Evropski sud za ljudska prava odlučio je da je predstavka Fonda za humanitarno pravo u ime porodica žrtava iz Sjeverina neprihvatljiva jer su se otmica i ubistvo 16 građana bošnjačke nacionalnosti dogodili pre nego što je Srbija postala članica Saveta Evrope i potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima, stoji u odluci ovog suda u koju je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.
"Mi smo zgroženi da ne postoji za nas adekvatna pravda na ovom svijetu", kaže za RSE Omer Hodžić kome je 1992. godine nakon otmice ubijen otac Medo.
"Postoji žrtva, postoji zločinac, postoje i nalogodavci, jedino ne postoji pravda. Porodice su, nakon odluke Evropskog suda za ljudska prava, ostale ni na nebu ni na zemlji. Ostavljene na milost i nemilost i zločinaca i njihovih saučesnika i onih koji aminuju sve što se dešavalo", rekao je Hodžić.
Fond za humanitarno pravo je 2007. godine, u ime 25 članova porodica 16 žrtava iz Sjeverina, koje su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) 1992. godine oteli u Mioču (BiH), a zatim likvidirali, podneo tužbu za naknadu nematerijalne štete protiv Srbije smatrajući da je Ministarstvo unutrašnjih poslova bilo dužno da vodi računa o bezbednosti svojih građana u pograničnoj zoni.
Tužba je odbijena uz obrazloženje da odgovornosti države Srbije nema jer se sama otmica dogodila na teritoriji Bosne i Hercegovine. Ustavni sud Srbije je 2016. godine odbio ustavnu žalbu članova porodica ubijenih žrtava. FHP se onda, u ime porodica žrtava, obratio Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu smatrajući da porodice nisu imale pravičan postupak u Srbiji.
Evropski sud za ljudska prava doneo je proceduralnu odluku i uopšte nije ulazio u sadržinu predstavke Fonda za humanitarno pravo, rekla je za RSE Ivana Žanić, koja rukovodi pravnim programom FHP-a.
"Mi u FHP-u smo se nadali da će Evropski sud, pošto ima određene mogućnosti da u tim situacijama uđe u raspravljanje o suštini predstavke, to uraditi. Međutim, ovoga puta se to nije dogodilo, tako da više ne postoji ni jedna pravna instanca pred kojom bi moglo da se raspravlja o slučaju Sjeverin", kaže Žanić.
Pripadnici srpske paravojne formacije "Osvetnici“, kojima je komandovao Milan Lukić, dvadeset drugog oktobra 1992. godine izveli su iz autobusa u mestu Mioče, na teritoriji Bosne i Hercegovine, 16 meštana bošnjačke nacionalnosti iz Sjeverina, malog grada na samoj granici Srbije i Bosne i Hercegovine.
Meštani Sjeverina su na posao u Priboj, grad udaljen oko 270 kilometara jugozapadno od Beograda, mogli stići samo putem preko teritorije BiH. Svi su kamionom odvedeni u Višegrad (BiH) u motel "Vilina vlas" gde su mučeni i ubijeni. Do danas su pronađeni ostaci samo jedne žrtve, Medridina Hodžića.
"Mi se Bošnjaci sada osećamo kao građani drugog reda", kaže Dževad Koldžić, kome su stradali majka Mevlida i ujak Medo Hodžić.
Posle dve godine čekanja na odluku Evropskog suda u Strazburu Koldžić poručuje da porodice nikada neće prestati da se nadaju.
"Naš gubitak se ne može nadoknaditi. Međutim, mislili smo da je taj sud jači nego sudovi kod nas. Ali to nije tako kako sam ja zamišljao", rekao je Koldžić.
U Fondu za humanitarno pravo kažu da im je sada na raspolaganju da utiču na poboljšanje Nacrta zakona o boračko-invalidskoj zaštiti.
"Da učinimo sve što je moguće da postojeći Nacrt zakona o boračko-invalidskoj zaštiti, koji sadrži diskriminatorska rešenja u odnosu na zakon koji je sada na snazi, bude drugačiji i da se u njemu nađu zakonska rešenja kojima će se članovima porodica žrtava otmice u Sjeverinu moći dodeliti status civilne žrtve rata", poručuje Žanić.
Za zločin u Sjeverinu, Okružni sud u Beogradu osudio je na po 20 godina zatvora komandanta "Osvetnika" Milana Lukića, kao i Olivera Krsmanovića, Dragutina Dragićevića, dok je Đorđe Šević osuđen na 15 godina zatvora.
Lukić je 2012. godine pred Haškim tribunalom osuđen na doživotnu kaznu zatvora za zločine počinjene u Višegradu ali ne i za zločin u Sjeverinu.
Facebook Forum