Prevara - tom rečju predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić komentariše izbor osam od devet članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u parlamentu 12. novembra.
Nijedan od dva nezavisna kandidata iz redova nacionalnih manjina za devetog člana nije dobio podršku narodnih poslanika pa je novi postupak pokrenut dan kasnije, 13. novembra.
"U poslednjem koraku je vladajuća koalicija odlučila da napravi 'udarac ispod pojasa' i da tog devetog člana ne izglasa. Pokazalo se još jednom da kada god uđemo u pregovore sa predstavnicima ove vlasti, na kraju izađemo izigrani", kaže Bodrožić za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Novoizabrana članica Saveta REM Dubravka Valić Nedeljković kaže za RSE da je očekivala zastoj u izboru člana iz kategorije nacionalnih manjina.
"Oni su na zakonski način stopirali taj izbor, koji njima nije odgovarao. To, naprosto, zakon predviđa. Da li se to nama sviđa ili ne je druga stvar", kaže Valić Nedeljković.
Peripetije oko kandidata nacionalnih manjina
Kandidati za člana REM-a i redova nacionalnih manjina bili su Muhedin Fijuljanin, na predlog Bošnjačkog nacionalnog saveta i Ljumturije Ameti, koju je kandidovao Nacionalni savet Albanaca. Njihovom izboru usprotivio se Savez vojvođanskih Mađara, koji je deo vladajuće koalicije, i koji tvrdi da predloženi kandidati ne odražavaju stvarnu volju tih saveta.
Za izbor Fijuljanina je glasalo 40 poslanika, dva su bila protiv, dok nije glasalo 137 parlamentaraca. Gotovo identični rezultat glasanja bio je i za izbor Ljumturije Ameti.
Skupštinsku većinu u parlamentu ima Srpska napredna stranka (SNS) i njeni saveznici – Socijalistička partija Srbije, te manjinski Savez vojvođanskih Mađara.
Željko Bodrožić kaže da je kandidat Bošnjačkog nacionalnog saveta imao podršku svih ostalih saveta nacionalnih manjina, te da su poslanici mogli da izaberu reprezentativnog kandidata.
"Ali im je očigledno smetala i sama mogućnost da u REM-u bude odnos 5:4 za kandidate koji nisu ni pod čijom kontrolom i rešili su da u poslednjem koraku upropaste proces", smatra Bodrožić.
Problemi sa izborom kandidata u oblasti nacionalnih manjina postojali su i u ranijim fazama postupka izbora članova novog Saveta REM. Tako je nevladina organizacija Građanske inicijative ukazala da je stručna služba Narodne skupštine omogućila da se o izboru kandidata izjašnjavaju i nacionalni saveti koji nisu učestvovali u dotadašnjem procesu.
Tako se osim tri ovlašćena predlagača, pojavilo još devet, čiji glasovi su uticali na ishod biranja kandidata u toj grupi. Odbor za kulturu i informisanje je to poništio a predložene kandidate skupštinska većina na kraju nije izabrala.
"To je nešto što se očekivalo, pošto sadašnjoj vlasti nije u interesu da profunkcioniše REM", ocenjuje za RSE Rade Veljanovski, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji.
Više od godinu dana Srbija nema zakonsko telo, u čijoj nadležnosti je, između ostalog, da reguliše, kontroliše i sankcioniše rad elektronskih medija – televizijske i radijske stanice koje imaju nacionalnu pokrivenost, i njihova onlajn izdanja.
REM takođe ima ključnu ulogu tokom izbornih kampanja, u kojima mora da obezbedi ravnopravnu zastupljenost političkih aktera u medijima.
Ovo telo imenuje Upravni odbor javnih servisa Srbije i Vojvodine, što direktno utiče na njihov rad i uređivačku politiku.
Upravo zbog širokih nadležnosti Regulatora Evropska komisija je u više prethodnih izveštaja tražila od Srbije, koja ima status kandidata za članstvo u EU, da REM postupa nezavisno i skladu sa zakonom.
Rade Veljanovski kaže da bi za očekivati bilo da vlasti ne odgovara zastoj u radu REM-a, s obzirom da je u tom segmentu Srbija pod lupom Evropske unije kao zemlja kandidat za članstvo.
"Ali s obzirom na ponašanje određenih aktera, pre svega iz vlasti, vidi se da oni to načelno govore za javnost a da to njima nije naročito bitno jer niko ne može da me uveri da nije mogao da se napravi dogovor sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina da ovoga puta prođe izbor", kaže Veljanovski.
On smatra da nema garancija da će i u ponovljenom postupku biti izabran deveti član Saveta.
RSE je od Ministarstva informisanja i telekomunikacija i Vlade Srbije zatražio komenrar o izboru krnjeg sastava REM-a, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
Može li REM da bude funkcionalan?
Prema rečima Dubravke Valić Nedeljković, ukoliko Savet REM bude formiran, čekaju ga brojni zadaci – razmatranje prijava koje su pristigle u prethodnom periodu, donošenje nekoliko strateških dokumenata o razvoju elektronskih medija u Srbiji, predizbornoj kampanji i izboru novog rukovodstva javnog servisa.
Prema Zakonu o elektronskim medijima, Savet REM-a može da radi ukoliko ima najmanje pet članova. Odluke se donose većinom glasova ukupnog broja članova. Izuzetak je izbor predsednika Saveta i njegovog zamenika, za koji je neophodna dvotrećinska većina.
"Te odluke nepotpunog Saveta su, naravno, krnje, ali ako nema druge, onda se tako funkcioniše", kaže Dubravka Valić Nedeljković.
Ukoliko ovakav Savet REM bude konstituisan u ovakvom sastavu, odnos snaga nezavisnih kandidata i onih koje je predložila vlast biće 4:4. Ipak, Dubravka Valić Nedeljković smatra da i u tom slučaju može biti određeni pomaka.
"Šta ako za nekog od tih osam članova – bez obzira sa koje strane – mi smatramo da je to baš dobra osoba za predsednika i glasamo za njega. To nije nemoguće", kaže sagovornica RSE, te podvlači:
"Četiri prema četiri je pozicija da svako sprovede svoje prioritete ili da se ne sprovede ništa."
Rade Veljanovski sumnja da će REM moći da izvršava sve svoje zadatke, čak i ukoliko bude radio u punom sastavu.
"Mislim da ta strana koja bi mogla da utiče da se donose ispravne i zakonite odluke, ne može da ima većinu preko pola, pogotovo ne dvotrećinsku većinu. Doduše, treba da sačekamo. Ako se nacionalni saveti nacionalnih manjina dogovore i predlože nekog ko bi bio dobar član Saveta, to je moguće", kaže Veljanovski.
Prethodnom Savetu REM mandat je istekao 4. novembra 2024. godine.
Konkurs za izbor članova Saveta REM je raspisan u jeku studentskih protesta u kojima zahtevaju odgovornost za smrt 16 osoba u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine.
Prvi konkurs je, međutim, obustavljen, jer je sedam od ukupno 18 kandidata povuklo svoju kandidaturu, tvrdeći da je proces obilovao nepravilnostima i nezakonitostima.
Pod pritiskom studentskih protesta i dvonedeljne blokade Radio-televizije Srbije (RTS), Skupština Srbije raspisala je 28. aprila novi konkurs za članove REM.
Reakcije EU i opozicije
Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas fon Bekerat pozdravio je izbor osam članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ali je ukazao da će blok 27 zemalja pažljivo pratiti način rada tog tela.
"Kada Savet REM-a bude formiran, očekujemo da počne u potpunosti da izvršava svoja ovlašćenja, u skladu sa zakonima i profesionalnim standardima. Ključna je implementacija, koju će EU pažljivo pratiti", napisao je Bekerat na mreži X.
S druge strane, predsednik opozicione Stranke slobode i pravde Dragan Đilas poručio je ambasadoru Evropske unije u Srbiji Adreasu fon Bekeratu da "nema šta da se pozdravi" u vezi sa izborom članova Saveta REM-a.
"Odbijanjem da glasa za devetog člana Srpska napredna stranka je sprečila formiranje REM-a koji bi bio u mogućnosti da donosi odluke zbog kojih postoji", ocenio je Đilas.
Opoziciona Demokratska stranka koja bojkotuje rad parlamenta ocenila je da je krnji izbor Saveta REM-a "ogolio suštinu režima" u Srbiji.
"REM koji bi radio svoj posao, štitio javni interes i nadgledao rad medija, predstavljao bi direktnu pretnju opstanku režima koji počiva na propagandi, lažima i potpunoj kontroli informacija. Zato je unapred jasno da izbor u parlamentu pod Vučićevom kontrolom ne može proizvesti instituciju koja će raditi u interesu građana.
Poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomir Lazović optužio je Srpsku naprednu stranku da je pružila "neverovatan otpor da se formira nezavistan REM".
"Od prvog koraka pokušali su da nameste izbor članova, pokupili su lažne predlagače, fiktivne organizacije koje postoje samo na papiru ", kazao je Lazović.