U Beogradu je održana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost na kojoj je, prema navodima medija, razgovarano o situaciji na istoku Evrope, odnosno krizi između Ukrajine i Rusije, kao i o regionu Zapadnog Balkana.
Nakon sednice, kojom je predsedavao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nije bilo obraćanja niti saopštenja.
Vučić je u objavi na svom Instagram nalogu nagovestio da je reč o važnim dogovorima o očuvanju mira i stabilnosti u regionu i poboljšanju i povećanju stepena bezbednosti za zemlju i građane.
Takođe je naveo da je bilo reči i o analizama i konkretnim akcijama u nabavci sirovina i roba koje bi, usled svetske krize, mogle postati deficitarne.
Na sednici u Predsedništvu Srbije bili su, između ostalih, premijerka Ana Brnabić, ministri odbrane i unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i Aleksandar Vulin, načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović, direktor Bezbednosno informativne agencije BIA Bratislav Gašić.
Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove ocenjuje za RSE da Srbija pokušava da balansira, ali i da vrlo loše balansira.
"Ne postoji ni jedan jedini racionalni razlog, niti ekonomski niti spoljnopolitički zbog kojeg bi se Srbija svrstavala sa Rusijom na ovom pitanju osim činjenice da određeni politički lideri i njima bliski finansijeri profitiraju od 'dobrih odnosa' sa Rusijom", naveo je Beširi.
On tome dodaje i izgrađeno javno mnenje u kome se Rusija gleda pozitivno u pravoslavnom i kulturnom smislu, ali i postojanje mita o bratstvu dva naroda koji su udaljeni hiljadama kilometara.
Zvanični Beograd za diplomatsko rešenje
Zvanični Beograd je u nekoliko navrata naveo da se Srbija zalaže za diplomatsko rešavanje krize između Rusije i Ukrajine.
To je istaklo i Ministarstvo spoljnih poslova (MSP) u nedavnom saopštenju, uz konstataciju da bi se eventualni sukob negativno odrazio na spoljnu politiku Beograda "imajući u vidu da se radi o nama dva prijateljska i bratska slovenska naroda".
MSP je saopštio i da Srbija nije deo konflikta Rusije i Ukrajine.
Dragan Šormaz, šef stalne delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO-a i poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), izjavio je 10. februara da Srbija podržava suverenitet Ukrajine.
"Srbija se zalaže za mirno rešenje sukoba između Ukrajine i Rusije, uz poštovanje međunarodnog prava", naveo je on nakon sastanka sa odlazećim ambasadorom Ukrajine u Srbiji Oleksandrom Aleksandrovičem.
Krizu između Ukrajine i Rusije je komentarisala i premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je izjavila 27. januara da situacija utiče na Srbiju, pre svega, u oblasti energetske bezbednosti, cena energenata i globalnog tržišta hrane.
Američki Stejt department pozdravio je poziv Srbije da se kriza između Ukrajine i Rusije reši diplomatski, uz napomenu da Rusija i Ukrajina nisu iste, već da je Moskva agresor, preneo je 17. februara Glas Amerike.
Ističe se i da "nema jednakosti između ponašanja Ukrajine i Rusije i da je Rusija agresor prema Ukrajini".
Rusija je 2014. anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim i podržava proruske pobunjenike koji se bore protiv vladinih snaga na istoku Ukrajine.
Srbija nije priznala Krim kao deo Rusije, ali istovremeno se nije se pridružila ekonomskim sankcijama koje je Evropska unija uvela Moskvi.
Upravo podsećajući da je Srbija zemlja kandidat za članstvo Evropske unije i da postoji poglavlje koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, Naim Leo Beširi smatra da Beograd neće moći dugo da balansira.
"I ne možete čak ni sugerisati da biste možda bili na strani Rusije ukoliko želite da postanete članica EU", naveo je Beširi.
Bliski sa Rusijom
Srbija i Rusija zvanično održavaju bliske odnose na najvišem nivou.
Poslednji susret dva predsednika dogodio se u novembru 2021. godine u Sočiju, gde je usred svetske energetske krize dogovoreno da se u narednih šest meseci cena ruskog gasa za Srbiju neće menjati.
Srbija u potpunosti zavisi od ruskog gasa. Desetogodišnji ugovor sa ruskim distributerom "Gasprom" istekao je krajem 2021. godine.
Predsednik Srbije je rekao nakon sastanka sa Putinom i da je vojno-tehnička saradnja na najvišem nivou i zahvalio se za "lepe poklone" Srbiji, dok je ruski predsednik naglasio da redovne zajedničke vežbe bezbednosnih snaga "nesumnjivo koriste dvema državama".
Obavezna tema svakog sastanka dve strane je i Kosovo. Zvanična Moskva nije priznala nezavisnost bivše srpske pokrajine, koja je nezavisnost proglasila 2008. godine.
Kao i Kina, i Rusija blokira članstvo Kosova u međunarodnim institucijama.
Međutim, kamen spoticanja u odnosu dve države mogle bi biti evropske aspiracije Srbije, koja je kandidat za članstvo u EU od 2012. godine.
Brisel je već nekoliko puta uputio apel Srbiji da uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom, a vlasti u Beogradu su napravile iskorak u julu 2021. godine, kada su se delimično uskladile sa sankcijama protiv Belorusije.
Sankcijama protiv Rusije se, međutim, nisu razmatrale u Srbiji.
U Beograd, prema saznanjima "Novosti", dolazi 28. februara sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije Nikolaj Patrušev. Zvanične najave ove posete nema.
Patrušev bi prema medijskim navodima trebalo da razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i o tvrdnji koju je nedavno izneo ruski šef diplomatije Sergej Lavrov da se na Kosovu, u Albaniji i Bosni i Hercegovini regrutuju borci za Ukrajinu i napade na Donjecku i Luganjsku republiku.
U tom delu se ukrajinske snage bore protiv separatista koje imaju podršku zvanične Moskve.
Kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova je 20. februara saopštilo da su ovi navodi neistiniti.
Hladnije sa Ukrajinom
Kada je reč o odnosu sa Ukrajinom, bilateralno on nije na najvišem nivou. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i Vučić se nisu nijednom sreli.
Poslednji susret dvojice predsednika dogodio se 2018. godine, za vreme mandata Petra Porošenka, koji je boravio u Beogradu. Na zajedničkoj konferenciji za novinare predsednik Srbije ponovio je da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine.
"Onako kako Ukrajina podržava teritorijalni integritet Republike Srbije, tako Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine", poručio je Vučić, referišući na činjenicu da ni Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova.
Međutim, odnose dve države tokom godina opterećivali su i dobrovoljci iz Srbije, koji su se borili na strani ruskih separatista u Donbasu, na istoku Ukrajine.
Prema procenama koje je u izjavi od decembra 2018. dao ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksander Aleksandrovič, više od 300 građana Srbije otišlo je da se bori na proruskoj strani u sukobu koji je do sada odneo oko 14.000 života.
Učešće i organizovanje učešća u ratu u stranoj državi krivično je delo od početka primene izmena Krivičnog zakonika Srbije iz 2014. godine, sa zaprećenim kaznama i do deset godina zatvora.
- Grupa Vagner, evropske sankcije i srpski borci o kojima se ćuti
- Prva presuda u Srbiji za organizovanje učešća u ratu u Ukrajini
- Srpska baza podataka za borbu protiv terorizma bez boraca u Ukrajini
Za učešće u ratu u istočnoj Ukrajini na strani proruskih snaga, Viši sud je u periodu od 2015. do 2018. godine doneo 32 osuđujuće presude. U 28 slučajeva, sud je okrivljenima presudio uslovnu kaznu zatvora, dok je na kućni pritvor u trajanju od šest meseci osuđeno četiri osobe. U jednom slučaju sud u Srbiji je osudio dobrovoljca za organizaciju učešća u ratu u Ukrajini.
Facebook Forum