strani investitori nisu uspeli da dovedu proizvodnju na 'zelenu granu'.- Petar Veselinović, dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu
"Ostaje žal što dosadašnji strani investitori, u najvećoj meri, nisu uspeli da dovedu proizvodnju na ’zelenu granu’, da ona bude profitabilna i bez subvencija i sa mnogo većim prosečnim zaradama zaposlenih."
Srbija šampion u 'motanju kablova'
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže za RSE da je domaće privrednike prijatno iznenadila vest da će ih Vlada ubuduće uvažavati i da će dobiti slične pogodnosti kakve imaju strani investitori.
"Mi smo još u vreme kada je počelo forsiranje modela direktnih stranih investicija govorili da država treba da posveti znatno veću pažnju domaćim investitorima koji su spremni da dugoročno deluju u Srbiji. Predlagali smo da im se daju veće stimulacije i subvencije nego strancima, jer oni najčešće nemaju dovoljno ekonomske snage, nemaju dovoljno razrađena tržišta kakva imaju strani investitori", podseća Atanacković.
On veruje da bi država Srbija od domaćih privrednika spremnih da ulažu, imala mnogo više benefita od koristi koju ostvaruje u saradnji sa stranim kompanijama.
"To, naravno, ne znači da se apriori trebalo odreći stranih investicija, bez kojih se svakako ne može, ali je trebalo dati šansu i domaćim privrednicima da se iskažu", kaže Atanacković i dodaje da bi u tom slučaju i investiciona mapa Srbije izgledala znatno drugačije od današnje.
On dodaje da domaća proizvodnja može mnogo lakše da vrati ono što u nju ulaže država.
Treba voditi računa da će strani investitori biti tu dokle im odgovara.- Nebojša Atanacković, Unija poslodavaca Srbije
"Posebno treba voditi računa da će strani investitori biti tu dokle im odgovara i da će otići čim dobiju neku povoljniju ponudu, što nam se ovih dana i događa", kaže Atanacković.
Prema analizi profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milorada Filipovića, a koju je prenela agencija Beta u septembru – razlika između sredstava državne pomoći stranim investitorima je višestruka.
U periodu od 2006. do 2019. godine, kako se navodi, od oko 655 miliona evra subvencija, stranim ulagačima dato je 611 miliona, a domaćim svega 44 miliona.
Ista agencija je navela i da je za više od 15 godina, od kada je počela podrška države domaćim i stranim investitorima za projekte i zapošljavanje u Srbiji, iz budžeta prema Ministarstvu privrede izdvojeno nešto više od 900 miliona evra, dok je vrednost ukupnih investicija oko pet milijardi evra.
Facebook Forum