Produbljivanje odnosa Beograda i Vašingtona kroz "strateški dijalog".
To se najavljuje proteklih meseci, prilikom susreta zvaničnika Srbije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).
Ali, šta bi u drugom mandatu američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) taj "strateški dijalog" podrazumevao, nije precizirano.
"Diplomatski odnosi Srbije i SAD, koji traju duže od 140 godina, prolazili su put od saveznika do neprijatelja", podseća za Radio Slobodna Evropa (RSE) spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.
"Strateški dijalog", koji SAD vode sa desetinama država sveta kako bi produbile saradnju, obuhvata niz oblasti – od ekonomije, preko bezbednosti, do spoljne politike.
"Izvesno je da tokom drugog mandata 'lidera ere', kako je Vučić nazvao Trampa, odnosi Beograda i Vašingtona uočljivo napreduju ka partnerstvu koje brine Evropljane", ukazuje Jakšić.
"Smatraju da je Vučić zauzeo stranu u tinjajućem sukobu transatlantskih saveznika i da se odmiče od Brisela", zaključuje on.
Različiti pogledi na Kosovo i BiH iz Beograda i Vašingtona
Kao ključne razlike Beograda i Vašingtona, Jakšić vidi odnos prema regionalnim pitanjima na Zapadnom Balkanu.
"Ako postoji neki strateški i politički interes Amerikanaca sa Srbijom, onda se on pre svega tiče deeskalacije tenzija na Kosovu i u Bosni i Hercegovini (BiH)", ukazuje Jakšić.
Dok su SAD jedan od ključnih partnera Kosova i prve su 2008. priznale njegovu nezavisnost, Srbija i dalje osporava državnost svoje bivše pokrajine.
Uz tenzije na relaciji Beograd-Priština, dijalog pod okriljem Evropske unije je zakočen već dve godine.
Takođe, vlast u Srbiji pruža podršku Miloradu Dodiku, političkom lideru iz bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, koji je pod američkim sankcijama, pored ostalog, zbog secesionističkih aspiracija u BiH.
"Sama činjenica da nesumnjivo osetljiva pitanja BiH i Kosova nisu prepreka otvaranju 'strateškog dijaloga' sa Vašingtonom je dobra za diplomatsku poziciju Beograda", ističe Boško Jakšić.
"Međutim, kako će se o njima razgovarati, sasvim je neizvesno", upozorava.
"Imajući u vidu da Tramp voli da komanduje, on će jednostavno samo tražiti da bude po njegovom, a onda bi se Vučić mogao naći u veoma nezgodnoj poziciji", smatra Boško Jakšić.
Pokušaj rešavanja spora Srbije i Kosova video se u Trampovom prvom mandatu kroz potpisivanje Vašingtonskog sporazuma - u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i tadašnjeg premijera Kosova Avdulaha Hotija (Avdullah) sa Trampom u Beloj kući.
Sporazum, koji je u svom fokusu imao uspostavljanje ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, jedva da je sproveden.
Poslednjih meseci, po povratku u Belu kuću, Tramp je više puta izjavio da je kao predsednik sprečio "novi veliki rat", koji je Srbija pripremala sa Kosovom.
"Sprečili smo to zbog trgovine. Hteli su da trguju sa Sjedinjenim Državama. Rekao sam – ne trgujemo sa onima koji ratuju", poručio je Tramp.
Zvanični Beograd nije reagovao na Trampove izjave.
Međutim, izjave kosovskih zvaničnika koji su potvrđivali Trampove navode, vlasti u Srbiji nazvali su "lažnim optužbama".
Sa kim SAD vode 'strateški dijalog'?
SAD vode "strateški dijalog" sa više desetina država sveta, sa ciljem unapređenja bilateralnih odnosa – opis je američkog Stejt departmenta.
U tom procesu, vode se razgovori na visokom nivou – u Vašingtonu ili zemlji partneru – o širokom spektru tema, kao što su odbrana, bezbednost, životna sredina, energetika, ekonomija.
SAD su, prema podacima sa sajta Stejt departmenta, u poslednje vreme vodile strateški dijalog sa Francuskom, Ujedinjenim Kraljevstvom, Grčkom, Austrijom, Poljskom, Moldavijom, Katarom, Omanom, Bahreinom, Egiptom i drugim zemljama.
Od država iz okruženja Srbije, strateški dijalog sa Vašingtonom vodile su Rumunija i Slovenija, članice Evropske unije, kao i Severna Makedonija – jedina sa Zapadnog Balkana.
'Otvoreno i iskreno' u Njujorku
Poslednja najava "strateškog dijaloga" čula se nakon sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom (Marco) 23. septembra u Njujorku.
Ali o samom sastanku, održanom na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, nema mnogo informacija.
Stejt department je kratko saopštio da su Vučić i Rubio razgovarali o "produbljivanju partnerstva kroz bilateralni strateški dijalog", kao i o učešću SAD na međunarodnoj izložbi EXPO čiji je Srbija domaćin 2027. godine.
A predsednik Srbije je na Instagramu ocenio da je sa Rubiom imao "otvoren i iskren" dijalog.
Američkom predsedniku Donaldu Trampu uputio je poziv da poseti Srbiju.
"Nesumnjivo je da je Beograd ushićen tom perspektivom strateškog dijaloga sa Amerikancima", ocenjuje Boško Jakšić.
Trampova pobeda na izborima u SAD i njegov povratak u Belu kuću u januaru ove godine, u Beogradu su dočekani sa ushićenjem.
"Vučiću je ovakav Tramp više nego dobrodošao saveznik", smatra Boško Jakšić.
Prethodna američka administracija, predvođena demokratama, više puta je upućivala kritike Vučiću kada je reč o regionalnim, ali i unutrašnjim pitanjima – poput urušavanja demokratskih institucija i korupcije.
"Pokazalo se da je vlastima u Beogradu nesumnjivo lakše sa Trampovom nego sa Bajdenovom administracijom, kada je spoljna politika vođena pod geslom 'demokratija protiv autokratije'. Trampa te vrednosti ne zanimaju, njegova spoljna politika je kontinuitet njegove poslovne karijere, pa poziciju zauzima profit, a ne demokratija", dodaje.
U Beograd su u proteklih godinu dana dolazili Trampovi bliski saradnici i članovi porodice, a teme susreta bile su investicije.
Kao ključni projekat izdvaja se izgradnja luksuznog kompleksa u Beogradu, na mestu bombardovane zgrade Generalštaba. Privatna kompanija koja je zainteresovana za projekat u vlasništvu je Trampovog zeta Džareda Kušnera (Jared Kushner).
A za razliku od Brisela, odakle su se proteklih meseci mogli čuti pojedini glasovi kritike na račun Vučićevog režima, vrh vlasti u Vašingtonu ostaje bez komentara na masovne antivladine proteste u Srbiji.
Nema zvaničnih reakcija Bele kuće i Stejt departmenta, dok stotine hiljada demonstranata na ulicama Srbije duže od deset meseci traže odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu.
Visoke američke carine i sankcije NIS-u
Početkom avgusta, stupile su na snagu visoke carine, koje je administracija Donalda Trampa uvela na uvoz robe iz brojnih zemalja.
"Ostaje pitanje zašto je Tramp Srbiji razrezao tolike carine, koje su među najvišima u svetu i Evropi, i ubedljivo najviše na Zapadnom Balkanu", ukazuje Boško Jakšić.
Carine od 35 odsto, koje su SAD uvele na robu iz Srbije, druge su po visini među evropskim državama, posle Švajcarske.
Predstavnici vlasti u Beogradu su, po uvođenju carina, istakli da im prave veliki problem, zbog privlačenja stranih investicija.
Iako je nakon susreta sa Rubiom Vučić saopštio da je "pitanje carina bilo u fokusu", rezultati tog razgovora do sada nisu poznati.
Bilateralne odnose dve države opterećuju i sankcije koje je Vašington u januaru uveo Naftnoj industriji Srbije (NIS) u većinski ruskom vlasništvu.
NIS je do sada više puta uspevao da odloži primenu sankcija.
"Molio sam za odlaganje još mesec ili dva, ali želim samo da vam kažem da to neće biti jednostavno", poručio je Aleksandar Vučić, nakon sastanka sa Markom Rubiom.
Sankcije Naftnoj industriji uvedene su početkom godine zbog takozvanog "sekundarnog rizika" usled povezanosti s ruskim Gaspromnjeftom, koji je pod zapadnim sankcijama zbog ruske invazije na Ukrajinu.
Aleksandar Vučić je tada rekao je da se traži "potpuni izlazak Rusije iz vlasništva NIS-a", zbog čega će biti potrebna vlasnička transformacija.
Uprkos pozivima da uvede sankcije Kremlju nakon invazije na Ukrajinu u februaru 2022, vlast u Srbiji nastavlja blisku saradnju sa Rusijom.
A dok sa Vašingtonom najavljuje "strateški dijalog", Beograd razvija bliske odnose i sa američkim rivalom Kinom.
Lideri Srbije i Kine odnose opisuju kao "čelično prijateljstvo", koje se uprkos osudama sa Zapada, razvija pre svega kroz infrastrukturne projekte.
"Vučić će nastaviti tako da igra, dok se ne zaigra", opisuje Boško Jakšić
Ali, ističe da Vučićeve bliske veze sa Istokom ovom momentu ne predstavljaju prepreku u odnosima sa Vašingtonom.
"To je sasvim tipično za Trampov biznis pristup diplomatiji", zaključuje spoljnopolitički analitičar.
'Strateški dijalog' suspendovan sa Prištinom
Pokretanje "strateškog dijaloga" Srbije i SAD najavljuje se od avgusta ove godine.
Prema navodima američkih zvaničnika, biće uspostavljen "uskoro", ali Stejt department ne precizira tajming.
Trebalo bi, kako je opisano, da donese "novu eru" u odnosima – oživi političke veze, proširi poslovnu i odbrambenu saradnju, kao i saradnju na polju energetike i komunikacionih tehnologija.
Srbija od septembra prošle godine sa SAD ima potpisan prvi strateški sporazum - u oblasti energetike.
Uoči puta u Njujork, Vučić je ocenio da je "važan signal" to što Amerikanci žele "strateški dijalog".
Međutim, ocenio je da Srbija ima "nešto uži put" u tom procesu nego druge države.
Jer, kako je naglasio, Srbija, kao vojno neutralna država, neće da ulazi u NATO savez, u kojem su SAD jedan od lidera.
Takođe, naglasio je da dve države "nisu i neće biti" saglasne o svim pitanjima, a kao ključnu razliku istakao odnos prema Kosovu.
A dok najavljuje pokretanje "strateškog dijaloga" sa Beogradom, Trampova administracija je odlučila da privremeno suspenduje taj proces sa Prištinom.
Vašington je saopštio da je odluku doneo zbog postupaka aktuelne kosovske vlade koji "povećavaju tenzije i nestabilnost".
"Najveća greška koju bi Beograd mogao da napravi je da zbog toga likuje, smatrajući da se Tramp okreće protiv Prištine", ukazuje Boško Jakšić.
"Ove taktičke poteze SAD treba vrlo pažljivo pratiti, jer oni nisu garancija da je Vučić, bez obzira na usklike i pohvale Trampu iz Beograda, preko noći postao miljenik Vašingtona", dodaje spoljnopolitički analitičar.
SAD nisu precizirale koji su konkretni potezi doveli do obustave dijaloga sa Kosovom.
Vlada premijera Aljbina Kurtija (Albin) je u poslednje četiri godine često bila na meti kritika međunarodne zajednice - uglavnom zbog akcija na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom, gde pokušava da uspostavi potpunu vlast.
Takođe, odluka SAD došla je u jeku institucionalne i političke krize na Kosovu, gde je proteklih meseci blokiran rad parlamenta, što onemogućava i izbor nove vlade.
Privremenom merom Ustavnog suda Kosova, sprečeno je bilo kakvo delovanje u kosovskoj skupštini do 30. septembra, kao i nastavak procedura za izbor nove vlade.
Kurti je optužio Ustavni sud za pristrasnost, tvrdeći da je blizak albanskim partijama koje su ranije bile u opoziciji.
Kurtijeve ocene naišle su na osudu Ustavnog suda i međunarodne zajednice, koji su ocenili da Kurti i njegova stranka Samoopredeljenje vrše pritisak na najvišu pravosudnu instituciju Kosova.
