Koliko je diplomatski mudra odluka Srbije da glasa protiv Rezolucije o ljudskim pravima na Krimu, novo je pitanje u aktuelnoj spoljnoj politici koje je još jednom pod upitnik stavilo njeno balansiranje između Istoka i Zapada.
Pomenuti dokument usvojen je u Ujedinjenim nacijama (UN) baš u vreme posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Moskvi.
Na prvu loptu, smatra politički analitičar Cvijetin Milivojević, samo je tajming srpsko "ne" Ukrajini učinio logičnim.
"To je jedna vrsta pažnje na gostoprimstvo koje je Moskva učinila Vučiću i koje mu je činila i prethodnih nekoliko puta, upravo pred izbore, dajući mu tako vetar u leđa", reči su Milivojevića.
Pitanja o razlozima i dilemi zašto Srbija ovog puta nije bila na strani većine koja je usvojila rezoluciju o Ukrajini, Aleksandar Vučić dočekao je odgovorom da "Srbija ne glasa na način koji bi štetio interesima Rusije" i da je "posao Srbije da ne naškodi Rusiji". I poentirao konstatacijom "Ipak, morate da razumete i našu poziciju u vezi sa Kosovom".
Upravo zbog toga, politički analitičar Dragomir Anđelković ovaj potez Beograda vidi kao racionalan.
"Mi imamo i moralnu obavezu prema Rusiji jer je ona ključni faktor odbrane naših pozicija na Kosovu i Metohiji. Naš nacionalni interes je da sa Rusijom gradimo savezničke i partnerske odnose", kaže Anđelković.
U najnovijoj priči sa Ukrajinom važnu ulogu igraju i njen stav o kosovskom pitanju, kao i činjenica da Srbija priznaje teritorijalni integritet te zemlje.
Cvijetin Milivojević smatra da je trebalo pokazati malo više takta.
"Mislim da je, u najmanju ruku, srpska delegacija trebalo da bude uzdržana. Ne bi trebalo zaboraviti da je Ukrajina među zemljama koje nisu priznale Kosovo. Zato me ovo malo iznenadilo jer je na neki način ovo prst u oko i šlagvort da Ukrajinci sutra na drugačiji način tretiraju to pitanje", ocenjuje Milivojević.
U rezoluciji UN-a koju je podnela Ukrajina, Rusija se poziva da ispuni preporuke, kako se navodi, kako bi se hitno stavila tačka na kršenja ljudskih prava stanovnika Krima.
Za usvajanje dokumenta glasalo je 70 država, 26 je bilo protiv, a 76 uzdržano.
Pored ostalih, rezoluciju je podržala većina evropskih država i Sjedinjene Američke Države, dok su Rusija, Srbija, Kina, Indija, Jermenija, Belorusija, Kuba, Iran, među onima koje su bile protiv.
Mnoge države Bliskog istoka i Severne Afrike, kao i Latinske Amerike, bile su uzdržane.
Očigledno je da za Beograd veliku važnost ima obećanje Moskve, koje je svojevremeno izrekao i lično ruski predsednik Vladimir Putin, da će podržavati stavove Srbije o Kosovu, kao i ideja srpskih zvaničnika da će Rusija staviti veto na članstvo Kosova u UN-u, pa i da bi Rusija trebalo da se uključi u dijalog Beograda i Prištine ukoliko to učini i Amerika.
"Srbija bi naškodila sebi ako bi se distancirala od Rusije. Ne možemo mi da balansiramo između svojih i tuđih interesa", kaže Dragomir Anđelković.
Sa druge strane, Cvijetin Milivojević smatra da je, kao što je uobičajeno pred ovdašnje izbore, ponovo na sceni puko iskazivanje naklonosti Rusiji.
"Ovaj višak rusoljublja, koji ćemo slušati do beogradskih izbora, zapravo ima za cilj da na neki način pripremi birače u Srbiji za Vučićevu odluku koja neće biti tako fina i koja će se verovatno ticati njegovog odnosa prema pravno-obavezujućem sporazumu sa Kosovom", kaže Cvijetin Milivojević.
Politika balansiranja između Zapada i Rusije, karta na koju Srbija igra već duže vreme, nailazi na sve ozbiljnije ispite, ali se i pored američkog upozorenja da se ne može "sedeti na dve stolice" za sada bez većih posledica nastavlja saradnja sa velikim silama, što se ogleda i u vojnoj kooperaciji i sa Moskvom i sa NATO-om.
Spoljna politika Srbije, balansiranje, vojna neutralnost, saradnja sa NATO-om, Sjedinjenim Državama i Rusijom, nabavka ruskog naoružanja, najčešće su teme u domaćoj javnosti, dok je priča o evrointegracijama, kako procenjuju zagovornici članstva u EU, ostavljena po strani.
"Igra sa 'dve stolice' biće aktuelna sve dok Aleksandar Vučić ne da jasan odgovor na suštinsko pitanje o tome šta je prioritet Srbije - Evropska unija ili Kosovo", zaključuje Cvijetin Milivojević.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će, nakon unutrašnjeg dijaloga koji je u toku, u martu 2018. izneti svoj predlog rešenja za pitanje Kosova.
Facebook Forum