Studenti traže ispunjenje svojih zahteva, opozicija i građanske inicijative predlažu prelaznu vladu, a vlast najavljuje rekonstrukciju Vlade nakon ostavke premijera.
Politički dogovor o načinu izlaska iz krize u Srbiji još se ne nazire iako su protesti sa kojih se traži odgovornost vlasti za nesreću u Novom Sadu ušli u četvrti mesec.
"Ovo što sada imamo je nadgornjavanje energijama", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dejan Bursać, viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.
Posle dva velika skupa koji su na Dan državnosti Srbije 15. februara na dva kraja zemlje, u Kragujevcu i Sremskoj Mitrovici, organizovali studenti i vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) - pozicije su nepromenjene.
Studenti najavljuju nove proteste, a predsednik odgovara da je "pobedio" ono što je nazvao "obojenom revolucijom".
Dejan Bursać ne vidi "znakove popuštanja" i dodaje da je sada "pitanje ko će šta uraditi s tom energijom".
"Naprednjaci su sebe strahovito ohrabrili ovim velikim skupom (u Sremskoj Mitrovici), poslali su poruke koje su dosta agresivnije i misle da sada imaju inicijativu", rekao je Bursać.
Ocenio je da se i protestni pokret koji predvode studenti "dosta mobilisao u Kragujevcu".
"SNS ima prednost što mogu da čekaju, nadajući se da će se protesti izduvati. A adut protestnog pokreta je što ima potencijal da pojača pritisak kroz akcije", ocenjuje Bursać.
Iako je spominjao mogućnost izbora nakon što je pod pritiskom protesta pala vlada premijera Miloša Vučevića, predsednik Aleksandar Vučić sada govori o rekonstrukciji i odbija novi poziv na formiranje privremene prelazne vlade.
Predlog je stigao od inicijative ProGlas, neformalne grupe intelektualaca.
"To je jedini put da izađemo iz ove krize poštujući zakone i Ustav", kaže za RSE članica ProGlasa i bivša rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović.
Šta predlaže ProGlas?
Privremena prelazna vlada je jedini način da se ostvare dva osnovna cilja - ispunjenje studentskih zahteva i stvaranje elementarnih uslova za održavanje slobodnih i poštenih izbora, na osnovu kojih bi bili formirani legitimni organi vlasti, saopštio je ProGlas 17. februara.
Ta inicijativa je navela da bi prelazna vlada bila ograničenog mandata – ne kraćeg od tri i ne dužeg od devet meseci.
Imala bi, kako se dodaje, minimalni broj kabineta, odnosno samo ona ministarstva koja su neophodna za ostvarivanje osnovnih ciljeva.
Navodi se i da privremena vlada mora da uživa najšire društveno poverenje – na čelu resora treba da budu osobe nesumnjive stručnosti i potvrđenog društvenog ugleda i autoriteta.
Izabrani ministri bi se izjavom obavezali na to da ni u kojem svojstvu neće učestvovati na prvim narednim izborima, niti će biti članovi prve naredne vlade, dodaje se u saopštenju.
Profesorka Ivanka Popović podseća da ProGlas nije jedini koji je izašao sa predlogom za formiranje prelazne vlade, ali da su ovim potezom hteli da otvore širu javnu debatu.
Prelaznu ili tehničku vladu, koja se formira u vanrednim okolnostima kada je otežano funkcionisanje sistema, od početka protesta traži i deo opozicije.
I njihov, i predlog ProGlasa, vlast je odbila.
"Ako budemo dovoljno jasni u zahtevima i ako nas ima dovoljno, to je jedan vid javnog pritiska na predsednika da ipak mora da promisli kako će stvari ići dalje", navodi profesorka Ivanka Popović.
Politikolog Dejan Bursać ocenjuje da bi prelazna ili neka vrsta ekspertske vlade mogla biti "elegantnije rešenje", ali podvlači da vladajuća stranka smatra da "njihova piramida moći još uvek nije ugrožena".
Kada je u Srbiji formirana prelazna vlada?
Prelazna, odnosno privremena vlada formirana je u Srbiji nakon petooktobarskih promena 2000. kada je srušen režim Slobodana Miloševića.
Do prelazne vlade se došlo nakon velikog protesta građana 5. oktobra kada je odbranjena izborna pobeda kandidata ujedinjene opozicije Vojislava Koštunice nad Miloševićem za mesto predsednika Savezne Republike Jugoslavije.
Usledili su parlamentarni izbori u Srbiji i već 25. januara 2001. formirana je Vlada Srbije sa Zoranom Đinđićem kao premijerom koji je bio jedan od dotadašnjih lidera opozicije.
Šta kaže vlast?
Iz Srpske napredne stranke nisu odgovorili na pitanja RSE o načinima izlaska iz krize, ali je predsednik Srbije poručio da ga "neće menjati ulica".
"Pobedite na izborima, pa formirajte vladu", rekao je Vučić 17. februara komentarišući poziv ProGlasa.
Iako je ProGlas u saopštenju naglasio da niko od njegovih inicijatora neće biti deo privremene prelazne vlade, predsednik Srbije ih je optužio da hoće "bezbolno da dođu na vlast".
ProGlas, koji je osnovan uoči izbora 2023. godine, naveo da je formiran idejom borbe za sistemske promene, a ne borbe za bilo kakve pozicije i funkcije.
Čine ga akademici, profesori, pisci, sudije, reditelji, glumci, novinari i druge nestranačke javne ličnosti.
"Pošto se u vladajućoj stranci stalno spinuje ta priča o našoj želji da otmemo vlast koja je potpuno neosnovana, mi u svakom izjašnjavanju iznova i iznova naglašavamo da nemamo nikakve političke aspiracije", navodi profesorka Ivanka Popović.
Vučić je još dodao da se njegov stav neće menjati "bilo da je na ulicama sto ili milijardu ljudi".
"Njegov stav je već dugo takav da potpuno odbacuje mogućnost bilo kakvog drugog rešenja osim njegovog. Ali mislim da je realnost na terenu takva da ipak mora dođe do nekakvog razgovora", ocenjuje profesorka Popović.
Rekonstrukcije vlade i odlaganje 'pokreta'
Predsednik Srbije izjavio je 15. februara nakon skupa u Sremskoj Mitrovici da će novi "pokret za narod i državu" biti formiran u junu.
Vučić je osnivanje ovog pokreta, koji treba da okupi vladajuće partije i njihove simpatizere, najavljivao više puta od 2023. godine.
"Taj pokret je nešto s čim se naprednjaci igraju u kriznim situacijama svesni da je Aleksandar Vučić popularniji od svoje stranke. Popularnost SNS-a je počela da pada, ali ne toliko rapidno u ovoj situaciji", ocenjuje politikolog Dejan Bursać.
Predsednik Srbije je posle ostavke premijera Miloša Vučevića u jeku protesta krajem januara najavljivao mogućnost raspisivanja izbora.
Opozicija se tome protivi navodeći da nema uslova za njihovo fer održavanje, na šta ukazuju i izveštaji domaćih i međunarodnih organizacija.
Dejan Bursać ocenjuje da su u vladajućoj stranci svesni da bi izbori mogli da prodube krizu ukoliko bi studenti i ostali učesnici protesta pozvali na bojkot.
Ipak, dodaje da ni tu mogućnost ne treba isključiti, podsećajući da još nije počeo da teče zakonski rok od 30 dana za izbor nove vlade jer se Skupština ne sastaje da konstatuje ostavku aktuelne.
"Time SNS kupuje vreme da bi mogli da izvagaju da li da biraju novog premijera u postojećem parlamentu ili da idu na vanredne izbore", ocenio je Bursać.
Vučić je 16. februara izjavio i da će nova Vlada biti izabrana "za nešto više od mesec dana", da će u njoj biti mnogo novih ministara, kao i da još uvek razmišlja ko će biti mandatar.
Na skupu u Sremskoj Mitrovici poručio je da je u toku pokušaj "obojene revolucije", optužujući neimenovane centre moći da su "uložili tri milijarde evra" za rušenje države.
Studente u blokadi pozvao je "da razmisle o svojoj budućnosti" i da mogu da proglase pobedu jer su "svi njihovi zahtevi ispunjeni".
Istog dana, studenti su na masovnom skupu u Kragujevcu najavili nove proteste do ispunjenja zahteva.
Šta kažu studenti?
Blokadama fakulteta širom Srbije i protestima koji su u nekoliko navrata okupili više desetina hiljada ljudi, studenti traže političku i krivičnu odgovornost za pogibiju 15 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra.
Nisu odgovorili na pitanja RSE povodom predloga za formiranje prelazne vlade kao načina za izlazak iz krize, ali od početka blokada insistiraju na tome da smena vlasti nije među njihovim zahtevima.
Ograđuju od svih političkih partija i organizacija koje im pružaju podršku.
"U nekim izjavama preko društvenih mreža, studenti su tražili otvaranje Radio-televizije Srbije (RTS) i promene u RTS-u. To je nešto što izlazi iz njihovih redovnih zahteva i govori malo izvan onog da oni samo hoće da sistem proradi, jer očigledno shvataju da sistem ne radi i da moraju neke promene da se dese", navodi profesorka Ivanka Popović.
Dodaje da je podrška svih društvenih grupacija studentima potrebna kako bi došlo do promena.
"Studenti su ti koji su povukli nogu i dali neophodnu pozitivnu energiju da se to desi", rekla je Popović.
Prvi zahtev studenata u blokadi je da se objavi kompletna dokumentacija o rekonstrukciji novosadske Železničke stanice, kako bi se utvrdila odgovornost za nesreću.
Traže i sankcionisanje napadača na studente na protestima koji su usledili nakon nesreće u Novom Sadu i obustavljanje postupaka protiv uhapšenih demonstranata.
Uz građane koje okupljaju na protestima, iza njihovih zahteva stali su profesori univerziteta, prosvetni radnici, advokati, poljoprivrednici...
Demonstracije su postale simbol šireg nezadovoljstva vladavinom prava u zemlji uz pitanje da li su do nesreće u Novom Sadu doveli nemar i korupcija sistema.