Suprotstavljanje navodnoj "obojenoj revoluciji" i podrška vlastima Srbije najavljuje se iz Moskve.
Masovne proteste u Srbiji zbog obrušavanja betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i stradanja 15 ljudi, srpske vlasti nazivaju pokušajima "obojene revolucije" i rušenjem države.
Istovremeno zahvaljuju Rusiji na podršci koja je data tokom posete Moskvi visokih zvaničnika Vlade Srbije.
"Posegnulo se za ruskom kartom u pokušaju da se diskredituju trenutni protesti u Srbiji", ocenio je za RSE Vuk Vuksanović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
"Obojenim revolucijama" nazivaju se protesti kojima su obarani autoritarni režimi u bivšim sovjetskim zemljama.
Posezanje srpskih vlasti za "obojenom revolucijom" je za međunarodnog analitičara Kurta Basenera (Bassuener) "očajnički pokušaj da se trajanje i omasovljenje protestnog pokreta pripiše nejasnim stranim silama."
"To je smešno, s obzirom na to da se čini da se američki i evropski zvaničnici maksimalno trude da ne uvrede (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića i njegov režim", kaže on.
"Mada, ne iznenađuje da Rusija u to veruje, što je pokazao i sastanak srpskih i ruskih zvaničnika", dodao je.
Srpske vlasti su ovu taktiku, kaže Vuk Vuksanović, koristile i tokom ranijih antivladinih protesta.
"Nije prvi put da se poseže za tim metodom gde se zapadnim sagovornicima kaže da je ovo ruski hibridni rat protiv srpske vlasti, dok se Rusima kaže da je ovo obojena revolucija koju podstiče Zapad", naveo je.
Šta je rečeno na relaciji Beograd – Moskva?
Najviši zvaničnici Srbije su u više navrata tvrdili da je u Srbiji na delu pokušaj "obojene revolucije".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom posete Budimpešti 17. februara, ponovio da su neki spolja pokušali "obojenu revoluciju" u Srbiji, ali nije rekao na koga misli.
Vučić je zahvaljujući ruskom šefu diplomatije Sergeju Lavrovu što je "osudio pokušaj obojene revolucije u Srbiji", rekao da "Rusija zna kako to izgleda".
Lavrov je tokom susreta sa ministrom spoljnih poslova Srbije Markom Đurićem 17. februara u Moskvi rekao da Rusija osuđuje mešanje drugih, pre svega zapadnih zemalja, u unutrašnje političke procese u Srbiji.
Međutim, Moskva istovremeno, dok osuđuje navodno mešanje zapadnih zemalja, pokazuje spremnost "da nastavi da pruža podršku bratskom narodu Srbije u održavanju stabilnosti."
Osim toga najavljeno je intenziviranje dijaloga Srbije i Rusije u cilju suprotstavljanja obojenim revolucijama.
To je saopšteno nakon susreta potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Sergejem Šojguom 18. februara u Moskvi.
Kurt Basener iz Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu, ocenjuje da to predstavlja rusko mešenje.
"Ali očigledno da je to bio Vulinov cilj. On traži podršku od Moskve protiv građana Srbije koji žele odgovornu vlast, nezavisno pravosuđe i građansku autonomiju", naveo je.
On dodaje da Moskva nema nikakav interes da vidi uspeh pokreta koji zahtevaju odgovornost od vlada prijateljskih prema Rusiji.
"Strah od 'zaraze' čini Putina spremnim da pomogne autoritarnim liderima ili onima koji to postaju, gde god da se nalaze", smatra Basener.
Na koji način će biti intenziviran dijalog sa Rusijom nije odgovoreno na upit RSE iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Na taj upit nije odgovorilo ni Predsedništvo Srbije.
Istraživač Vuk Vuksanović smatra da Rusi "žele da pomognu vladajućoj garnituri Srbije u pokušaju da sebe legitimiše zato što veruju da će im i to garantovati da vlast neće uvoditi sankcije Rusiji".
Iako je podržala teritorijalni integritet Ukrajine, Srbija je jedina uz Belorusiju u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na susednu zemlju.
Odupiranje navodnim "obojenim revolucijama" Srbije i Rusije se najavljuje još od decembra 2021. kada su se u Moskvi sreli tadašnji ministar policije Srbije Aleksandar Vulin i sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaj Patrušev.
Oni su tada ocenili da su "obojene revolucije" postale tradicionalni instrument politike određenih centara moći i zemalja koje imaju za cilj narušavanje državnosti i gubitak suvereniteta pod izgovorom demokratizacije.
Gde su počele 'obojene revolucije'
"'Obojena revolucija' je pogrdan termin koji autoritarni režimi koriste za bilo koji pokret koji ima za cilj uspostavljanje odgovorne demokratije", objašnjava Basener.
"Obojenim revolucijama" promenjena je vlast u Gruziji 2003. godine, Ukrajini 2004. i Kirgistanu 2005.
Najpoznatiji su protesti u Ukrajini koji su doveli do pada vlasti pod nazivom "narandžasta revolucija".
"Ni u jednom od ovih slučajeva Zapad nije bio pokretačka sila koja je inicirala 'promenu režima'", naveo je Basener.
Kako kaže u mnogim državama nije došlo do potpune realizacije promena zbog kojih su se građani mobilisali.
"Gruzija poslednjih meseci doživljava značajan otpor građana zbog, sve ukazuje, ukradenih izbora i konsolidacije režima naklonjenog Rusiji", dodao je.
Ukrajina se suočila sa još jednom revolucijom 2013/14, kada je svrgnut proruski predsednik, nakon čega je Rusija pokrenula rat počevši od aneksije Krima, pa do potpune invazije 2022.
Istraživač Vuk Vuksanović ocenjuje i da je "preteča obojenih revolucija koje su smetale Moskvi bila inspirisana Otporom iz 2000. u Beogradu".
"I onda je to za Moskvu negde pitanje simbolike i principa", smatra on.
U oktobru 2000. u Srbiji je tokom demokratskih promena srušen autokratski režim Slobodana Miloševića, a jednu od ključnih uloga u tome je odigrao Otpor, pokret koji je okupljao mlade.
Šta je 'obojena revolucija' u Srbiji?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je 15. februara neimenovane centre moći da su "uložili tri milijarde evra" za rušenje države.
On je tada na skupu svoje Srpske napredne stranke (SNS) u Sremskoj Mitrovici tvrdio da se to događa zbog toga što Srbija ne priznaje nezavisnost svoje nekadašnje pokrajine Kosovo.
Kao razloge je naveo i pokušaj da se "smanji ekonomska moć Srbije", te navodnu nameru za otcepljenje pokrajine Vojvodine.
Vučić je tokom proteklih meseci optuživao i zapadne službe za pokušaj rušenja vlasti.
"Izuzetno je teško verodostojno tvrditi da je Zapad protiv Vučića", smatra Basener.
"U svakom slučaju, Vučićev modus operandi geopolitičke trgovine zarobio je Zapad u savez s njim, iz straha od već uloženih sredstava", dodao je.
Vučić poslednjih dana tvrdi i da je pobedio "obojenu revoluciju" i da će čak napisati udžbenik o tome.
Međutim, Predsedništvo Srbije nije odgovorilo na upit RSE šta su argumenti za tvrdnju o "obojenoj revoluciji" u Srbiji.
"Vučić je očigledno prestravljen mogućnošću da se građani Srbije mobilišu protiv njega i njegove apsolutne moći", smatra Basener.
U Srbiji studenti u blokadi duže od tri meseca blokiraju više od 60 fakulteta širom zemlje zahtevajući odgovornost za tragediju u Novom Sadu.
Njima su se priključili profesori, prosvetni radnici, advokati, glumci, poljoprivrednici i drugi građani.
Na proteste na poziv studenata u blokadi na ulice izlaze desetina hiljada ljudi.
Iako su "obojene revolucije" sinonim za demokratske i prozapadne promene, vlast u Srbiji taj termin koristi i u negativnom kontekstu.
Vuk Vuksanović kaže da se to čini zbog toga što je za deo javnog menja u Srbiji taj termin nepopularan jer ih vezuje za 5. oktobar i razočaranost neuspesima postoktobarske tranzicije u Srbiji.
"Vlast se na taj način obraća gubitnicima tranzicije", kaže.
On konstatuje da je pitanje koliko to može da bude efektivno jer, kako kaže, protesti sa zada ni malo ne jenjavaju.
Studenti od početka blokada insistiraju na tome da smena vlasti nije među njihovim zahtevima. Na Vučićeve pozive na dijalog poručuju da on nije nadležan za ispunjenje tih zahteva.
Prvi zahtev studenata u blokadi je da se objavi kompletna dokumentacija o rekonstrukciji novosadske Železničke stanice, kako bi se utvrdila odgovornost za nesreću.
Traže i sankcionisanje napadača na studente na protestima koji su usledili nakon nesreće u Novom Sadu i obustavljanje postupaka protiv uhapšenih demonstranata.
Demonstracije koje ulaze u četvrti mesec postale su simbol šireg nezadovoljstva vladavinom prava u zemlji.