Zvižduci i povici "pumpaj", koji su postali simbol antivladinih protesta u Srbiji, dočekali su goste na Danima piva u Zrenjaninu, na severoistoku države.
Uoči 40. jubilarnog festivala piva u tom gradu, neformalni zborovi građana pozvali su da se manifestacija, u organizaciji lokalnih vlasti, bojkotuje.
"Nije vreme za slavlje u atmosferi represije, ne samo u Zrenjaninu, nego u celoj zemlji."
To je poruka Nenada Škundrića iz zbora Zrenjanina, dok proteklih devet meseci demonstranti širom države zahtevaju odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu.
Na ulicama se sada traže vanredni izbori.
Dani piva su među desetinama manifestacija koje lokalne vlasti, predvođene Srpskom naprednom strankom, organizuju u gradovima i opštinama tokom letnje sezone.
Uz muziku, hranu i piće, cilj je da se predstavi ono po čemu su ta mesta poznata i da se dovedu turisti.
Posvećeni pivu, vinu, rakiji, roštilju, siru, tradicionalnim običajima - gotovo da nema mesta koje nije dobilo svoju proslavu, finansiranu javnim novcem iz lokalnih budžeta.
"Anesteziranje javnosti", tako te festivale za Radio Slobodna Evropa (RSE) opisuje Ivan Lalić, dramski pisac i menadžer u kulturi.
"Vlasti pokušavaju na taj način da stvore masku, fingiranje normalnosti u državi", dodaje on.
'Nema privida normalnosti'
Neke od ovih manifestacija imaju višedecenijsku tradiciju.
Međutim, ovo leto je drugačije.
"Vlastima ne polazi za rukom da tim manifestacijama održavaju privid, usled masovne podrške protestima", ističe Lalić.
Na talasu antivladinih protesta koji su okupljali stotine hiljada demonstranata, zborovi građana pozivali su na bojkot lokalnih festivala – od Odžaka, preko Loznice, do Zrenjanina.
Protesti su postali simbol šireg nezadovoljstva vladavinom prava u državi, uz pitanje da li su do pogibije ljudi na novosadskoj Železničkoj stanici doveli nemar i korupcija sistema.
Ko bojkotuje Dane piva?
Fijakeri sa tamburašima i besplatnim pivom prolazili su četrdesetu godinu zaredom ulicama Zrenjanina i goste pozivali na Dane piva od 6. do 10. avgusta.
U gradu sa oko 100.000 stanovnika, koji je nekada bio poznat po pivari, višednevni festival je ostao i nakon što se fabrika zatvorila.
Ali, zborovi građana su ove godine odlučili da na koncerte i štandove sa pivom ne idu.
Međutim, plakate sa pozivima na bojkot su im, kako kažu, "ekspresno" uklanjale lokalne komunalne službe.
"Skidani su posle par sati. Retko koji plakat je opstao", priča za RSE Nenad Škundrić.
Pred otvaranje festivala na centralnim gradskim trgovima 6. avgusta, zborovi su se uputili u protestnu šetnju - pod parolom "ne točite nam laži".
Uz vatromet i pozdravne govore sa jedne od koncertnih bina, Dani piva su zvanično počeli, dok su se iz publike čuli zvižduci i protestni povici.
Gradonačelnika, za razliku od proteklih godina, nije bilo na bini tokom otvaranja.
Protestne šetnje zborova nastavljene su i u narednim festivalskim danima.
"Ovaj grad 21 godinu nema ispravnu pijaću vodu, nema ni pivaru, a oni prave Dane piva", priča Nenad Škundrić.
Kako kaže, zborovi nisu protiv same manifestacije, ali jesu protiv njenog održavanja u aktuelnom političkom trenutku.
Podseća da su među demonstrantima, hapšenim nakon masovnog studentskog protesta u Beogradu 28. juna, bili Zrenjaninci Luka Mihajlović i Vladimir Stefanović.
Prvi je student, a drugi lekar, i obojica su policiju optužili za prebijanje.
Mihajlović se sa teškim povredama nalazi u kućnom pritvoru.
"Sve treba da stane, pa i Dani piva", ističe Nenad Škundrić.
Šta kažu Zrenjaninci?
Milica iz Zrenjanina naglašava da podržava studentske proteste i borbu, ali da ide na festival piva.
"Idem samo zbog druženja koje organizuje moja firma na jednom od štandova", dodaje ona.
Zrenjaninka Sara se odazvala pozivu na bojkot.
"Apsolutno me ne privlači da idem i nemam želju", ističe.
Marina iz Zrenjanina dodaje da ne ide već godinama, zbog "lošeg programa".
"Ni moje društvo mahom ne ide, a i ne slažem se sa odlukama koje su doneli organizatori, a političke su prirode", ističe ona.
Zrenjaninka Ivana ocenjuje da nije za bojkot, zbog tradicije duge 40 godina, i da će posetiti festival.
Nenad Škundrić iz zbora Zrenjanina kaže da oni ne osuđuju nikoga ko želi da ide.
"Ali pre nego što odu neka razmisle gde završava novac koji tamo potroše i kome daju legitimitet svojim odlaskom", dodaje on.
'Nepodobni bendovi'
Manifestacija je proteklih godina okupljala oko 20.000 posetilaca dnevno, podaci su lokalnih vlasti.
Koliko ih je ove godine i da li bojkot utiče na organizaciju festivala, iz uprave grada Zrenjanina nije odgovoreno za Radio Slobodna Evropa.
Nisu odgovorili ni koliko košta festival i zašto je muzički program menjan više puta.
Konačni spisak izvođača nije bio poznat do pred sam početak Dana piva.
Na zvaničnom sajtu nema objašnjenja zašto je došlo do izmena.
Nenad Škundrić ocenjuje da su građani ostali bez odgovora – koji su izvođači sami otkazali svoje nastupe, a kome su koncerte otkazali gradski organizatori i zašto.
"Evidentan je bio strah lokalnih čelnika zbog političkog opredeljenja pojedinih učesnika. Verovatno su se plašili da bi oni sa bine mogli da 'pumpaju'", ističe Nenad Škundrić.
Tako je pank-rok bendu Goblini početkom jula otkazan nastup na Danima piva.
Kako su Goblini naveli u otvorenom pismu, koncert je otkazan jer su organizatori naveli da "nisu zainteresovani za izvođače koji u ovom trenutku imaju političke konotacije".
Obrazloženje organizatora bilo je i da su Dani piva "porodična manifestacija zabavnog karaktera".
Bend je istakao da oni nemaju politički angažman, ali da su u trenutnim previranjima izabrali "jasnu stranu".
"Goblini podržavaju mladost ove zemlje", poručili su organizatorima.
Naglasili su i da se nadaju da će ponovo nastupiti na festivalu na kojem "politički poslušnici trenutne ili bilo koje buduće vladajuće stranke neće odlučivati o političkoj podobnosti izvođača".
U znak solidarnosti sa Goblinima, na Danima piva je odbio da nastupi bosanskohercegovački bend "Zoster".
Zborovi građana Zrenjanina ukazuju da je problem i kako se troši novac iz gradske kase, namenjen festivalu.
"Prema podacima koje mi imamo, za ovogodišnje Dane piva je izdvojeno 35 miliona dinara (oko 300.000 evra) iz gradskog budžeta. A građani nemaju nikakav uvid na šta je utrošen taj novac i koliko grad zarađuje od te manifestacije", ukazuje Nenad Škundrić.
Zvižduci za pevače simpatizere vlasti
Dani piva nisu prvi festival na čiji se bojkot pozivalo usred političke krize u državi.
"Dani crvenokose boginje", posvećeni praistorijskoj figuri pronađenoj nadomak Odžaka na severozapadu Srbije, protekli su ovog juna uz zvižduke i protestne povike stotina građana.
Okupljeni u neformalnu inicijativu "Odžaci se ne boje", bojkotovali su proslavu.
Kao ključni razlog naveli su netransparentno trošenje javnog novca.
Odnosno, dodelu ugovora za organizaciju festivala bez konkursa, direktnom pogodbom.
Kao jednog od glavnih izvođača, lokalne vlasti su odabrale folk pevačicu Jelenu Karleušu, čija se cena nastupa kreće i do više desetina hiljada evra.
Proteklih meseci istakla se po podršci Srpskoj naprednoj stranci i uvredama koje je iznosila na račun političkih neistomišljenika.
Dok je Karleuša nastupala, policijski kordon je bio raspoređen u zoni oko bine. Iza kordona, bili su demonstranti sa parolom "Odžaci se stide".
Još jedan simpatizer naprednjaka, rok muzičar Đorđe Nikolić - Đorđe David, nastupio je tokom jula u Loznici, na zapadu Srbije.
Njegov koncert održan je u sklopu festivala posvećenog narodnom običaju "lilanju" – obrednom paljenju drvenih baklji "lila" na verski praznik Petrovdan.
Stotine građana u publici okrenule su leđa Đorđu Davidu dok je nastupao, a njegovo izvođenje "nadjačale" su pištaljke i vuvuzele.
Publici je, kako se vidi na jednom od snimaka, Đorđe David odgovorio rečima: "Biće nešto od vas, verujemo u vas jednog dana kada se probudite."
Pevač je svega par sedmica pre tog nastupa, na državni i verski praznik Vidovdan, primio orden predsednika Srbije Aleksandra Vučića – "zlatnu medalju za zasluge".
Vučić je tada odlikovao i nekadašnjeg frontmena grupe Zabranjeno pušenje, Nenada Jankovića, koji je u javnosti poznat kao doktor Nele Karajlić.
Njegov nastup u Kragujevcu ovog maja, prema snimcima koji su objavljeni u medijima, bio je slabo posećen.
Organizovale su ga lokalne vlasti, povodom Dana grada Kragujevca.
"Ti nastupi (Đorđa Davida i Neleta Karajlića) bili su potpuni fijasko. Rokenrol publika je dominantno uz studentske proteste, jer to je muzika bunta, borbe protiv represije", ističe Ivan Lalić.
Kome umetnici daju legitimitet?
Kako kaže, za publiku je osetljivo pitanje ko gde nastupa. Odnosno, da li i kome daje legitimitet svojim nastupima.
"Umetnost je polje gde se afirmišu vrhunski ideali - sloboda, solidarnost, empatija, to je tako još od antičkog vremena. Kroz muziku, pesme, drame, šalje se poruka. Ako imate vlast koja demantuje sve to, umetnik joj ne može davati legitimitet. On se poništava kao umetnik", ističe Lalić.
On podseća da su tokom devet meseci protesta brojni umetnici izlazili na ulice zajedno sa demonstrantima, ili su svojim nastupima pružali podršku studentskoj pobuni.
"Proteklih sedmica se u Novom Sadu, u okviru univerzitetskog kampusa, održava Zona slobode, gde dolaze respektabilni bendovi kako bi podržali studente. Na Mikser festivalu u Beogradu ove godine imali ste Marčela, Konstraktu, Marka Luisa. Njihovi nastupi bili su u funkciji poruke", nabraja.
Poruku javnosti poslali su i glumci i reditelji.
Otkazali su šezdesete Filmske susrete u Nišu.
"Nije moguće organizovati Festival u duhu onoga što mu je svrha, niti je moguće umetnicima i publici garantovati slobodu i bezbednost", saopštilo je Udruženje filmskih umetnika Srbije, nakon jednoglasne odluke.
Ocenili su da okolnosti u državi "nisu i ne mogu biti dok se po ulicama gaze, prebijaju i hapse deca, studenti i njihovi profesori".
Bez novca iz državnog budžeta za kritičare vlasti
Bez angažmana na više lokalnih manifestacija ostali su muzičari koji su proteklih meseci podržavali studentske proteste.
Pored rok i pank bendova, čiji su predstavnici masovno kritikovali vlast, bez nastupa su ostali i pojedini muzičari sa folk scene.
Tako je folk pevačica Svetlana Seka Aleksić objavila na društvenoj mreži da joj je nekoliko koncerata u gradovima Srbije otkazano "bez obrazloženja".
Neki od muzičkih festivala ostali su ove godine bez državnog sponzorstva, kao što je novosadski "Exit".
Jubilarno 25. izdanje festivala, koji je stekao svetsku slavu, proteklo je u znaku podrške studentskim protestima.
Iz Exita su uoči festivala saopštili da su donacije koje su ranije stizale iz državne kase, ove godine obustavljene na svim nivoima – republičkom, pokrajinskom i lokalnom.
Tvrde da su bili suočeni sa pritiscima vlasti zbog podrške protestima, kao što je otkazivanje sponzorstava.
Veliku pažnju javnosti privukla je poruka organizatora da "ukoliko se ne promene okolnosti u državi", naredne godine neće biti festivala u Novom Sadu.
