Bivše sovjetske republike i balkanske zemlje su glavna meta ruske kampanje dezinformisanja, a Srbija je na četvrtom mestu po broju objavljenih članaka u odnosu na broj stanovnika, pokazuje istraživanje Centra za informacije, demokratiju i građanstvo na Američkom univerzitetu u Bugarskoj.
Analizom 643.600 članaka objavljenim na sajtovima mreže "Pravda" u 45 zemalja od decembra 2024. do marta ove godine, utvrđeno je da je više od polovine (52 odsto) sadržaja namenjeno bivšim sovjetskim republikama i balkanskim državama, saopštio je Centar za informacije, demokratiju i građanstvo koji je sproveo istraživanje sa kompanijom Sensika tehnolodžis, prenosi agencija Beta.
Mreža Pravda se pojavila kada su ruski državni mediji Russia Today (Rusija danas) i Sputnjik zabranjeni širom EU posle invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, navodi se u istraživanju.
Do početka 2025. postala je "globalni dezinformacioni ekosistem" koji čini oko 190 sajtova u 83 zemlje, prenoseći rusku propagandu na desetine drugih jezika, navodi se u saopštenju Centra.
"Analiza pokazuje sofisticiranu operaciju strateški ciljanih informacija koncentrisanih na bivše sovjetske države i balkanske zemlje", navodi se u izveštaju i dodaje da je koncentracija članaka po stanovniku u tim regionima više od 50 puta veća nego u zapadnim demokratijama.
To pokazuje, ocenjuje se u izveštaju, da je cilj oblikovanje narativa i korišćenje informacija kao alata za širenje uticaja "u regionima od strateške geopolitičke vrednosti za Kremlj, sa potencijalnim implikacijama na demokratske procese, socijalnu koheziju i regionalnu stabilnost".
"U suštini, dezinformacije Pravde nastoje da potkopaju evroatlantsku orijentaciju regiona produbljivanjem unutrašnjih podela i podsticanjem nepoverenja u demokratske institucije", saopštio je Centar.
Moldavija je glavni cilj ruskih dezinformacija, sa 56 puta većim brojem objavljenih članaka po stanovniku nego u zapadnoj Evropi.
Slede Letonija i Estonija, a na četvrtom mestu je Srbija, gde je broj članaka 31 puta veći.
Balkanske zemlje (Srbija, Bugarska, Slovenija, Albanija, Severna Makedonija, Hrvatska, Grčka) čine 3,2 odsto stanovništva, a dobijaju 16,2 odsto sadržaja.
Nasuprot tome, zapadna Evropa (Danska, Portugal, Španija, Francuska, Norveška, Kipar, Holandija, Nemačka, Italija, Švedska, Belgija, Velika Britanija, Švajcarska, Irska) prima samo 21,3 odsto sadržaja iako čini 43,7 odsto populacije.
Autori analize su takođe ukazali na značaj Radija Slobodna Evropa kao "glavnog glasa demokratije u regionu" i "ključne protivteže" ruskoj propagandi, ocenjujući da je odluka američke administracije da obustavi njegovo finansiranje "strateška greška" u trenutku kada Kremlj pojačava kampanju dezinformisanja.
Izvršnom naredbom koju je 15. marta potpisao američki predsednik Donald Tramp (Trump), smanjena je veličina Američke agencije za globalne medije (USAGM), tela koje nadgleda Radio Slobodna Evropa.
Nekoliko sati nakon što je izvršna naredba potpisana, USAGM je objavio da je prekinuo finansiranje RSE koje je dodelio Kongres za budžetsku godinu 2025. koja se završava 30. septembra.
RSE je taj potez nazvao nezakonitim i trenutno vodi tužbu protiv USAGM-a zbog tog poteza.
