Srbija je ostala skoro usamljena u Evropi u odbijanju da se pridruži međunarodnoj izolaciji Rusije zbog invazije na Ukrajinu.
Time je još jednom ostala izvan spoljne politike Evropske unije (EU), čija članica želi da postane. Jedina je zemlja na Zapadnom Balkanu koja se nije pridružila ekonomskim sankcijama EU.
U međuvremenu, zapadne zemlje pojačavaju svoje aktivnosti u Srbiji, a na agendi bilateralnih sastanaka su i razgovori o Ukrajini.
"Vidimo da Srbija ne pojačava pritisak na Rusiju već su sada te veze još čvršće", navodi za RSE Marko Kmezić, predavač u Centru za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu.
Kmezić, kao primer, navodi činjenicu da srpska avio kompanija Er Srbija pojačava broj letova prema Moskvi kada su mnoge zemlje obustavile letove.
Iako smatraju pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, vlasti u Srbiji donele su odluku da zbog toga ne sankcionišu Rusiju. Zvanični Beograd u svojim izjavama ističe tradicionalno prijateljstvo sa Rusijom.
Osim što računa na podršku Rusije u blokiranju članstva Kosova u međunarodnim institucijama i organizacijama, Srbija u potpunosti zavisi od ruskog gasa. Domaći zvaničnici tvrde da ga dobija po povoljnoj ceni.
Srbija takođe od Rusije nabavlja i vojno naoružanje. Krajem 2021. kada su sve oči bile uprte u zvaničnu Moskvu zbog tenzija na granici sa Ukrajinom, u Beogradu je najavljeno da će iz Rusije uskoro stići nova vojna oprema.
Istraživanja pokazuju i da Rusiju u Srbiji mnogi doživljavaju kao prijatelja, a Putin uživa veliku popularnost.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom prethodnih godina isticao da je ponosan na izuzetno dobre odnose koje Srbija ima sa Rusijom, a podvlačio je i svoj lični odnos sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Takođe se tokom Putinove posete u januaru 2019. godine na poziv Vučićeve Srpske napredne stranke, koja je okosnica vladajuće koalicije u Srbiji, ispred Hrama Svetog Save u Beogradu, u znak podrške ruskom predsedniku okupilo više od 100.000 građana.
To je i za samog Putina, kako je priznao na konferenciji za medije, bilo iznenađenje i neočekivano.
Marko Kmezić sa Univerziteta u Gracu navodi upravo stavove javnog menja u Srbiji kao nešto što ne ide u prilog Vučiću da se pridruži sankcijama Putinu. Kao što je to, na primer uradio mađarski premijer Viktor Orban, koji je takođe održavao bliske veze sa Putinom.
Sagovornik RSE podseća da su rezultati istraživanja javnog mnenja, koje je u decembru 2021, uradila BiEPAG grupa (Savetodavna grupa za politiku Balkana u Evropi) pokazali da 2/3 građana Srbije ima pozitivno mišljenje o Putinu.
"Sama ta popularnost Rusije i Putina dovodi Vučića u nezgodnu situaciju u smislu promene strateškog kursa prema Rusiji na samo mesec dana pred izbore", ocenjuje Kmezić.
U Srbiji se 3. aprila održavaju predsednički i vanredni parlamentarni izbori, a Vučić se kandidovao za drugi petogodišnji mandat na čelu Srbije. Takođe očekuje da njegova stranka osvoji još jedan mandat za formiranje Vlade Srbije.
Kmezić procenjuje da će Vučić nastaviti da pragmatično procenjuje situaciju na način koji će njemu ići u korist, pre svega, u unutrašnjoj politici.
"Mislim da je njegov manevarski prostor u ovom trenutku dosta sužen bez obzira na pritiske koji bivaju pojačani od strane Zapada i EU", kaže Kmezić.
Kako Zapad reaguje na politiku Srbije?
Ekonomskom izolacijom i slabljenjem Rusije zapadni lideri pokušavaju da zaustave stradanja civila i razaranja u Ukrajini.
Evropska unija je uvela tri paketa sankcija, Rusiju su sankcionisale i Sjedinjene Države, Velika Britanije i druge zapadne zemlje.
Na značaj sankcija u zaustavljanju Rusije upozorio je i Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara.
On je 7. marta poručio da su sankcije isključile Rusiju iz globalnog finansijskog sistema i da privreda Rusije počinje da posustaje.
U Rezoluciji Evropskog parlamenta od 1. marta pohvaljene su
zapadnobalkanske države - "evroatlantski saveznici" - koje su se pridružile sankcijama protiv Rusije dok je izraženo žaljenje što Srbija to nije učinila.
Dan kasnije, Srbija se na sednici Generalne skupštine UN-a pridružila osudi invazije Rusije na Ukrajinu.
Tome je prethodila poruka šefa delegacije EU i šefova misija država članica u Beogradu da računaju na Srbiju kada je reč o glasanju o Rezoluciji Ujedinjenih nacija o agresiji Rusije protiv Ukrajine.
Ambasadori su tada podsetili da je Srbija država kandidat za članstvo u EU i da je puna usklađenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom deo pristupanja Uniji.
Vučić je do sada uspevao da balansira između Zapada i Rusije i Kine na drugoj strani.
"Ipak, mislim da je Kosovo i dalje tema koja predstavlja tas na vagi u korist Vučića kada se govori o različitim spoljno-političkim problemima", ocenjuje Marko Kmezić sa Univerziteta u Gracu.
Iako Srbija dok ne postane deo EU formalno pravno nema obavezu da se u potpunosti uskladi sa spoljnom politikom EU, Kmezić napominje da se potezi Srbije beleže.
"I to ne samo u institucijama, već dešavanja u Srbiji i protesti podrške agresiji su takođe deo dnevno-političke konverzacije ovde u Austriji i u Nemačkoj i u dnevnim novinama", navodi Kmezić.
Dok su se širom Evrope održavali masovni skupovi podrške Ukrajini i osude ruske invazije, u Beogradu je organizovan skup podrške Rusiji na poziv esktremno desničarske organizacije "Narodne patrole".
Svet su obišli snimci nekoliko hiljada građana okupljenih na tom skupu 4. marta u Beogradu sa koga se skandiralo "Srbija, Rusija, ne treba nam Unija" i "Krim je Rusija, Kosovo je Srbija".
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, u međunarodnoj javnosti su se čuli i komentari da bi SAD i EU trebalo da promene svoj pristup Srbiji.
Tako je, na primer, ekspert za Balkan Jason Steinbaum, napisao u tekstu za Nemački Maršal fond (German Marshall Fund) da se Srbija već nekoliko godina udaljava od Zapada i širi svoje političke, ekonomske i bezbednosne veze sa Rusijom (kao i sa Kinom).
Zato je vreme, misli on, da SAD i EU dobro sagledaju svoj popustljiv pristup Beogradu i pokažu da postoje ozbiljne posledice za nastavak ovog puta, uključujući i potencijalne sankcije.
EU pojačala kontakte sa zvaničnicima Srbije
U međuvremenu su primetni intenzivirani kontakti zapadnih zvaničnika sa srpskim.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je prethodnih dana telefonom sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Francuske Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron).
Makron je tada, prema saopštenju Jelisejske palate, pohvalio jasnoću stava Srbije u međunarodnim instancama o ratu u Ukrajini kao i o neophodnosti poštovanja suverenosti država.
Takođe je naveo da rat u Ukrajini zahteva da Evropska unija i sve njoj bliske zemlje, a posebno one kojima je, kao što je to Srbija, potvrđena evropska perspektiva, zajedno sagledaju načine i sredstva kojima će dalje da jačaju svoje veze i grade zajedničku budućnost svih Evropljana.
Najavljena je i poseta Srbiji nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok 11. marta. Iako je objavljeno da će ona posetiti i Kosovo i Bosnu i Hercegovinu pojedini političari u Srbiji iz vladajuće koalicije očekuju od njene posete nove pritiske zbog Ukrajine.
U Beogradu 8. marta boravi i generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić koja razgovara sa najvišim državnim zvaničnicima.
Kako je saopštilo Ministarstvo za evropske integracije ona je pozdravila odluku Srbije da se pridruži nedavnoj rezoluciji UN, naglasivši da će sva tela Saveta Evrope, čiji je i Srbija aktivan član, razmatrati i preduzimati sve neophodne mere kao odgovor na aktuelnu tešku situaciju.
Evropska unija je najveći trgovinski partner i donator Srbije.
Kontakti sa Rusijom
Dva meseca uoči invazije na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin je poručio u pismu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da računa na "nastavak konstruktivnog dijaloga sa njim i prisnog zajedničkog rada na aktuelnim pitanjima bilateralne, regionalne i međunarodne agende".
To Putinovo pismo Vučiću, povodom novogodišnjih i božićnih praznika, uručio je 22. decembra ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.
Sa Harčenkom se Vučić sastao i 6. marta kada ga je upoznao sa stavovima Vlade Srbije i Saveta za nacionalnu bezbednost o ruskoj invaziji na Ukrajinu.
U tim stavovima je navedeno da Srbija smatra veoma pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali ruske operacije nisu nazvane invazijom na Ukrajinu, što je stav evropskih država.
Vlasti u Srbiji su takođe poručile da neće nacionalizovati imovinu ruskih kompanija, uključujući i naftnih već su obećale "fer" cenu za potencijalni otkup.
Vučić moli boga da rat prestane
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić priznaje da danas postoji "manje nego ikada" razumevanja za poziciju Srbije "bilo gde u svetu".
On je obraćajući se građanima 2. marta rekao da je Srbija suočena sa ogromnim pritiskom.
Ipak, zvanični Beograd se za sada vodi "svojim vitalnim političkim i ekonomskim interesima" dok je posvećen očuvanju mira i stabilnosti.
U kakvoj se poziciji našao Vučić možda govori i to što je izjavio da moli boga da prestane rat u Ukrajini.
U međuvremenu je Srbija zbog svog stava o Rusiji počela da trpi prve određene posledice.
Ukrajinska IT kompanija Inellias je zbog "proruske pozicije Vlade Srbije" odlučila da razvojni centar umesto u Srbiji otvori u Hrvatskoj. Umesto da bude otvoren na proleće u Novom Sadu, u Vojvodini, taj centar će biti u Zagrebu.
Facebook Forum