Kako vreme protiče, neizvesnost je nadjačala osećanje straha, kaže Biljana Dinić, majka studenta Lazara Dinića iz Bora kojem je u avgustu kućni pritvor produžen za tri meseca.
Ovaj apsolvent Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u pritvoru je skoro pola godine.
Priveden je 14. marta pošto je sa 11 ostalih aktivista grupe Stav i Pokreta Slobodnih građana osumnjičen za pokušaj rušenja ustavnog poretka Srbije.
Jedan je od desetina studenata i aktivista koji su pritvoreni u poslednjih deset meseci pod različitim optužbama, a koji su učestvovali na protestima na kojima se traži odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra.
Prvo je dva meseca proveo u pritvoru novosadskog Okružnog zatvora Klisa, da bi mu Apelacioni sud u maju ukinuo tu meru i odredio zabranu napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora.
Njegova majka kaže da odobrenih sat vremena za izlazak koristi u šetnji i vožnji bicikla.
"U kući obično čita i svira. Često zapisuje svoja osećanja i misli. Mi roditelji smo mu velika podrška i puno pričamo o svemu", rekla je Biljana Dinić za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Odluka o prebacivanju u kućni pritvor doneta je 20. maja nakon jednonedeljnih protesta građana pred zgradom Višeg suda u Novom Sadu. Tada je osumnjičenima Diniću, Mariji Vasić i Ladu Jovoviću određena mera zabrane napuštanja stana sa zabranom korišćenja telefona i interneta.
Za sada bez glavnog pretresa
Glavni pretres u slučaju grupe sa kojom je priveden nije zakazan.
Novosadski Apelacioni sud sredinom avgusta ukinuo je rešenje Višeg suda da se aktivistima Stav-a sudi u odsustvu.
Šestoro od dvanaestoro osumnjičenih je u bekstvu i za njima je sud raspisao poternicu.
Kao dokaz za delo za koje se terete, provladini mediji objavili su snimke njihovih tajno snimanih razgovora na kojima navodno govore o planu da se na protestu 15. marta u Beogradu upadne u zgradu Radio-televizije Srbije.
Osumnjičeni su zajedno sa svojim advokatima negirali optužbe.
Majka Lazara Dinića kaže da ne zna kakav bi mogao da bude epilog.
"Slučaj tapka u mestu. U pretresu stana i uređaja nisu pronađeni dokazi koji bi ga povezali sa delom za koje je osumnjičen", navela je Biljana Dinić.
Broj pritvorenih zvanično nepoznat
Zvanično nije poznato koliko je studenata i aktivista bilo ili je još u kućnom pritvoru u proteklih deset meseci koliko traju antivladini protesti.
Ministarstvo pravde Srbije nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa tim.
Jedno od poslednjih određivanja kućnog pritvora je slučaj Andreja Tanka, studenta Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Radi se o studentu koji se našao u fokusu javnosti nakon što je objavljena fotografija, zabeležena prošle zime tokom studentske blokade u beogradskom Bulevaru kralja Aleksandra, na kojoj mu se protivnik tog skupa unosi u lice.
Fotografija je postala jedan od simbola studentskih i građanskih protesta.
Andreju Tanku je Osnovni sud u Pančevu odredio ovu meru zbog sumnje da je na protestu u tom gradu 13. avgusta napao policajce i polio ih, kako se navodi, "tečnošću intenzivnog mirisa".
Advokat Miković dodaje da Tanko vreme u kućnom pritvoru provodi učeći.
"Jedan ispit su mu već onemogućili da polaže jer je tada bio saslušavan. U narednih pet dana bi trebalo da polaže dva ali mu još nisu ukinuli meru zabrane napuštanja stana".
Nakon paralisanog rada na većini fakulteta u Srbiji, koje studenti blokiraju od decembra prošle godine, tokom leta su organizovani vanredni ispitni rokovi.
Šta predviđa zakon?
Pravnik Nikola Kovačević smatra da se u Srbiji pritvor decenijama izriče preko mere.
"Ova mera se oduvek zloupotrebljavala sa idejom da pravosudni organi što pre završe neki krivični postupak. Taj sistemski problem sada se verovatno intenzivira. Postajemo retributivno društvo koje u javnosti i kroz medijske narative interpretira pritvor kao kaznu. Što ni na koji način ne treba da bude slučaj", naveo je Kovačević.
Kućni pritvor, odnosno zabrana napuštanja stana, regulisan je Zakonikom o krivičnom postupku Republike Srbije. Po njegovim odredbama, zabrana napuštanja stana, između ostalog, izriče se ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao da pobegne, da se krije ili izbegava da dođe na glavni pretres.
Takođe, ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela, da će uticati na svedoke i saučesnike, ili da će ponoviti krivično delo.
Pravnik Nikola Kovačević kaže da se ne sme olako pribegavati izricanju pritvora.
"Sigurno je da većina studenata koji protestuju ne predstavljaju takav nivo društvene opasnosti da morate da ih smestite u pritvor. Mislim da je to slučaj i sa mladim ljudima koji su hapšeni po ulicama Novog Sada i Beograda", naveo je Kovačević.
Zakon između ostalog predviđa pritvor ako je za krivično delo propisana kazna zatvora preko deset godina kao i preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja.
Jedan od poslednjih slučajeva pritvaranja učesnika protesta u Srbiji dogodio se 20. avgusta.
Pokret slobodnih građana (PSG) saopštio je da je aktivistiknji Isidori Čeleketić sud odredio do tri meseca kućnog pritvora, a pokrajinskom poslaniku PSG-a Radivoju Jovoviću pritvor do 30 dana. Policija ih je dan ranije uhapsila zbog sumnje da su na protestu ispred Osnovnog suda u Novom Sadu fizički sprečavali javnog tužioca da uđe u zgradu suda.
Odštete zbog neosnovanog pritvora
Nikola Kovačević dodaje da pritvor treba da bude dobro obrazložena mera.
"Opasna je praksa da se mladima na teret stavlja narušavanje ustavnog poretka, što je veoma široka kvalifikacija, jer prosto ne stoji u odnosu na njih. Ako se sloboda izražavanja i političkog delovanja kvalifikuje kao ustavno podrivajuća aktivnost, postoji rizik da postanemo kao Turska koja to masovno primenjuje", zaključio je Nikola Kovačević.
Po izveštaju Evropske komisije (EK) za 2024, Turska nazaduje u oblasti ljudskih prava, naročito kada su u pitanju sloboda izražavanja i okupljanja. Navodi se da Komisija beleži politički uticaj na sudstvo i manjak transparentnosti u pravnim postupcima. Napredak u tim oblastima neophodan je da bi ova zemlja, kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) od 1999. godine, postala članica evropske zajednice.
Po zakonu u Srbiji, zabrana napuštanja stana je alternativna mera klasičnom pritvoru.
U tim slučajevima sud može dodatno da zabrani korišćenje telefona, interneta i primanje poseta.
Ukoliko okrivljeni u kućnom pritvoru budu na kraju oslobođeni optužbi imaju pravo da zahtevaju naknadu štete.
Po izveštajima Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP), svake godine se u Srbiji izrekne oko 50 hiljada dana neosnovanog pritvora, a novčani iznosi koji se isplaćuju ljudima kojima su time prekršena ljudska prava premašuju milion evra.
Rekordna naknada isplaćena je pre deceniju za godinu dana neosnovanog pritvora, 200 miliona dinara, po današnjem kursu 1,6 miliona evra.
Najmanja suma koju je nepravedno pritvoreni dobio bila je 2.000 dinara (17 evra).
