Tržni centar Stari Merkator, na Novom Beogradu. Pre pola veka hram socijalističkog konzumerizma, danas zapušteni relikt jugoslovenske arhitekture u kojem se nalaze lokali u kojima se prodaje odeća, cveće, gde se mogu naći radionice za popravku mobilnih telefona, ali i sedište vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Građani sa kojima je reporter Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovarao ispred Starog Merkatora mahom ne znaju da se tu nalazi i sedište stranke koja je, ukoliko su tvrdnje iz stranke od 750 hiljada članova istinite, najbrojnija stranka u Evropi čiji lider već čitavu deceniju donosi sve važnije odluke, kako u stranci tako i u državi.
Stepenice koje u Starom Merkatoru vode do sedišta SNS-a, mart 2022. godine.
RSE je želeo da od funkcionera stranke sazna više o tome kako izgleda stranka iznutra, koliko tačno članova ima, ima li debate unutar stranke.
"Meni je žao što novinari ne mogu da prisustvuju našim sednicama Predsedništva. To bude luđe i veća svađa i pršti na sve strane – gore nego Skupštinu kad gledate", tako član Glavnog odbora vladajuće SNS-a, Vladimir Đukanović, opisuje atmosferu unutar stranke za RSE.
Izbori 2022.
SNS je osnovana 2008. godine izlaskom Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića iz desničarske Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja.
Na opštim izborima u Srbiji 3. aprila Aleksandar Vučić, koji je bio i lider SNS-a i predsednik Srbije tokom svog prvog petogodišnjeg mandata, ubedljivo je osvojio i drugi predsednički mandat sa oko 58,6 odsto podrške građana, prema još uvek preliminarnim rezultatima.
Konačni rezultati izbora biće tek saopšteni zbog ponavljanja izbora na biračkim mestima na kojima su bile uočene nepravilnosti. Prema preliminiarnim rezultatima SNS je osvojila 120 poslaničkih od 250 mesta u srpskom parlamentu.
Reakcija predsednik Srbije Aleksandra Vučića na izborne rezultate, 3. april 2022.
Sa 32 poslanička mesta, koliko su osvojili njihovi koalicioni partneri iz odlazećeg skupštinskog saveza iz Socijalističke partije Srbije, SNS bez većih problema može da formira skupštinsku većinu.
Ipak, još uvek nije poznato sa kim će SNS formirati vlast.
RSE razgovarao sa jednim od veterana stranke, Ljubišom Stojmirovićem, rođenim 1950. godine, koji je bio jedan od profesora Tomislavu Nikoliću, stranačkom kolegi i nekadašnjem predsedniku Srbije, na osnovnim studijama na Fakultetu za menadžment u Sremskim Karlovcima, gde je Nikolić diplomirao 2006. godine, u svojoj 54. godini.
Nikolić je, kao kandidat SNS-a, bio predsednik Srbije od 2012. godine do 2017. godine, kada ga je na čelu države smenio sadašnji predsednik Aleksandar Vučić.
Stojmirović nije bio na listi stranke posle parlamentarnih izbora početkom aprila. Jedan je od prvih članova SNS-a koji je javno istupao protiv projekta kompanije Rio Tinto, koja je najavila iskopavanja litijuma u dolini Jadra na zapadu Srbije. Vlasti su, pritisnute reakcijama javnosti, na kraju odustale od ovog projekta.
Mediji su pisali da se baš se zbog tih svojih kritičkih javnih nastupa, nije našao na poslaničkoj listi.
RSE je razgovarao i sa Vladimirom Đukanovićem, rođenim 1979. godine, članom Glavnog odbora stranke i čovekom koji je, prema sopstvenom svedočenju, u poslednjoj predizbornoj kampanji uoči izbora 3. aprila, obišao sa mladim snagama stranke 91 televizijsku stanicu širom Srbije.
Sa Stojmirovićem i Đukanovićem razgovarali smo o tome koliko često lidera stranke Vučića zovu da donese odluku u stranci, ima li debate na sednicama Predsedništva, da li je SNS liderska stranka, šta motiviše ljude da budu članovi stranke.
Radeći na ovoj priči, RSE je kontaktirao u više navrata članove Srpske napredne stranke, njih osam, ali kako se ispostavilo, samo trojica bili su voljni da daju izjave.
Zgrada Starog Merkatora na Novom Beogradu
Kako se donose odluke?
Opozicija često predstavlja SNS kao lidersku stranku, u kojoj se za sve pita Vučić.
Vladimir Đukanović kaže da mu je žao što novinari ne prisustvuju sednicama, jer bi onda videli, kako objašnjava, da nije tako.
Sve dalekosežne odluke važne za stranku i strategiju stranke, tvrdi Đukanović, donose se na sednicama Predsedništva stranke, koje sada broji preko sto članova.
I Stojmirović potvrđuje da se sve važne odluke donose na sednici Predsedništva, ali dodaje da je problem što ljudi, zbog straha za svoju poziciju, imaju rezervu kada treba da iznesu svoje mišljenje.
"Problem je u tome što devedeset odsto – i članova i Predsedništva stranke – nemaju hrabrosti da kažu ono što misle. Tako da najveći broj odluka bude onakav kako to predloži predsednik stranke", tvrdi Stojmirović.
Plakat u Beogradu sa likom Aleksandra Vučića, 13. mart 2014.
Da li Vučić voli poslušnike?
Vladimir Đukanović u razgovoru za RSE tvrdi da lider stranke Aleksandar Vučić nije neko ko voli potrone.
"To je problem mentaliteta ljudi. Inače, Vučić ne podnosi te poltrone.
On voli da mu kažeš ono što misliš, pa i da se posvađaš sa njim. To mnogo više poštuje nego da mu se dodvoravaš, a iza leđa radiš suprotno, a dešavalo se i to", objašnjava Đukanović.
Stojmirović takođe misli da je poslušništvo u Srbiji deo mentaliteta, kao i da ljudi veruju da će ako su uvek saglasni sa liderom stranke, na taj način sačuvati svoju funkciju.
"Znate kako, neko se plaši da neće više biti odbornik, da neće biti više poslanik….Ali, mislim da je to jako pogrešno. Svakom lideru, bio to Vučić ili neko posle Vučića, trebaju tačne informacije, da zna kakvo je raspoloženje u narodu. Kakvo je mišljenje svih nas. Jer, samo na osnovu toga će i on (Vučić) moći da donese pravu odluku", kaže Stojmirović.
Da li je SNS liderska stranka?
Jedna od najčešćih optužbi na račun Vučića kao lidera stranke, koja dolazi iz opozicije, jeste da se on pita za sve.
Đukanović je kako objašnjava pristalica liderskih stranki, i kao primere navodi Fides (Fidesz) Viktora Orbana u Mađarskoj, ili CDU koju je u Nemačkoj ranije vodila Angela Merkel.
"Prosto morate da imate jakog lidera, ako hoćete da imate jaku stranku", objašnjava Đukanović.
Stojmirović ističe da je ipak najvažnije i za Vučića, i za bilo kojeg drugog lidera, da u stranci postoje ljudi koji će moći da mu skrenu pažnju kada nešto ne valja.
"Kad mi sukobimo činjenice i naša mišljenja, onda je lako doneti pametnu i mudru odluku. Ako svi ćutimo i aminujemo ono što predlaže onaj koji je na vrhu, mi njega guramo u pogrešnu odluku", kaže Stojmirović.
Samit Evropske narodne partije u Zagrebu 2019. godine na kojem je prisustvovala SNS
SNS pridružena Evropskoj narodnoj partiji
Od novembra 2016. godine SNS je pridruženi član krovne političke organizacije u Evropi - Evropske narodne partije (EPP).
Kada je EPP primala SNS, kao najjača politička grupacija u Savetu Evropa i Evropskom parlamentu tadašnji predsednik EEP-a, Džozef Dol (Joseph Daul) izrazio je nadu da će saradnja biti na obostranu korist.
„Daljim angažovanjem u okviru novouspostavljenog Partnerskog programa EPP za saradnju sa strankama… uvereni smo da će sve strane imati koristi od ove saradnje i unapređenja politički dijalog“, rekao je Džozef Dol.
EPP koja je osnovana 1976. godine, predstavlja evropsku grupu stranaka desnog centra, koje se zalažu za "slobodnu tržišnu ekonomiju uz društvenu svest" i trenutno okuplja 81 stranku iz 43 zemlje.
Najveće evropske partije koje su članice EPP su Demohrišćanska unija (CDU), grčka Nova demokratija, francuski Ujedinjeni nacionalni pokret (UNM), "Forca Italia" , i mađarski Fides, koji je najavio izlazak iz te grupacije.
U centrali sa službenicom stranke
Centrala SNS-a nalazi se na trećem spratu u zgradi koja je poznata kao Stari Merkator.
Stari Merkator jedan je od prvih socijalističkih tržnih centara u Jugoslaviji, izgrađen početkom sedamdesetih godina prošlog veka.
Sama zgrada obeležje je kraja Novog Beograda koji izlazi na Dunav, i granice sa opštinom Zemun.
Ipak, nije lako doći do zvaničnih izjava iz, kako tvrde, najbrojnije stranke po članstvu u Evropi.
Iz informativne službe stranke nisu odgovarali na naše pozive i poruke da se sastanemo i saznamo direktno iz sedišta stranke nešto više o tome koliko tačno članova stranke ima, niti o tome kako izgleda proces donošenja odluka.
Kroz lavirint Starog Merkatora bilo je lako na trećem spratu naći centralu stranke, i ulazna vrata koja nisu bila zaključana.
Sjedište Srpske napredne stranke u izbornoj noći 3. aprila 2022.
Na prijavnici u sedištu stranke, portir je bio zbunjen dolaskom novinara, kao i koleginica koju je pozvao.
"Ne primamo goste bez najave", rekla je mlada žena koja se nije predstavila.
Nakon objašnjenja da smo došli lično pošto na mnoge naše poruke, telefonom, sms porukama i mejlom nismo dobili odgovor – odgovor je bio da ne primaju goste koji se nisu unapred zakazali.
Na primedbu da se naše poruke ignorišu, službenica stranke kaže "verovatno im se nisu svidela pitanja koja ste poslali" i tvrdi da nema nikoga u informativnoj službi.
Centralizovani pristup – davanje izjava samo uz odobrenje informativne službe, napravio nam je problem i kada smo pokušali da od nekog mladog člana stranke dobijemo odgovor na pitanje – šta im je bio motiv da se učlane u SNS?
RSE je kontaktirao telefonskim putem, troje mladih članova stranke širom Srbije, koji su preneli poruku da će proveriti sa centralom da li smeju da daju izjave.
Više se nisu javili.
Jedan od naših mlađih sagovornika iz stranke, nakon što je proverio da li može da da izjavu, izvinio se i rekao nema odobrenje – "takva su pravila igre", prokomentarisao je predstavnik mladih snaga SNS-a koji je zamolio da ga ne imenujemo.
Ulaz u sedište SNS-a u zgradi Starog Merkatora
Građani mahom ne znaju gde je sedište stranke
Retko ko od prolaznika u okolini Starog Merkatora zna da se tu nalazi sedište SNS-a, niti da su, ukoliko su tvrdnje o broju članova istinite, najbrojnija stranka po članstvu u Evropi.
Naši sagovornici, iako većinom podržavaju SNS, nisu bili spremni da se predstave punim imenom i prezimenom.
Na trotoaru ispred sedišta SNS-a kod Starog Merkatora, nalazi se i ulični improvizovani buvljak gde ljudi – neko na tezgama, nego na prostirci na asfaltu – prodaju svoju robu: stare pantalone, polovne majice, cveće, futrole za mobilni telefon.
Neki od njih koje je RSE tu zatekao ne znaju da su ispred, kako se tvrdi, stranke najbrojnije po članstvu u Evropi.
"Valjda su tako brojni sa članstvom zbog svojih rezultata, a ne znam da im je tu sedište stranke", kaže Zvonimir.
"Pokazali su se dobro, u poplavama, pa pandemija, pa respiratori, vakcine, izgradnja puteva, rade ono što bi svaki domaćin trebalo da radi", dodaje.
"Nema pojma – ne razmišljam o njima u opšte", kaže devojka u prolazu, dok odlazi na autobusku stanicu ispred Starog Merkatora.
"Sve što rade po Srbiji je dobro", tvrdi Miodrag.
Jedan od prodavaca, koji nije hteo da se predstavi iako podržava SNS – kaže ne bi da ima probleme ako mu ime izađe u medijima.
On prodaje na improvizovanom buvljaku polovne farmerke i majice, koje je izložio na prostirci na trotoaru, blizu ulaza u Stari Merkator.
"Pre sam za ove žute (misli se na Demorkatsku stranku, u čijem logotipu se izdvaja žuta boja) glasao, ali sve što su rekli je nula, ništa nisu uradili. Mogu ja da mrzim Vučića, ali se vidi šta je uradio. Ja za godinu dana treba da idem u penziju. On čovek kaže 'povisiću penziju toliko i toliko' i tako će da bude“, objašnjava ovaj sagovornik.
"Jedini problem sa Vučićem je što oko njega svaki peti ima koji malo hoće da stavi u džep. I to mu kvari rejting. A inače, on kao on, je onaj pravi", dodaje.
Kako objašnjava, ranije je glasao za Demokratsku stranku i (nekadašnjeg predsednika Srbije, Borisa) Tadića, ali od dolaska naprednjaka, glasa samo za njih.
"Ja sam na birou, imam 16,500 dinara nadoknade (140 eura), mislite da bih ja bio ovde da ne moram. Dok je Vučića, biće neka sigurnost, ali i on vidi da se nakotilo mnogo njegovih lopova. Ovih pet godina će biti on na vlasti, makar da čovek mirno spava. Ima on i greškice neke, ali mora čovek da bude realan", kaže za RSE prodavac ispred Starog Merkatora.
Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić na proslavi godišnjice Srpske napredne stranke 22.10. 2014.
Kako se pravila stranka
U Srbiji SNS osvaja vlast na izborima 2012. godine, kada Nikolić postaje predsednik, a Aleksandar Vučić stupa na tada novu poziciju u Srbiji, poziciju prvog potpredsednika Vlade.
Posle 10 godina, prema sopstvenim tvrdnjama o članstvu od oko 750 hiljada ljudi, a u zemlji u kojoj živi oko 6,9 miliona ljudi, SNS je najveća stranka u Evropi po broju članova.
Prema podacima nemačke kompanije Statista, specijalizovane za podatke o tržištu, u Velikoj Britaniji dve najveće partije zajedno imaju oko 660 hiljada članova.
U Nemačkoj, prema istom izvoru, Socijaldemokratska partija (SDP) Nemačke ima 419 hiljada članova, a Hrišćansko-demokratska unija (CDU) 405 hiljada.
Na svetskom nivou, sledeća najveća politička stranka je komunistička partija Kube, koja u zemlji od 11 miliona stanovnika, ima oko 670 hiljada članova partije.
U Srbiji su i članovi vladajuće stranke u više navrata iznosili podatak da SNS ima 750 hiljada članova.
Radio Slobodna Evropa nije mogao da nezavisno proveri ovaj broj, a iz informativne službe stranke, nisu odgovorili ni na to pitanje do objavljivanja ovog teksta.
"Tako je, i ja baratam tim brojem od 750 hiljada članova stranke", potvrdio je za RSE član Glavnog odbora stranke i jedan od osnivača, Vladimir Đukanović.
Organizacija stranke
"Srpska napredna stranka je politička organizacija jasnog demokratskog opredeljenja, čiji je cilj sprovođenje državotvorne politike, zaštita vitalnih nacionalnih interesa, unapređenje ljudskih prava, realan i ubrzan ekonomski razvoj“, stoji u programskoj platformi SNS-a koja je objavljena u oktobru 2011. godine, pre nego što će stranka doći na vlast.
Kako nam je potvrđeno u razgovoru sa sagovornicima, ali i po samoj funkciji koju obavlja, predsednik Izvršnog odbora Darko Glišić je drugi čovek stranke.
Glišić je postavljen na mesto predsednika Izvršnog odbora stranke na skupštini SNS-a 28. maja 2016. godine.
Članovi SNS-a glasaju za novo liderstvo u Beogradu 28. maja 2016. Novi stari predsednik partije je Aleksandar Vučić.
Nismo uspeli da dođemo do njegove izjave, iz informativne službe stranke nisu odgovarali na pozive RSE da razgovaramo sa njim.
Glišić je ranije takođe bio u SRS-u, rođen je 1973. u opštini Ub, u zapadnoj Srbiji, i jedan je od osnivača stranke 2008. godine, a prva pozicija bila mu je predsednik Okružnog odbora Srpske napredne stranke za Kolubarski okrug.
Izvršni odbor kojem je Glišić na čelu je, kako se u statutu stranke navodi: "izvršno-politički organ" Glavnog odbora i Predsedništva.
"Izvršni odbor čine predsednik Izvršnog odbora, predsednici okružnih odbora, predsednici gradskih odbora sa statusom okružnih odbora, predsednik Koordinacionog odbora za Kosovo i Metohiju, predsednici saveta Stranke, 10 članova koje imenuje Predsedništvo Stranke i sekretar Izvršnog odbora", navodi se u statutu SNS-a.
Poslednje veće, organizacione promene na strateškom nivou, u stranci su se desile na skupštini 27. novembra 2021. godine, kada je trebalo da budu izabran novi predsednik stranke, ali je ovaj izbor odložen za tekuću, 2022. godinu.
Tada su na skupštini stranke izabrani na mesto potpredsednika: aktuelna premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar finansija u njenoj Vladi Siniša Mali i poslanici vladajuće partije Nevena Đurić i Vladimir Orlić.
Na mesto potpredsednika stranke takođe su izabrani i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, ambasador Srbije u SAD Marko Đurić i bivši predsednik jedne od beogradskih opština i od nedavno član SNS Aleksandar Šapić.
Na istoj sednici Skupštine SNS-a, odlučeno je da se broj članova Predsedništva stranke sa trideset poveća na 100 članova.
Kako se navodi u najvažnijim dokumentima stranke, Programu i Statutu, Srpska napredna stranka će se zalagati za vojnu neutralnost Srbije, jaku ekonomiju, privlačenje investicija i "Kosovo i Metohiju kao deo Srbije".
Prema Statutu stranke, SNS se zalaže za poboljšanje međunarodne pozicije i ugleda Republike Srbije u svetu i pridruživanje Evropskoj uniji.
Ali, takođe i za razvijanje "najbližih odnosa sa Ruskom Federacijom, SAD, Kinom, Indijom, arapskim svetom i ostalim prijateljskim zemljama u svetu".
Miting SNS iz aprila 2011. S desna na levo naprednjaci: Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i Jorgovanka Tabaković (aktuelna guvernerka Narodne Banke Srbije). Prvi s leva je lider Nove Srbije, partije koja je u to vreme bila u savezu sa SNS, Velimir Ilić
Srbija posle 10 godina SNS-a
Vladimir Đukanović smatra da je SNS bila najbolje rešenje za Srbiju, kao stranka koja je nacionalno opredeljena ali i na evropskom putu, i pre 10 godina, i sada.
"Nikada ne znate šta će biti u budućnosti, ali čvrsto sam verovao u tu opciju zato što je to bilo jedino što je Srbiji bilo prihvatljivo", kaže Đukanović.
"Trebalo je da se zahvate svi oni sa nacionalne pozicije SRS koja je do tada osvajala najveći broj glasova i bila pojedinačno najveća stranka u državi. Jedan broj ljudi koji su u duši bili nacionalno opredeljeni, strahovali su od nekog sukoba, od rata – stalno je vladala ta fama da će nas (lider radikala Vojislav) Šešelj uvesti u sukobe. Jednostavno, napravili smo opciju koja je garantovala ljudima da se tako nešto neće nikada dogoditi", tvrdi Đukanović.
Stojmirović kaže da ovo ipak nije Srbija kakvu je zamišljao pre 10 godina.
"Mi smo zamišljali Srbiju kao srećnu, prosperitetnu, bogatu zemlju, koja će imati jako obrazovanje, jako zdravstvo. Na žalost od toga mnogo nije učinjeno. Najveća greška je naša jer smo mi bili u vlasti, a posle možemo da se vadimo na sve okolnosti koje su bile", objašnjava Stojmirović.
Pristalice Srpske napredne stranke, Beograd 13. januar 2011.
Tekovine SNS-a
Đukanović navodi da je poboljšane ekonomije najvažnija tekovina vlasti SNS-a.
"Povećan je životni standard, krediti koje možete da podignete u banci, na primer, stambeni krediti, nikada nisu bili povoljniji. Banke su konačno počele da kreditiraju privredu, a ne da gule kožu ljudima.
Vojska dobija 24 Rafala (borbeni avioni), sa pancirima, kornetima… nikada jaču vojsku nismo imali.
Sve to ostaje iza nas. Neko će reči – čekaj, nije sve to bilo tako loše", kaže Đukanović.
Kako objašnjava Stojmirović, deset godina je malo za istoriju jednog naroda, ali dosta za jednu stranku na vlasti.
"Prihvatam i naše greške, i ono što nije dobro kod nas. Ali, ima nade, ima mogućnosti, to možemo i moramo da ispravimo. Moramo da sačuvamo naš temelj, taj koji je bio radikalski, naprednjački, taj koji je bio sastavljen od čestitih i poštenih ljudi", kaže Stojmirović.
Kako sve to izgleda na lokalu?
Jedan od naših sagovornika je član SNS-a i predsednik mesne zajednice Dulene, koja pripada opštini Kragujevac, u centralnoj Srbiji.
Dejan Milenković rođen je 1983. godine, i u razgovoru sa RSE kaže da mu je, iako govori sjajan srpski, nemački ipak maternji jezik. Rođen je u Hanoveru, Nemačka, kao dete gastarbajtera, a u selu Dulene rođeni su njegovi preci.
Promoviše na društvenim mrežama seoski turizam i uspeo je da pokrene tu granu industrije u svom selu.
Kaže da nikada pre nije bio u stranci, niti glasao, dok nije čuo za planove Srpske napredne stranke. Prvi put je u Srbiji glasao na izborima 2014. godine, a zatim odlučio da se vrati, učlani u SNS, i kako objašnjava, pomogne rodnom kraju.
"Nisam pre toga glasao na izborima, (Boris) Tadić mi je bio nekako previše mek. Radikali (SRS) su mi bili previše desno. Aleksandar Vučić je tačno neka sredina koja sam ja uvek bio", kaže za RSE Milenković.
Čovek prolazi pored prozora na kojem se nalazi plakat predsednika Srbije i lidera SNS-a Aleksandra Vučića, 24. juli 2021.
On navodi da je osetio da Vučić hoće da pokrene Srbiju, da uđe u reforme, kao što je Šreder (Schröder, Gerhard Fritz Kurt, nemački kancelar od 1998. do 2005. godine) uradio u Nemačkoj.
"Po meni Vučić je uspeo u tim reformama. Kasa nije više u minusu, to pokazuje i MMF i svi stranci, nemoguće da svi lažu zbog Vučića", objašnjava Milenković.
Kako tvrdi, odluke na lokalu, donose se demokratski.
"Ja sam mali predsednik mesne zajednice, ali znam da niko ne donosi odluke sam. Na gradskom odboru gradonačelnik raspravlja sa svojim ljudima, poverenicima, i donese se odluka koja je najbolja za grad", objašnjava Milenović.
Na pitanje, šta misli koliko je predsednik stanke Aleksandar Vučić uključen u donošenje odluka važnih za stranku, Milenković kaže da nije siguran, ali da se nada da pitaju Vučića što više.
"Kao dulenski (iz sela Dulene) Vučić i ja hoću sve da znam u selu šta se dešava. Da krenemo od mene, od najmanjeg, kao predsednika mesne zajednice. Tako da mislim da on kao šef i treba da zna sve. Možda ne neke sitnice, ali mislim da on (Vučić) treba da se pita za sve važne stvari. Nije da on diktatorski odlučuje, i on pita druge u svom timu", tvrdi Milenković.
Milneković kaže da je, i za veliku i za malu politiku, najvažniji tim.
"Najbolja gradska vlast kreće od najmanjeg. Kakvi su vam saradnici, takav ćeš i ti da budeš. Ja sam veliki timski igrač i za sada nemam probleme, imam drugarski odnos sa celom opštinom, upoznao sam sve ljude – od direktora, predsednika skupštine i gradonačelnika lično", dodaje predsednik mesne zajednice Dulene za RSE.
SNS Afere
Tokom više od 10 godina vlasti SNS-a, stranku su pratile i brojne afere, uz optužbe opozicije da naprednjaci ne poštuju vladavinu prava, niti omogućavaju medijske slobode.
Izdvajamo nekoliko.
Rušenje Savamale 28. april 2016.
Savamala
Prilikom rušenja zgrada u centru Beograda u Savamali, kako bi se napravio prostor za projekat Beograd na vodi, 2016. godine, ljudi u fantomkama vezali su nekoliko građana, a policija se nije odazivala na pozive uplašenih građana.
Lider SNS-a Aleksandar Vučić prvobitno je tada kao krivce označio rukovodstvo Beograda, ali ubrzo je umanjio značaj afere – uz ocenu da su srušene tri barake u kraju "u kojem su se skupljali narkomani".
Vučić je građane u junu 2016. godine rekao da iza rušenja stoje „kompletni idioti“ iz gradskih vlasti.
"Siguran sam da nisu znali kakvi će detalji da budu, siguran sam da im namera nije bila kriminalna ni loša… iza toga stoje najviši gradski organi u Beogradu i oni će snositi i krivičnu pravnu i prekršajnu i svaku drugu vrstu odgovornosti", izjavio je tada lider SNS-a.
Tadašnji gradonačelnik Siniša Mali, napredovao je u karijeri, postavši ministar finansija u maju 2018. godine.
Jedini koji je osuđen za slučaj nelegalnog rušenja u Savamali je policajaca Goran Stamenković, koji je kako je preneo istraživački portal KRIK, tvrdio da su ga ljudi iz vlasti naterali da prizna krivicu.
Predstavnici vlasti ove tvrdnje su demantovali.
Zviždač Aleksandar Obradović tokom kućnog pritvora, 21. 11. 2019.
Afera Krušik
Jedan od najpoznatijih je i afera "Krušik" iz 2019. godine – kada je Aleksandar Obradović uzbunjivač iz ove vojne fabrike u zapadnoj Srbiji, dostavio novinarima dokumenta o zloupotrebi u poslovima sa izvozom oružja, u koje je navodno bio uključen otac tadašnjeg funkcionera vladajuće stranke i ministra policije (sada vojnog) Nebojše Stefanovića.
Uzbunjivač Obradović prvobitno je priveden ali posle pritiska javnosti, ubrzo pušten na slobodu.
Obradović je proveo u Centralnom zatvoru u Beogradu više od 20 dana, a nakon toga je u Valjevu, u zapadnoj Srbiji, proveo tri meseca u kućnom pritvoru.
Sudski postupak koji se protiv Obradović nije završen, tako da je “Afera Krušik” još uvek ostala bez epiloga.
Afera Mali plagijat
Ministru finansija u Vladi Srbije, Siniši Malom, Univerzitet u Beogradu poništio je doktorat 22. decembra 2021 zbog, kako su naveli u odluci, plagijata.
Senat Univerziteta je ovu odluku doneo jednoglasno, a priča o plagijatu doktorata Siniše Malog, godinama se pojavljivala u medijima i pre konačne odluke Senata.
Tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić i u to vreme gradonačelnik Beograda Siniša Mali, 1. februar 2017.
Vozač funkcionera vladajuće Srpske napredne Stranke (SNS) Zorana Babića, Dejan Stanojević, osuđen je 23. decembra 2021. godine na četiri i po godine zatvora.
Stanojević je u trenutku nesreće na naplatnoj rampi u kojoj je poginula Stanika Gligorijević, bio vozač direktora javnog preduzeća Koridori Srbije, funkcije koju je obavljao Babić.
Advokati porodice Gligorijević tražili su tražili objavljivanje snimka kamera sa naplatne rampe Doljevac, na jugu Srbije, sumnjajući u zvaničnu verziju. Predsednik Vučić je izjavio da je video dva minuta snimka sa naplatne rampe, ali oni nikada nisu objavljeni u javnosti niti prikazani na suđenju.
Tužilaštvo u Nišu, gde se postupak vodi, saopštilo je decembru 2019. godine tih dva minuta snimka ne postoje jer "od 8.30 do 8.32 jer tada nije bilo dešavanja i pokreta koji bi mogli da aktiviraju nadzorne kamere".
Ocene međunarodnih organizacija
Prema poslednjem izveštaju nevladine organizacije Fridom haus (Freedom House), koji je objavljen 20. aprila Srbija je na Zapadnom Balkanu najviše nazadovala kada je reč o sprovođenju demokratskih reformi.
Prema izveštaju "Zemlje u tranziciji – Od slabljenja demokratije do autoritarne agresije", Srbija već treću godinu nije u kategoriji demokratskih država – već je opisana kao hibridni režim.
Odlika hibridnih režima je, prema metodologiji Fridom housa, da je vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene.
Jedna od odlika hibridnog režima, prema istoj metodologiji, je da takva vlast istovremeno sprovodi političku represiju, ali i raspisuje izbore. Premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je ujedno i visoka zvaničnica SNS, takve ocene je odbacila.
