Građani Srbije prihvatili su predlog o izmenama Ustava u oblasti pravosuđa, pokazuju preliminarni rezultati referenduma održanog 16. januara.
Sa 59,73 odsto glasova Građani Srbije na referendumu su se izjasnili u korist potvrđivanja Akta o promeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, dok je 39,24 odsto bilo protiv, saopštila je u ponedeljak 17. janujara, Republička izborna komisija (RIK) na osnovu 98,47 obrađenih glasačkih mesta.
Na referendumu o promeni Ustava Srbije glasalo je 1.953.711 građana, odnosno 30 odsto upisanih birača, prenela je Radio-televizija Srbije.
RIK je naveo da je u Beogradu bilo više onih koji su protiv izmena Ustava 54,8 odsto, dok ih je podržalo 44,36 odsto. U glavnom gradu Srbije o ustavnim promenama izjasnilo se 432.920 građana.
Pravo glasa u Srbiji imala su 6.510.323 birača.
Kako je u nedelju uveče saopštio predsednik Srbije Aleksandar Vučić na osnovu 97,02 posto izbrojanih biračkih mesta, za je glasalo 60,40 posto građana, dok je protiv glasalo 39,52 posto.
Nevažećih listića je 1,01 posto, rekao je Vučić na konferenciji za medije u prostorijama njegove Srpske napredne stranke (SNS).
“Čestitam građanima Srbije, oni su izabrali ustavne promene. Čestitam svima koji su glasali”, rekao je Vučić.
Prema Vučićevim rečima, u regionu Centralne Srbije je 66,5 posto glasalo za izmene, u Vojvodini je "za" zaokružilo 60,3 posto, u Beogradskom regionu 45,4 je podržalo promene Ustava, dok je u tom regionu protiv bilo 54,6 posto.
On je rekao da je zadovoljan rezultatima referenduma.
Komentarišući nisu stopu izlaznosti na referendumu, od oko 30 posto, Vučić je rekao da je tolika izlaznost velika za referendum i da je on i očekivao da učešće građana na glasanju bude između 25 i 30 odsto.
On je rekao da su na takvu izlaznost uticale i "prazne priče" o tome da se referendum organizuje zbog Kosova i vakcinacije i da nije postojala laž koju nije čuo na tu temu.
U Republičkoj izbornoj komisiji su ranije rekli da je krajnji rok za RIK da proglasi konačne rezultate izbora petak, 21. januar.
Ukoliko se promene usvoje, prema tvrdnjama vlasti u Srbiji, politika bi bila isključena iz izbora sudija i tužilaca, a srpsko zakonodavstvo bi se uskladilo sa evropskim.
Na referendumu je rano ujutro glasao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je novinarima izjavio da se nada da će promene Ustava biti potvrđene jer su važne za strane investitore kojima je pravna država jedan od ključnih faktora prilikom odlučivanja o ulaganjima u Srbiju.
On je osudio odluku vlasti Kosova da ne dopuste glasanje na teritoriji te zemlje.
"To će imaće dalekosežne posledice, ali ne moraju sve da znaju i sve da čuju", rekao je Vučić novinarima.
U sredinama gde žive Srbi na Kosovu nije bilo biračkih mesta, a birači su mogli da glasaju putem pošte ili putem Kancelarije za vezu Srbije na Kosovu.
Stav vlasti Kosova bio je da bi održavanje referenduma kojeg organizuje Srbija kršilo Ustav Kosova i narušilo suverenitet države.
Glasači sa Kosova mogli su da glasaju u četiri grada Srbije - Kuršumliji, Raški, Novom Pazaru i Vranju.
Osim Vučića, na referendumu su glasali i drugi državni zvaničnici Srbije, koji su pozvali građane da izađu i zaokruže "Da".
CRTA: Pojedinačne nepravilnosti nisu uticale na rezultate
Posmatračka misija CRTA je saopštila na osnovu 98 posto prebrojanih listića da je na referendum izašlo 29 posto od ukupnog broja upisanih birača.
Raša Nedeljkov iz CRTA-e je na konferenciji za medije rekao da su proces glasanja obeležile različite vrste nepravilnosti u pojedinačnim slučajevima.
Tri odgovora o izboru sudija
Ko bira sudije?
Sve sudije bira Visoki savet sudstva (VSS), a mandat sudija je neograničen. Narodna skupština se izuzima iz izbora sudija.
Ko su članovi Visokog saveta sudstva?
-Predsednik Vrhovnog suda
-Šest sudija koje biraju sudije između sebe, na način koji se određuje zakonom
-Četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, glasovima dve trećine poslanika (167 glasova).
**Ako poslanici ne uspeju da izaberu istaknute pravnike, njih bira petočlana komisija većinom glasova - predsednik Skupštine, predsednici Ustavnog i Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana.
Ko bira predsednika Vrhovnog suda?
Predsednika Vrhovnog suda, najvišeg suda u Srbiji, biraće Visoki savet sudstva, na mandat od pet godina i neće moći da bude ponovo biran. Predsednike ostalih sudova bira isto VSS na pet godina, ali mogu biti reizabrani.
Posmatrač CRTA-e je na biračkom mestu u Novom Pazaru svedočio ubacivanju više desetina listića u glasačku kutiju, rekao je Nedeljkov.
“Broj i učestalost ovih nepravilnosti nije mogao da utiče na značajnije promene rezultata referenduma”, rekao je Raša Nedeljkov iz ove organizacije.
Opozicioni pokret "1 od 5 miliona" saopštio je na Tviteru da je policija u nedelju uveče privela jednog njihovog aktivistu tokom protesta koji je nekoliko članova tog pokreta održalo ispred zgrade RIK-a u centru Beograda. Oni su pokušali da uđu u zgradu noseći krst na kojem je napisano "Ustav".
Kako su saopštili, oni su se okupili jer tvrde da je referednum pokraden. Nisu rekli zbog čega je njihov aktivista priveden. Ovim povodom se do sad nije oglasilo ni Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Policija Srbije je ranije tokom dana saopštila da je uhapsila jednu osobu zbog razbijanja biračke kutije. Reč je o bivšem poslaniku i desničaru Srđanu Nogu.
Pravo glasa na referendumu imalo je 6.510.233 birača, podaci su Republičke izborne komisije (RIK).
Referendumsko pitanje je glasilo: "Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?", a građani su mogli da zaokruže "da" ili "ne".
Varhelji: Važan korak na putu ka EU
Komesar za proširenje i susedsku politiku Evropske unije (EU) Oliver Varhelji pozdravio je rezultate referenduma. On je na Tviteru napisao da je ovo "važan korak i posvećenost putu ka EU".
"Nastavićemo da radimo sa srpskim vlastima na ambicioznoj agendi reformi, unapređujući integraciju u EU", napisao je Varhelji.
Zbog čega se menjao Ustav?
Promena Ustava u oblasti pravosuđa jedna je od obaveza Srbije na putu ka Evropskoj uniji (EU).
Uspeh referenduma nije bio uslovljen cenzusom, odnosno nije postojao određen najmanji broj birača koji treba da izađe na glasanje.
Odluka doneta na referendumu je obavezujuća - promena Ustava se usvaja ako je za nju glasala većina izašlih birača.
Referendum u Srbiji održan je na više od 8.000 glasačkih mesta, na kojima građani inače glasaju na izborima.
Referendum je održan u trenutku kada se u Srbiji beleže rekordni brojevi zaraženih korona virusom, a RIK je doneo uputstvo za glasanje u uslovima epidemije.
Šta se menja u Ustavu?
Promene se odnose na način izbora sudija i tužilaca kako bi se smanjio uticaj politike u ovom procesu – to je ocena vlasti u Srbiji, čiji su poslanici u Skupštini izglasali promene Ustava koje treba da se potvrde na referendumu.
Sudije i tužioce neće birati Skupština Srbije, kao što je to do sada bio slučaj, već Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaca (VST).
Mandat sudija i javnih tužilaca biće stalan – od dolaska na funkciju do odlaska u penziju.
Smatra se da su Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca nezavisni organi, koji obezbeđuju i garantuju nezavisnost pravosuđa.
Sa izmenama Ustava, članovi Visokog saveta sudstva i tužilaštva – po 11 u oba saveta, biće izabrani po novoj proceduri.
Da "opseg kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe po sadašnjem zakonodavstvu ozbiljno zabrinjava" bio je stav institucija Evropske unije u pređašnjim izveštajima o Srbiji.
Kritičari iz dela stručne javnosti u Srbiji smatraju da bi i nakon usvajanja izmena mogao da postoji politički uticaj na pravosuđe – kroz članove Visokog saveta sudstva i tužilaštva koje bira Skupština.
Primedba je i što Vrhovnog javnog tužioca, što je najvažnija tužilačka funkcija u državi, i dalje bira parlament.
Ko je za a ko protiv promena Ustava?
Najviši državni zvaničnici, među kojima su predsednik i premijerka Srbije, pozvali su građane da podrže izmene Ustava.
Tri odgovora o izboru tužilaca
Ko bira tužioce?
Ustav razlikuje dve tužilačke funkcije - glavne javne tužioce i javne tužioce. I jedne i druge biraće Visoki savet tužilaca.
Glavni javni tužioci se biraju na mandat od šest godina, a javni tužioci biraju se na stalnu funkciju.
Ko čini Visoki savet tužilaca?
-Vrhovni javni tužilac
-Ministar za pravosuđe
-Pet tužilaca koje biraju tužioci između sebe, na način koji se određuje zakonom
-Četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, glasovima dve trećine poslanika (167 glasova).
**Ako poslanici ne mogu da izaberu istaknute pravnike, njih bira petočlana komisija većinom glasova - predsednik Skupštine, predsednici Ustavnog i Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana.
Ko bira Vrhovnog javnog tužioca?
Na čelu Vrhovnog javnog tužilaštva, najvišeg tužilaštva u Srbiji, biće vrhovni javni tužilac. Njega bira Skupština, na predlog Visokog saveta tužilaca, glasovima tri petine (150) svih narodnih poslanika.
Vrhovni javni tužilac bira se na mandat od šest godina i neće moći ponovo da bude biran.
Iz vladajuće većine, koju čine Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije predsednika Skupštine Ivice Dačića, javno su se protiv promena Ustava izjasnila dvojica poslanika – Vladimir Đukanović iz SNS-a, inače predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, i advokat Toma Fila, poslanik SPS-a.
Takođe, više opozicionih partija u Srbiji - od desno orijentisanih do levo-liberalnih - protivilo se predloženim izmenama Ustava.
Koalicija oko Stranke slobode i pravde (SSP), Demokratske stranke (DS) i Narodne stranke poručivala je da parlament koji je raspisao referendum nema legitimitet, nazivajući ga "jednopartijskim". U sadašnjem sazivu Skupštine kao opozicija deluje samo sedam poslanika, jer je većina stranaka tog bloka bojkotovala poslednje izbore.
Zamerke opozicione koalicije oko SSP-a su i da stručne i društvene debate nije bilo i pozivaju se na primedbe dela pravnika, stručnih i nevladinih organizacija koji se protive predloženim izmenama.
Šta je rekla struka?
Venecijanska komisija, telo međunarodnih stručnjaka za ustavno pravo Saveta Evrope, "pozdravila" je izmene Ustava u Srbiji. U svom poslednjem mišljenju naveli su da je većina ključnih preporuka ispunjena.
Međutim, Venecijanska komisija je insistirala na potrebi da se smanje rizici od politizacije Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca.
Deo stručnih organizacija u Srbiji, kao što su Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca, pozvao je građane da iskoriste svoje pravo i da se na referendumu izjasne za ili protiv ustavnih promena. Građanima, međutim, nisu uputili "savet" kako da glasaju, već da sami izaberu.
Goran Ilić iz Udruženja tužilaca ocenio je za televiziju N1 22. decembra da postoji "znatan napredak u pogledu emancipacije javnog tužilaštva, a naročito sudstva, od politike", ali da "nisu sva rešenja idealna".
Deo pravnika je u medijskim izjavama bio različitog stava. Dok su pojedini isticali da su izmene Ustava "korak napred" ka nezavisnosti pravosuđa, čule su se i primedbe da izmene Ustava, svega tri meseca pre izbora u Srbiji, "probleme (politizacije) u pravosuđu neće rešiti", a vlastima su u medijima upućene kritike da vrše pritisak na sudije i tužioce.
Šta se ne menja?
Državni zvaničnici su u više navrata ponovili da se promena Ustava odnosi samo na deo o pravosuđu, kako bi ono bilo nezavisno i profesionalno, a ne na preambulu o Kosovu.
U preambuli, odnosno uvodu u Ustav Srbije, piše da je "Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije".
Kosovo, nekadašnja južna sprska pokrajina, je 2008. godine proglasilo nezavisnost koju Beograd ne priznaje.
Facebook Forum