Više od deset dana nakon informacija na društvenim mrežama da je državljanin Srbije poginuo u borbama u Kursku u Rusiji, zvanične institucije Srbije nisu se oglasile tim povodom, iako je učešće na inostranim ratištima zabranjeno srpskim zakonom.
Telegram kanali dobrovoljaca koji se bore na strani Rusije i nekoliko proruskih kanala, među kojima su "Rusija u srcu", Srpski glasnik" i "Istočni front" 10. februara su objavili da je 39-godišnji Marko Matović, državljanin Srbije, izgubio život u borbama u ruskoj pograničnoj oblasti.
Deo Kurske oblasti, na zapadu Rusije, pod kontrolom je ukrajinskih snaga.
Od početka januara Ukrajinci su preduzeli ofanzivne napore, ne dozvoljavajući protivničkoj strani da povrati kontrolu nad ovim delom Rusije.
Podaci o broju državljana Srbije koji se trenutno bore na strani Rusije u aktuelnom sukobu nisu javno dostupni.
Takođe, nema zvaničnih javno dostupnih podataka o tome koliko je državljana Srbije poginulo na frontu u Ukrajini ili Rusiji od početka ruske invazije u februaru 2022. godine.
Šta je navelo Ministarstvo spoljnih poslova?
U odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, koje je nadležno da preko diplomatskih predstavništva pruža pomoć i podršku državljanima Srbije u stranim zemljama, nisu želeli da potvrde informaciju o pogibiji Matovića.
"Imajući u vidu principe zaštite podataka o ličnosti Ministarstvo spoljnih poslova nije u mogućnosti da pruži tražene informacije bez prethodne saglasnosti, odnosno saglasnosti članova porodice imenovanog", navelo je ministarstvo u odgovoru dostavljenom RSE.
Podsećamo, učešće na stranim ratištima je od 2014. krivično delo za koje je u Srbiji propisana kazna zatvora do osam godina.
Članovi porodice Marka Matovića su u objavi na društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook) objavili umrlicu povodom njegove smrti, u kojoj su naveli da je poginuo "junačkom smrću u Kurskoj oblasti".
Bez sudskog postupka zbog ratovanja u inostranstvu
Viši sud u Beogradu, pred kojim su vođeni postupci protiv državljana Srbije za učešće ili organizaciju učešća u ratu u Ukrajini, u odgovoru na upit RSE, odgovorio je da pred tim sudom nije vođen postupak protiv Matovića.
Detaljna analiza RSE sudskih spisa u Srbiji od 2014. godine do septembra 2024. pokazuje da je 37 osoba osuđeno za učešće u ukrajinskom ratu i još jedna za organizovanje takvog učešća.
U šest slučajeva određene su zatvorske kazne, dok se samo jedna tiče angažmana u ratu nakon eskalacije sukoba 2022. godine.
Nepotvrđena pogibija Bratislava Živkovića
Slučaj Marka Matovića jedan je u nizu, za čiju pogibiju nema potvrde zvaničnih institucija.
Početkom januara na više naloga na društvenoj mreži X pojavile su se informacije da je Bratislav Živković, državljanin Srbije, koji je sebe nazivao četničkim komandantom, navodno poginuo u borbama u Kursku, u Rusiji.
Informacija o navodnoj pogibiji Živkovića podeljena je i na Fejsbuk stranici posvećenoj njemu.
Živković je po sopstvenom priznanju 2014. godine otišao na Krim, ubrzo nakon što je Rusija anektirala to ukrajinsko poluostrvo.
Nakon toga priključio se dobrovoljcima iz Srbije u Luganjsku, na istoku Ukrajine, gde je ratovao na strani Rusije.
Živković je 2018. bio obuhvaćen istragom u Srbiji zbog osnova sumnje da je organizovao učešće drugih osoba na stranom ratištu. Uhapšen je u avgustu 2018, da bi tužilaštvo u aprilu 2019. obustavilo istragu koja se vodila protiv njega.
U izjavi koju je za RSE dao dan uoči početka ruske intervencije na tlu nezavisne Ukrajine 21. februara 2022. Živković je rekao da "ne sumnja" da će dobrovoljci iz Srbije, bh. entiteta Republike Srpske, Crne Gore i Severne Makedonije doći u Ukrajinu da se priključe borbama, na strani Rusije.
Tada je, kako je rekao, živeo u Luganjsku, na istoku Ukrajine. Kao svoj motiv za odlazak na ratište u Ukrajinu, kako bi se borio na strani proruskih separatista, Živković je u intervjuu koji je dao za RSE u novembru 2016. naveo "podršku Rusije" Srbiji i "srpskom narodu".
"Zbog vekovnih veza između srpskog i ruskog naroda, za koje mi kažemo da smo isti narod, mnogi kažu da smo braća, ali mi, četnici, kažemo da smo isti narod", rekao je tada Živković.
Od početka ruske invaziju na Ukrajinu, Živković je na svojim profilima delio foto i video sadržaje, za koje je tvrdio da su sačinjeni u borbama u Ukrajini. RSE nije mogao da potvrdi autentičnost tih zapisa.
Putevi regrutacije i dalje nepoznati
Treću godinu od početka rata, zvaničnih informacija o putevima regrutacije i načinima na koji su državljani Srbije odlazili u Ukrajinu, kako bi se borili na strani Rusije, nema.
Sami učesnici o tome nisu želeli da govore, kaže za RSE Jarmila Bujak Stanko, psihološkinja i konsultantkinja nevladinog Helsinškog odbora za ljudska prava, koji je početkom 2022. objavio istraživanje pod nazivom "Uspon desnice – slučaj Srbija", u kojem se posebno fokusirao na srpske državljane koji su se borili na stranim ratištima.
"Oni o samim konkretnim koracima odlaska i boravka tamo, ko ih je odvukao, kako je tekla organizacija, izbegavaju da govore, pošto su svesni da je to zakonom zabranjeno", kaže Bujak Stanko.
Za potrebe istraživanja, kako je objasnila, razgovarala je neposredno sa onima koji su otišli na ratište u Ukrajini, dok je deo materijala za istraživanje prikupljen kroz svedočenja zaposlenih u zatvorima.
Zbog organizacije učešća na stranim ratištima, prema podacima Višeg suda u Beogradu, doneta je samo jedna presuda, 2021. godine, o čemu je RSE ranije izveštavao.
U presudi od 22. oktobra 2021. koji je Viši sud u Beogradu dostavio RSE po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, optuženi je proglašen krivim i osuđen na šestomesečnu kaznu zatvora u kućnim uslovima, bez elektronskog nadzora.
Ko odlazi na ratište?
Bujak Stanko kaže da su rezultati istraživanja pokazali da postoji psihološki profil ljudi koji su iz Srbije odlazili na ratište u Ukrajini, da se bore na strani Rusije, uz neke individualne razlike.
To su relativno mladi ljudi, kasne dvadesete do srednje tridesete, muškarci, nisu visokog obrazovanja niti su zasnovali porodice- ističe Jarmila Bujak Stanko
"To su relativno mladi ljudi, kasne dvadesete do srednje tridesete, muškarci, nisu visokog obrazovanja, srednje ili niže, da nisu zasnovali svoje porodice, nemaju ni neki stalan posao koji bi im bio prihvatljiv i zadovoljavajući", pojašnjava Bujak Stanko.
Ono što takođe dele, prema njenim rečima, jeste nezadovoljstvo sopstvenim životom u tim okvirima, i prihvatanje desničarske ideologije i narativa.
"Ta neka pozicija o Srbima, prvo kao narodu, kao žrtvi, pa istorijsko stradanje, svi slovenski narodi i nacionalizam kao glavna karakteristika", opisuje za RSE Bujak Stanko.
Dodaje da su u tome nalazili "neku veličinu za sebe".
Ideologija kao glavni motiv
Glavni motiv za odlazak na ratište u Ukrajini na strani Rusije, kaže Jarmila Bujak Stanko, kod njih je bila ideologija i osećaj pripadnosti. Novac je, dodaje, bio sekundarni motiv.
"Oni su u to ušli sa time da sa Rusijom dele iste ideale, iste želje, iste planove i snove, da je Rusija podržala Srbiju i da sad oni moraju da podrže Rusiju", kaže Bujak Stanko.
Desničarske organizacije u Srbiji, formalne i neformalne, stavile su se na stranu Rusije nakon početka njene invazije na Ukrajinu. U prvih godinu dana u Srbiji su organizovani skupovi podrške i Ukrajini, u organizaciji mirovnih aktivista, i Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu, u organizaciji desničarskih organizacija i pokreta.
Iz razgovora sa sagovornicima sa kojima je razgovarala, psihološkinja Jarmila Bujak Stanko, kaže da je stekla utisak da su dobrovoljci iz Srbije, po dolasku na front, doživeli "veliko razočaranje".
"Jer, to nije slava, jer to nije podrška ni herojska borba braće za zajednički cilj, nego su pričali da je tamo haos, da vojska nema dovoljno resursa. Neki su se vratili odmah, bez pravog učešća u borbi, pa su shvatili da je to mnogo opasnije nego što im je obećano, neki su ostali pa su se ipak vratili", zaključuje Bujak Stanko.
Stav Srbije prema ruskoj invaziji Ukrajine
Zvanični Beograd podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine.
Srbija se od početka ruske invazije na Ukrajinu pridružila deklaracijama Evropske unije i rezolucijama Ujedinjenih nacija, u kojima se osuđuje ruska invazija.
Međutim, do danas se nije priključila sankcijama Evropske unije protiv Moskve, na šta su je više puta pozivali zvaničnici u Briselu.
Taj stav zvaničnici u Beogradu pravdali su, pre svega, podrškom Rusije po pitanju Kosova, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, i zavisnošću Srbije od ruskih energenata.
