Deseti dan zaredom studenti drže u blokadi zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) u Takovskoj i na Košutnjaku, zahtevajući raspisivanje novog konkursa za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Iako fizički drže zgrade "pod ključem", poručuju da ključ nije kod njih.
"Ključ za otključavanje ulaza u zgrade RTS-a zapravo je u rukama Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine. Svojim nečinjenjem, skupštinski odbor blokira i REM i RTS u neometanom funkcionisanju", stoji u peticiji koju su pokrenuli zaposleni RTS-a okupljeni oko grupe "Naš protest", koja okuplja deo radnika javnog servisa koji podržavaju studente dok njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.
Studenti su podržali peticiju i pozvali građane da je potpišu u objavi na društvenoj mreži Instagram, koja im služi kao svojevrsni zvanični kanal obraćanja javnosti.
Prva naredna prilika za "otključavanje" biće u ponedeljak 28. aprila.
Nevena Đurić, predsednica Odbora za kulturu i informisanja skupštine Srbije, zakazala je za taj dan sednicu skupštinskog Odbora na kojoj će se odlučivati o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta REM-a.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je 23. aprila, posle zakazivanja sednice da poziva studente da prekinu sa blokadom RTS-a, odnosno, kako je navela, da prekinu "teror i maltretiranje nad radnicima RTS-a koje traje više od 200 sati".
Izmenjena programska šema RTS-a
Za to vreme RTS emituje izmenjen program, bez uobičajenih emisija. Informativa je svedena na emitovanje serije snimljenih priloga, bez spikera u studiju.
"Ovo nije televizija koju očekujemo da gledamo. Potreban nam je RTS koji nas obaveštava o svemu što se u ovoj zemlji događa — nepristrasno, van uticaja vlasti koja ga prisiljava da plasira samo ono što joj odgovara", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Siniša Jakovljević, potpisnik peticije.
Peticiju je potpisala i Luana Jovanović, koja za RSE kaže da bi RTS "trebalo da izgleda sasvim drugačije".
"Da izveštava o onome što se događa, ništa drugo. Objektivno, ako može."
Raspisivanje novog konkursa za izbor članova REM-a bio je i jedan od zahteva studenata koji su se 14. aprila okupili ispred zgrada Javnog servisa Srbije, nezadovoljni izveštavanjem RTS-a o višemesečnim protestima i sopstvenim zahtevima.
REM je nezavisno telo koje se bavi zaštitom rada elektronskih medija, i prava korisnika njihovih usluga. Čini ga devet članova, eksperata, koji se biraju većinom glasova poslanika u Skupštini Srbije.
Kao alternativni uslov za prekid blokade, studenti su naveli i ukidanje Radio-televizije Srbije kao javnog servisa.
Studenti već mesecima protestuju, zahtevajući odgovornost za pad betonske nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 osoba.
U međuvremenu, na provladinoj Televiziji Pink, 20. aprila, oglasila se Portparolka Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić.
Rekla je da studenti nisu nadležni da biraju članove tog tela ni da gase Radio-televiziju Srbije, te ocenila da ne poznaju zakon i nadležnosti koje ima regulatorno telo.
"REM nije nikakvo vrhovno božanstvo koje pušta kišu, nismo svemogući. Ne možemo da gasimo televizije, osim ako ne ruše ustavni poredak zemlje", rekla je Zekić.
U prethodnom sazivu REM, Zekić je inače bila na funkciji predsednice Saveta.
Hronologija blokade RTS-a
Blokade ispred objekata RTS protiču mirno. Prvih dana, bilo je nekoliko kontakata sa policijom i žandarmerijom, uz čiju pratnju je na početku blokade RTS-a, kroz jedan od sporednih ulaza, ulazio jedan broj zaposlenih.
Trećeg dana blokade, 16. aprila došlo je i do naguravanja između policije i žandarmerije sa jedne i studenata i okupljenih građana sa druge strane.
Svakodnevno se u 11:52 održava akcija "16 minuta tišine" u znak sećanja na žrtve iz Novog Sada. Studenti organizuju i umetničke i muzičke performanse, a povremeno pozivaju na tišinu — poput 18. aprila, na hrišćanski praznik Veliki petak, i 22. i 23. aprila, u znak sećanja na žrtve bombardovanja RTS-a 1999. godine.
Studenti u blokadi blokirali RTS u Beogradu: 'Javni medijski servis radi protiv svih nas'
U noći između 22. i 23. aprila te godine, tokom NATO bombardovanja, dva projektila pogodila su zgradu Televizije Beograd u 02:06 časova, dok su se emitovale vesti. Ubijeno je šesnaestoro zaposlenih.
Ovo nije prva blokada RTS-a - prethodno su studenti 10. marta blokirali zgradu RTS-a nezadovoljni zbog toga što je novinarka demonstrante nazvala "ruljom". Tokom tadašnje 22-časovne blokade, zaposlenima je bilo omogućeno da izađu iz zgrade, ali ne i da uđu.
"Razloga za studentsko nezadovoljstvo ima", kaže za RSE Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
"RTS izveštava po modelu radničkih sportskih igara. Briše društveni i politički kontekst u kom se odvijaju studentske aktivnosti. Izveštaji su kratki, plitki i politički očišćeni", ističe on.
Dodaje i da je prisustvo studenata i njihovih predstavnika u programu minimalno.
"RTS zadovoljava samo minimum prihvatljivosti", navodi Gavrilović.
Šta kažu novinarska udruženja?
Marija Babić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) ističe da bi građani Srbije, ukoliko bi javni servis izveštavao u skladu sa zakonom i svojom funkcijom, bili istinito, potpuno i blagovremeno informisani o društvenim i političkim temama, što bi doprinelo razvoju slobodnog i kritičkog mišljenja.
"Takođe bi se čuo pluralizam mišljenja i nepristrasno sagledavanje važnih tema, a ne samo puko prenošenje informacija bez konteksta, što je čest slučaj na RTS-u", navodi Babić.
Druga novinarska organizacija u Srbiji, Udruženje novinara, saopštilo je odmah po otpočinjanju blokade RTS da da je izražavanje nezadovoljstva radom javnih servisa, uključujući i protest, legitimno, ali i osudilo blokadu navodeći da je svako onemogućavanje rada novinarima neprihvatljivo.
"Udruženje novinara Srbije (UNS) protestuje zbog nove blokade ulaza u Radio-televiziju Srbije i Radio-televiziju Vojvodine i poziva studente i građane da omoguće radno angažovanima u javnim servisima i gostima programa nesmetan rad i dolazak na posao", stoji u saopštenju.
RTS nije odgovorio na pitanja RSE.
Na sajtu javnog servisa navodi se da je blokada nezakonita, da se program emituje uz velike napore zaposlenih, te da su podneli krivičnu prijavu protiv NN lica i zatražili reakciju međunarodnih organizacija.
Za ministarstvo blokada 'neprihvatljiva'
Ni Ministarstvo informisanja nije komentarisalo blokade za RSE.
Ministar Boris Bratina izjavio je, kako prenosi RTS, da je blokada neprihvatljiva, da se novinarima ne sme braniti rad, te da su studentski zahtevi politički motivisani. Takođe je rekao da izbor članova REM-a "nema nikakve veze sa javnim servisom".
Analitičari osporavaju tu tvrdnju.
"REM je ključni akter. Po zakonu, on nadzire da li mediji izveštavaju istinito, potpuno i blagovremeno", kaže Gavrilović.
Prema Zakonu o javnim medijskim servisima, članove Upravnog odbora RTS-a imenuje REM, koji zatim imenuje Programski savet i rukovodstvo javnog servisa.
Marija Babić podseća da REM ima značajan uticaj na rad RTS-a i da javni servis REM-u podnosi godišnji izveštaj o radu.
REM već godinama ne funkcioniše nepristrasno- ističe Marija Babić
"Nažalost, REM već godinama ne funkcioniše nepristrasno. Proces izbora novih članova Saveta REM-a prate nepravilnosti i politički pritisci. Trenutna politička situacija ne uliva poverenje da će izbor biti zakonit, niti da će novi članovi obavljati funkciju kako treba", kaže Babić.
Mandat aktuelnim članovima REM-a istekao je 4. novembra 2023. godine. Konkurs za nove članove nije raspisan. Sedam kandidata je u međuvremenu povuklo kandidature, tvrdeći da je proces bio nezakonit.
REM je godinama meta kritika zbog tolerisanja kršenja medijskih pravila i izostanka nadzora, uključujući i tokom izbornih kampanja.
RTS se poziva na istraživanja BIRODI-ja u kojima se navodi da mu najviše veruju građani stariji od 60 godina, srednje i niže obrazovani, uglavnom južno od Beograda.
Javni servis se finansira iz pretplate i reklama, a iako se formalno ne oslanja na budžetska sredstva, nije jasno da li ih zapravo dobija.
Prema finansijskom izveštaju za 2024. godinu, RTS je imao ukupne prihode od oko 135 miliona evra, od čega je više od milion evra knjiženo kao "ostali poslovni prihodi" — bez objašnjenja da li tu spada i državna pomoć.
Godinu je završio sa gubitkom od oko 2,6 miliona evra.