Ruski zvaničnici optužili su zapadne zemlje za "podsticanje" protesta opozicije u Srbiji, a vlast u Beogradu zahvalila se službama Moskve "na podacima o pripremi incidenata" u glavnom gradu.
Jutro nakon što je policija razbila demonstracije zbog navoda o izbornoj krađi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić informisao je ruskog ambasadora o "neredima u Beogradu".
Za razliku od Vučića koji nije izneo više detalja o susretu, Aleksandar Bocan Harčeko optužio je Zapad da "huška" na proteste opozicije.
"Svi pokušaji da se uzdrma Vučićeva vlast su, pre svega, povezani sa njegovim čvrstim stavom da neće da se pridruži antiruskim sankcijama", izjavio je Harčenko 25. decembra za rusku televiziju "Россия 24".
Iz Brisela do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) povodom optužbi da Zapad podstiče proteste u Srbiji.
Opoziciona koalicija "Srbija protiv nasilja" ih odbacuje i navodi da su incidente na protestu sa kojeg se traži poništavanje izbora, pravili "huligani koje je poslala vlast".
"Ne postoji nijedan dokaz da zapadne države organizuju proteste i te tvrdnje su potpuno neutemeljene", kaže za RSE Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
On ocenjuje da su ovakve poruke pokušaj "kriminalizacije i deligimitizacije" poteza opozicije nakon izbora 17. decembra.
Najveća opoziciona koalicija organizuje svakodnevne proteste tvrdeći da je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) do pobede došla izbornom krađom.
Skoro 40 demonstranata uhapšeno je 24. decembra tokom protesta ispred Skupštine Beograda, nakon što je grupa maskiranih ljudi pokušala da uđe u gradsku kuću.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je u neredima povređeno sedam policajaca.
Šta kaže vlast u Beogradu?
U večeri incidenata na sedmom po redu opozicionom protestu, pre nego što je Žandarmerija izašla na ulice, predsednik Srbije zahvalio se "stranim službama" koje su o mogućim incidentima "davale podatke" srpskim službama.
O kome je reč pojasnila je premijerka Ana Brnabić, navodeći da je informacije dostavljala ruska bezbednosna služba.
"Kada sam to lično podelila sa nekim ambasadorima, optužili su nas da širimo dezinformacije, neistine, da verujemo ruskoj službi i da su sve to gluposti", izjavila je 24. decembra za televiziju Pink premijerka Srbije.
Srpski zvaničnici održavaju veze sa Kremljom i nakon ruske invazije na Ukrajinu, uprkos pozivima Evropske unije da Srbija kao država kandidat za članstvo u Uniji uvede sankcije Rusiji.
Predsednik i premijerka optužili su opozicionu koaliciju za pokušaj "nasilne destabilizacije države", a proteste u Beogradu uporedili su sa Majdanom, demonstracijama u Kijevu posle kojih je srušen proruski predsednik Ukrajine Viktor Janukovič.
"Nije ovo proizvod unutrašnje pameti ili nepameti, već deo geopolitičkih okolnosti da se pokuša srušiti samostalnost, nezavisnost i suverenitet Srbije", rekao je u vanrednom obraćanju 24. decembra predsednik Vučić.
Korak dalje otišli su provladini tabloidi koji su 25. decembra objavili kako Majdan u Srbiji "režiraju američka CIA i strane službe".
"Ovakave izjave mogu predstavljati korak ka zaoštravanju odnosa sa zapadnim državama, ali važnije od toga je šta će Vučić raditi u praksi pošto je i ranije znao da daje veoma ošte izjave, a da u praksi se ne udaljava toliko od Zapada", navodi Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Dodaje da Vučić još uvek pokušava da "igra i na jednu i na drugu kartu i da i jedne i druge drži u nekoj vrsti političke neizvesnosti".
"Ovde se radi i o tome da je glasačko telo SNS-a veoma proruski orijentisano i vide događaje na Majdanu kao nešto što je negativno. Slanjem ovih poruka Vučić želi da marginalizuje sve što opozicija nakon izbora radi", rekao je Petrović.
Evromajdan ili Majdan počeo je u novembru 2013, kada su se demonstranti okupili na glavnom trgu u Kijevu u znak protesta protiv odluke tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča da ne potpiše ključni trgovinski sporazum s Evropskom unijom.
Umesto toga, tražio je bliže ekonomske veze s Rusijom.
Nakon što je stotine demonstranata u Kijevu stradalo u sukobu sa vladinim snagama 18. i 20. februara 2014, Janukovič i većina njegove vlade pobegli su u Rusiju.
Moskva je nakon toga započela okupaciju ukrajinskog Krima i podstakla smrtonosni separatistički sukob u delovima dve istočne regije Ukrajine.
Slične poruke iz Rusije
I ruski zvaničnici proteste opozicije u Srbiji porede sa Majdanom i optužuju zapadne zemlje da podstiču demonstracije.
"Pokušaji Zapada da uzburka ionako napetu političku situaciju u Srbiji, koristeći oproban recept za podsticanje prevrata u stilu Majdana su očigledni i potpuno transparentni", izjavila je Zaharova za agenciju TASS 25. decembra.
Slično je posle sastanka sa predsednikom Srbije izjavio i ruski ambasador u Beogradu.
"Opozicija je pokrenula proteste, koji se podstiču spolja. O tome je Vučić govorio, ne mogu da ulazim u detalje, jer je to poverljiva informacija. Ali on ima nepobitne dokaze da huškanje i podrška dolazi sa Zapada", rekao je Bocan-Harčenko za "Россия 24".
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da "treće strane i inostranstvo pokušavaju da izazovu nemire u Beogradu" i dodao da "nema sumnje da će srpske vlasti moći da obezbede red i zakon u zemlji".
"Oni možda na neki način šalju i poruku Vučiću jer mu daju neku vrstu dodatne podrške za njegov kurs neuvođenja sankcija Rusiji", ocenjuje Predrag Petrović.
"Majdan i cvetna revolucija koja ne sme da se desi u Beogradu" poruka je i desetak najvećih proruskih Telegram kanala.
"Situacija je bolno poznata u zemljama s vladom koja nije bliska prema Sjedinjenim Američkim Državama - ranije ili kasnije dogodiće se Majdan", navodi veći kanal "Kiber Front za Rusiju".
Prema njima, protest se odvija "prema svim CIA obrascima", a do Majdana nije došlo jer su, kako navode, njihove "specijalne službe upozorile lidera Srbije na pripremu nerede".
Šta kaže opozicija?
Nije postojao nikakav plan ili dogovor o nasilnim demonstracijama, a nerede na protestu pravili su huligani koje je poslala vlast, saopštila je opoziciona koalicija "Srbija protiv nasilja" nakon što je Žandarmerija razbila opozicioni protest u Beogradu.
Sukob policije sa delom demonstranata počeo je ispred Skupštine Beograda kada su lideri opozicije pokušali da uđu u gradsku kuću kako bi se sa balkona obratili učesnicima protesta.
Deo maskiranih ljudi je gađao zgradu Skupštine Grada, polomljena su ulazna vrata i prozori, a policija koja je bila unutar zgrade odgovorila je suzavcem.
Nakon dva sata tenzija, desetine policajaca u opremi za razbijanje demonstracija i Žandarmerije potisnule su demonstrante iz centra Beograda
Uhapšeno je više desetina učesnika protesta, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je u vanrednom obraćanju da je "država dovoljno jaka" da "odbrani Beograd".
Šta kažu zapadni posmatrači?
Opoziciona koalicija protestuje od izbora 17. decembra optužujući vladajuću SNS za izbornu krađu, između ostalog i putem fiktivnog prijavljivanja svojih glasača iz Srbije i inostranstva na adrese u Beogradu.
Traže poništavanje izbora na svim nivoima na kojima je SNS proglasila pobedu.
Državni vrh i vladajuća stranka odbacuju kritike koje, pored opozicije dolaze od domaćih i stranih posmatrača i zvaničnika.
Predsednik Srbije izjavio je 24. decembra da je glasanje proteklo u demokratskoj atmosferi i da je bilo "najmirnije ikada u savremenoj istoriji".
OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava je u preliminarnom izveštaju 18. decembra saopštila da su izbore u Srbiji obeležile ozbiljne neregularnosti, zloupotreba javnih sredstava, medijska dominacija predsednika države Aleksandra Vučića, negativna kampanja i širenje straha.
Deo evroparlamentaraca pozvao je na nezavisnu istragu svih prijavljenih nepravilnosti.
Sjedinjene Američke Države takođe su pozvale nadležne u Srbiji da istraže navode međunarodnih posmatrača.
Nakon nereda 25. decembra, Stejt Department ponovo je pozvao Beograd da sarađuje sa misijom OEBS-a, ističući da je nasilje prema novinarima, posmatračima i izbornim zvaničnicima "neprihvatljivo".
"Usredsređeni smo na saradnju sa Srbijom na jačanju demokratske vlasti i vladavine prava, unapređenju regionalne saradnje, nastavku ekonomskog rasta i ubrzanju napretka Srbije na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Budućnost Srbije je na Zapadu", naveo je Stejt Department na pitanje Glasa Amerike o novim protestima u Beogradu.
Za razliku od zapadnih međunarodnih posmatrača, koji su nakon izbora ukazali na neregularnosti, ruski posmatrači su ocenili da su izbori protekli u "fer i korektnoj atmosferi".
Izbore je, na poziv Republičke izborne komisije Srbije, pratio senator Dmitrij Vasilenko koji je pod sankcijama SAD, Velike Britanije i EU zbog podrške invaziji i aneksiji ukrajinskih teritorija.
Saradnja Mirjana Jeftović