Tokom nedavne posete šefa diplomatije Srbije Marka Đurića Gani javnost je čula da Srbija planira da ponudi 100.000 radnih dozvola za radnike širom sveta.
Podatak nije izneo zvaničnik Srbije, već ministar spoljnih poslova Gane Samuel Okudzet Ablakva na konferenciji za medije sa Đurićem.
"Uvaženi ministar spoljnih poslova je naznačio da ove godine Srbija planira da odobri 100.000 radnih dozvola, i Gana je izrazila interesovanje da to iskoristi, kako bismo imali hiljade mladih ljudi koji će raditi u Srbiji", rekao je Ablakava, prenela je državna novinska agencija Gane.
Detalji o tome, međutim, nisu poznati, a na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) Ministarstvu spoljnih poslova da objasne da li su sa pojedinim zemljama već sklopljeni sporazumi o radnim dozvolama i na koje delatnosti bi se kvote odnosile, do zaključenja teksta nismo dobili odgovor.
Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Dušan Kozarev napisao je na društvenoj mreži X da nije tajna da Srbija uvozi radnike, ali da je cifra od 100.000 radnih dozvola u ovom momentu "svojevrstan limit za ukupan broj radnih dozvola za strance na godišnjem nivou".
"Nikakav sporazum o kvotama za izdavanje radnih dozvola za radnu snagu iz Gane nije ni parafiran, ni potpisan. Razgovaralo se, između ostalog, o mogućnostima da u narednom periodu, ako se ukaže potreba i steknu uslovi jedan kontingent radnika na domaćem tržištu rada bude angažovan iz Gane. Kao što je već slučaj sa nekoliko drugih država, sa kojima Srbija ima takve sporazume", napisao je Kozarev 21. jula.
Deo opozicije optužio je državu da "uvozi stranu radnu snagu", u trenutku do se “mladi masovno iseljavaju”.
Prema podacima nevladinog Instituta za razvoj inovacija, duže od decenije iz Srbije trajno odlazi 25.000 ljudi godišnje.
Manjak ljudi u pojedinim granama privrede Srbija pokušava da nadomesti liberalnijim tržištem rada.
Od februara 2024. godine stupile su na snagu izmene i dopune Zakona o zapošljavanju stranaca i Zakona o strancima, kojima su pojednostavljene procedure za dobijanje radnih dozvola.
Predstavnici struke ocenjuju da su nova zakonska rešenja značajno unapredile ovu oblast, ali napominju da i dalje postoje različiti vidovi zloupotreba.
Skoro godinu i po dana nakon što je izmenjeni zakonski okvir počeo da se primenjuje, nije jasno koliko je radnih dozvola izdato u 2024. godini.
Kancelarija Vlade Srbije za IT i e-Upravu saopštila je u januaru da je od februara do kraja decembra prošle godine "ukupno je pozitivno rešeno 37.934 zahteva za Jedinstvenu dozvolu za privremeni boravak i rad stranih državljana u Republici Srbiji".
Međutim, šef diplomatije Srbije Marko Đurić izjavio je 19. jula da je prošle godine Srbija ukupno izdala blizu 80.000 radnih viza.
Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže za RSE da Srbija ima veliku potrebu za stranim radnicima.
"Najkritičniji su sektori građevine, turizma, ugostiteljstva, saobraćaja, mada ih ima u ostalima, ali ne u tolikoj meri", kaže Jevtović.
"Prema statistikama Nacionalne službe za zapošljavanje, najveći broj stranih radnika dolazi iz Kine, Rusije i Turske, s tim da ruski i kineski radnici uglavnom rade u ruskim i kineskim firmama. Kod domaćih poslodavaca uglavnom rade državljani Turske, Kube, Indije, Nepala i Bangladeša", dodaje ona.
Kako do radne dozvole?
Zahtev za jedinstvenu dozvolu može podneti strani državljanin ili poslodavac u ime stranog državljanina, i to isključivo elektronskim putem na Portalu za strance, uz plaćanje takse od oko 15.000 dinara (oko 130 evra).
Upravo je digitalizacija cele procedure glavna novina uvedena prošlogodišnjim izmenama zakona. Tako se, kako kaže Jelena Jevtović, štede i vreme i resursi.
"Ranije je procedura u proseku trajala dva meseca", kaže Jevtović.
Danas se dokumenti u elektronskom obliku podnose na zvaničnom portalu, nakon čega Nacionalna služba sprovodi test tržišta rada.
To znači da NSZ treba da proveri da li u svojoj bazi ima prijavljenih kandidata iz Srbije koji su kvalifikovani za radno mesto na koje poslodavac planira da zaposli stranog radnika.
Ako nema takvih kandidata, MUP, koji je takođe umrežen na portalu za strance, izdaje jedinstvenu dozvolu za rad i boravak. Ona važi do tri godine.
Srbija čeka listu deficitarnih zanimanja
Prema rečima Jelene Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije, u toku je izrada liste deficitarnih zanimanja, koja bi trebalo da se olakša primenu Zakona o zapošljavanju stranaca, tako što bi poslodavac bio oslobođen obaveze da sprovede test tržišta rada za zanimanja koja se budu našla na toj listi.
U radnoj grupi koja učestvuje u izradi liste su, između ostalih, predstavnici Ministarstva rada, Unije poslodavaca, sindikata, Agencija za kvalifikacije, te univerzitetski profesori.
Iako je bilo predviđeno da lista bude završena polovinom 2025. godine, taj rok je pomeren do daljnjeg.
Negativne prakse
Mario Reljanović, stručnjak za radno pravo, kaže za RSE da je dosadašnja praksa pokazala da je test tržišta rada uglavnom "birokratska formalnost", na ne stvarno ispitivanje tržišta rada.
"U praksi se pokazuje da praktično nijedan test tržišta rada nije završen time da je pronađena osoba u Srbiji koja može da obavlja određene poslove. Na osnovu strukture radnika koji dolaze, sasvim je jasno da postoje ljudi u Srbiji koji mogu da obavljaju te poslove. U tom smislu, postoji nedostatak koji nije nedostatak u propisima, nego u primeni", kaže Reljanović.
RSE je od Nacionalne službe za zapošljavanje tražio podatke o tome u koliko slučajeva je test tržišta rada pronašao domaće radnike kvalifikovane za posao za koji poslodavac traži inostranu radnu snagu, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
Mario Reljanović smatra da je glavni uspeh izmena Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca to što su uspele da Srbiju iz poluzatvorenog tržišta rada uvedu u eru otvorenog tržišta za strane radnike.
"Te zakonske izmene su redefinisale tržište rada, u smislu da je mnogo lakše dovesti stranca, administrativno je manje opterećeno, radnik može duže da ostane, postoji varijanta spajanja porodice", kaže Reljanović.
Još jedan problem je, dodaje sagovornik RSE, što veliki broj stranih radnika dolazi posredstvom agencija za privremeno zapošljavanje, što ih može dovesti u situaciju da im se promene uslovi rada i da oni budu drastično drugačiji od onih koje su inicijalno dogovorili prilikom dolaska u zemlju.
Kako objašnjava Mario Reljanović, agencije za privremeno zapošljavanje dovode stranog radnika i potom ga ustupaju poslodavcu-korisniku koji je tog radnika "naručio".
Međutim, prema ovdašnjem Zakonu o agencijskom zapošljavanju, poslodavac-korisnik može da u bilo kom trenutku prekine radni odnos sa radnikom i agencija može da ga prebaci kod nekog drugog poslodavca, kod koga mogu biti potpuno drugačiji uslovi rada od onih koje je radnik dogovorio sa agencijom pre dolaska u zemlju.
"U tim situacijama strani radnici vrlo često pristaju na te uslove rada, jer nemaju novca da se vrate u matičnu zemlju. Dakle, u nepovoljnijem su položaju od domaćih radnika i vrlo često pristaju na te nepovoljnije uslove rada, što vodi ka njihovoj radnoj eksploataciji, koja formalno gledano nije nezakonita", kaže Reljanović.
Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže da radnici koji dobiju jedinstvenu dozvolu za boravak i rad u Srbiji imaju identična prava kao i radnici koji su državljani Srbije.
Kako kaže, oni imaju pravo da u svakom trenutku raskinu ugovor sa poslodavcem i potraže novog poslodavca, bez ukidanja jedinstvene dozvole za privremeni boravak i rad koja važi tri godine.
"Prethodni propis, koji više nije na snazi, određivao je da je boravak stranca u Srbiji vezan za radnu dozvolu. Dakle, u tom slučaju bi, hipotetički u slučaju prevremenog raskida ugovora strani radnik morao da napusti Srbiju, pa onda da traži novog poslodavca i da se potom ponovo zaposli", kaže Jevtović.
Ona dodaje da to iz pozicije poslodavaca može da bude problematično, jer pojedini radnici koriste jedinstvenu dozvolu za boravak i rad da odu dalje iz Srbije u druge evropske zemlje.
Slučajevi kršenja prava stranih radnika u Srbiji sporadično su dolazili do šire javnosti prethodnih godina. Nevladine organizacije ukazivale su na dva odvojena slučaja radne eksploatacije radnika iz Vijetnama i Indije koji su gradili kinesku fabriku Linglong u Zrenjaninu, na severu Srbije.
Najpre su krajem 2021. pažnju međunarodnih institucija privukle sumnje na eksploataciju više stotina radnika iz Vijetnama, koje je jedan od podizvođača tada angažovao na izgradnji fabrike.
Pojedini poslanici Evropskog parlamenta ocenili su da je tretman vijetnamskih radnika "moderno ropstvo".
Evropski parlament je rezolucijom iz 2021. zatražio od Srbije istragu ovog slučaja, a nevladini aktivisti ističu da je sve završeno sa povratkom radnika u Vijetnam – bez pokretanja postupka.
Početkom 2024. godine nevladini aktivisti preneli su iskustva radnika iz Indije – sa tvrdnjom da im je firma koja ih je angažovala uzela pasoše i da im duguje plate.
Na gradilištu na oko 80 kilometara od Beograda radnici su, kako tvrde, provodili šest dana nedeljno po deset sati, bez adekvatne opreme. Žalili su se i na lošu hranu i smeštaj u radničkim barakama.
Posle alarmiranja javnosti, njima su isplaćene zaostale plate, vraćeni su im pasoši i oni su napustili Srbiju.
