"Strani plaćenici" u režimu Slobodana Miloševića tokom 90-ih, danas "agenti stranog uticaja".
Oznaka "strani agent" mogla bi da postane zakonska obaveza za nevladin sektor ako Skupština Srbije usvoji predloženi akt o agentima stranog uticaja.
Takav predlog u skupštinsku proceduru uputili su poslanici Pokreta socijalista, čiji je osnivač proruski potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, nekada blizak Miloševiću.
Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da Inicijativa ne bi prihvatila da koristi ovu oznaku.
"Pristajanje na ovakav vid represije ne bi bila opcija", kaže ona.
Predloženi zakon o posebnom registru agenata stranog uticaja kao "strane agente" definiše sva udruženja i neprofitne organizacije koje se pretežno finansiraju iz inostranstva radi političkog uticaja.
Zakon o stranim agentima po ugledu na Rusiju, gde služi za gušenje kritika na račun vlade i ograničavanje rada boraca za ljudska prava i nezavisnih medija, usvajan je ili predlagan u još nekoliko zemalja, uključujući i balkanske.
U Pokretu socijalista ipak tvrde da je njihov uzor bio američki Zakon o registraciji stranih agenata (FARA) iz 1938, a ne ruski.
Pokret socijalista i njihov osnivač Aleksandar Vulin su dugogodišnji koalicioni partner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Srpska napredna stranka nije odgovorila na upit RSE da li će podržati predlog zakona o stranim agentima i kakav je stav SNS o ovom predlogu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je novinarima 3. decembra da ni Vlada ni skupštinska većina nisu predlagači zakona o stranim agentima, već jedna politička stranka.
"Da je Vlada htela, ona bi ga predložila. Ali biće rasprave o zakonu, pa će biti jasno ljudima kako će ko da se postavi", rekao je Vučić.
Naveo je da se uvek protiv takvih zakona u svetu pobune "oni koji se tu pronađu" i dodao da on nije ni obratio pažnju da je takav zakonski predlog podnet, jer mu to, kako je rekao, nije bilo posebno važno.
Pokret socijalista ima dva poslanika od oko 150 poslaničkih mesta koliko pripada vladajućoj koaliciji.
Vulin je u novembru 2023. podneo ostavku u Bezbednosno informativnoj agenciji (BIA), nekoliko meseci nakon što su ga Sjedinjene Države stavile na listu sankcija između ostalog i zbog veza sa Rusijom.
Kada je u maju formirana nova Vlada Srbije postao je njen potpredsednik zadužen sa saradnju sa zemljama BRIKS-a, grupacije čija je članica i Rusija.
Takođe, na sajtu Vlade Srbije naznačeno je da je Vulin nadležan za praćenje stanja projekata iz delokruga više ministarstava i posebnih organizacija Vlade "u koordinaciji sa predsednikom Republike (Vučić)".
Šta piše u predloženom zakonu?
"Agent stranog uticaja" prema predloženom zakonu su sve nevladine organizacije koje pretežno finansiraju druge države, međunarodne i strane organizacije, strani državljani ili registrovane nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva.
Kao "agent stranog uticaja" navode se i neprofitne organizacije koje se bave političkim delovanjem usmerenim na ugrožavanje demokratije, narušavanje integriteta Srbije, kršenje Ustavom garantovanih sloboda i prava i raspirivanje nacionalne, rasne ili verske mržnje i netrpeljivosti.
Poslanik Pokreta socijalista Đorđe Komlenski, koji je jedan od dvojice predlagača, kaže za RSE da zakon o stranim agentima traže da bi građani mogli da imaju "predstavu sa kojim motivima neko nešto govori i radi".
"Mnoge nevladine organizacije pretvorile su se u jedan vrlo dobro finansiran deo lobista stranih interesa", ocenio je.
Na konstataciju da i država dobija novac iz stranih fondova, Komlenski kaže da država ta sredstva koristi u skladu sa svojim interesima, a "nevladin sektor po projektnim zadacima onih koji su im ta sredstva i dodelili."
Predlog zakona predviđa i da svako istupanje predstavnika "agenata stranog uticaja" mora imati oznaku da je organizacija upisana u Registar agenata stranog uticaja koji vodi Ministarstvo pravde.
U slučaju nepoštovanja obaveze označavanja kao "stranog agenta", predloženi zakon predviđa i kazne poput zabrane obavljanja rada i krivične prijave protiv odgovornih lica.
U obrazloženju zakonskog predloga tvrdi se da u Srbiji deluju udruženja građana koja "otvoreno rade protiv državnih i nacionalnih interesa Srbije."
Predlagači smatraju je cilj njihovog delovanja destabilizacija države kako bi Srbija bila primorana da "prizna nezavisnost Kosova, pristane na gašenje Republike Srpske, uvede sankcije Rusiji."
Na pitanje da li im je ruski zakon bio uzor, Komlenski tvrdi da nije ruski već američki.
"Ne, verujete mi da taj zakon nisam ni pročitao. Jedan od motiva mi je bio FARA zakon u SAD iz 1938. ali mislim da je ovo čak i daleko blaža varijanta od onoga što taj zakon omogućava vlastima u SAD", tvrdi on.
Međutim, FARA "stranim agentima" označava pojedince koji deluju pod direktivama stranih država, bave se političkim aktivnostima, prikupljaju novac ili deluju pod naredbom pretpostavljenih, u kontaktu sa američkim vlastima.
FARA zakon nastao je 1938. sa ciljem suzbijanja nacističke, a kasnije boljševičke propagande. Naknadnim doradama zakon targetira pranje novca, korupciju, terorizam i zaobilaženje sankcija.
Upozorenje iz Vašingtona i Brisela
Sjedinjene Države su duboko zabrinute zbog implikacija koje bi predloženi zakon o stranim agentima mogao imati na demokratiju, ljudska prava i osnovne slobode, uključujući slobode izražavanja i udruživanja, u Srbiji, navodi se u odgovoru portparola Stejt departmenta za RSE.
"Takav zakon mogao bi da suzi prostor za delovanje građanskog društva, stigmatizuje organizacije civilnog društva koje rade na unapređenju života građana Srbije i ometa rad nezavisnih medija koji javnosti pružaju tačne informacije", stoji u odgovoru.
Dodaje se da su ovi elementi su ključni za sve demokratske institucije i demokratske sisteme.
U Evropskoj komisiji su rekli za RSE da svaki nacrt zakona treba da bude u skladu sa evropskim standardima.
"Podsećamo da bilo koji zakon zemlje kandidata za članstvo u EU mora biti u skladu sa osnovnim demokratskim vrednostima EU, uključujući slobodu govora i izražavanja", navodi se u odgovoru.
Pre nego što postane članica EU, zemlja kandidat mora da uskladi svoje zakone, politike, institucije kao i praksu sa standardima i zahtevima EU.
Srbija se, pored Crne Gore smatra liderom u pristupnom procesu u EU, ali od decembra 2021. nije otvorila ni jedno pregovaračko poglavlje.
'Zakon po ugledu na Putinov za utišavanje civilnog sektora'
Sofija Todorović iz Inicijative kaže da je zakon baziran na optužbi da postoje elementi koji destabilizuju zemlju iako o tome nema ni sudskih presuda niti bilo kakvih utemeljenih informacija osim naznaka i izjava pojedinih zvaničnika.
"Cilj jeste represija", ocenila je ona navodeći da transparentnost finansiranja nevladinih organizacija već postoji.
"Ovakav zakon bi doprineo i dodatnom etiketiranju udruženja građana i predstavljanju ljudi koji rade u organizacijama civilnog društva kao neprijatelja", dodala je.
Na to se nadovezuje i Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava ocenom da je to "stalno pokazivanje zuba svima koji drugačije misle i pre svega su proevropski orijentisani".
"To je zakon koji je sličan Putinovom i ima cilj da utiša, obesmisli i marginalizuje civilni sektor koji dobija donacije iz inostranstva, koji je kritički i zastupa liberalne vrednosti protiv kojih su oni oduvek bili", kaže ova sagovornica.
Biserko očekuje da usvajanje zakona neće dozvoliti Evropska unija.
Kako se zakon o stranim agentima primenjuje u Rusiji?
Ruski zakon koji zahteva od organizacija koje primaju novac iz inostranstva da se registruju kao "strani agenti" uveden je 2012. a proširen 2022.
Prva meta bile su nevladine organizacije, a od 2017. i novinari, uključujući i Radio Slobodna Evropa.
Regionalni direktor za Rusiju u RSE Andrej Šari kaže da zakon o stranim agentima znači da je bilo kakva mogućnost za delovanje građanskog društva koje ne odgovara zahtevima i shvatanjima vlade nemoguća.
"Prema tumačenju ruske vlade i patriotske javnosti 'strani agenti' su ljudi koji rade protiv interesa svoje domovine, plaćenici Zapada, američki ili nemački špijuni", naveo je Šari.
On kaže da je nekoliko hiljada ljudi proglašeno stranim agentima i da je većina njih otišla iz Rusije.
"Pojam 'strani agent' u ruskom jeziku liči na sovjetsku praksu iz Staljinovog doba koju svi znaju u Rusiji. I konotacija da su to ljudi koji rade protiv svoje domovine je očigledna", rekao je Šari.
- Rusija proširuje registar 'stranih agenata' novim imenima
- Rusija dodala književne kritičare i aktiviste na listu 'stranih agenata'
Evropski sud za ljudska prava u oktobru je presudio da ruski zakon o "stranim agentima" krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kao i da je "arbitraran" i da se koristi na "previše širok i nepredvidiv način".
Zakon podrazumeva da oni na koje se odnose, na primer, novinari imaju obavezu da na svaki svoj članak ili post na socijalnim mrežama stave oznaku "ja sam strani agent".
Ukoliko to odbijaju, uslediće kazne.
"Dogodiće se ono što i Radiju Slobodna Evropa. Mi smo dobili kazne za sve projekte na ruskom jeziku od 18 miliona dolara", kaže Šari.
U slučaju neplaćanja kazne, vlasti blokiraju bankovne račune, a nije isključena ni krivična odgovornost.
Ruski servis RSE je 2017. stavljen na listu stranih agenata, a u februaru je proglašen za "nepoželjnu organizaciju" u Rusiji, čime je praktično zabranjen rad u toj zemlji, a svako ko sarađuje sa RSE je izložen potencijalnom krivičnom gonjenju.
Stradner: Inicijativa u Srbiji razlikuje se od američkog FARA zakona
Ivana Stradner, saradnica nevladine Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona kaže za RSE da je bitno napraviti razliku između FARA zakona u SAD i inicijative u Srbiji za koju ocenjuje da je "inspirisana Putinovim zakonom o stranim agentima."
Ona navodi da je američki Kongres usvojio FARA 1938. godine kao deo borbe protiv nacističke propagande kako bi se otkrile lobističke firme koje zastupaju interese nacističke Nemačke.
"Nasuprot tome, zagovornici srpskog zakona o stranim agentima često su spominjali finansiranje nevladinih organizacija od strane Zapada i kako Zapad hoće da organizuje obojenu revoluciju", rekla je.
Ona kaže da nije sigurna da bi ovaj zakon targetirao osobe koje direktno sarađuju sa Moskvom ili Pekingom.
"Ne treba zaboraviti da su Patrušev i Vulin obećali saradnju u oblasti zaštite obojenih revolucija, tako da bi ovaj zakon bi pre svega bio protiv pojedinaca koji sarađuju sa Zapadom", smatra Stradner.
Tokom susreta u Moskvu u decembru 2021. tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Srbije Aleksandra Vulina i sekretara Saveta bezbednosti Rusije Nikolaja Patruševa poručeno je da se slobodne zemlje moraju odupreti "obojenim revolucijama".
Stradner je ocenila i da je predloženi zakon deo političke igre po kome Vulin predlaže "iracionalne" odluke, da bi Vučić odustao od zakona i time "učinio uslugu Zapadu".
Šta bi za Srbiju značilo donošenje zakona o stranim agentima?
Profesor ustavnog prava Bogoljub Milosavljević ocenio je za RSE da je zakon o stranim agentima nešto što može da odgovara Rusiji, Belorusiji, Severnoj Koreji, nekim starim komunističkim režimima.
"Dakle, nešto što je potpuno prevaziđeno, nešto što nikako ne može da odgovara zemlji koja želi da ima imalo demokratije", kaže on.
Komentarišući etiketu "strani agent" navodi da je slična praksa postojala i u vreme vlasti bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića tokom 90-ih.
"Oni koji su radili za inostrane donatore, svi su nazivani stranim plaćenicima. Sad je to agent stranog uticaja i to je osoba koja se žigoše i etiketira kao neko ko po automatizmu nije prijatelj ove zemlje", naveo je Bogosavljević.
Sličan predlog zakona o stranim agentima postoji od oktobra i u Crnoj Gori, ali nije ušao u parlamentarnu proceduru.
Takav zakon predlaže koalicija "Za budućnost Crne Gore" koju čine proruske partije bivšeg Demokratskog fronta - Nova srpska demokratija Andrije Mandića i Demokratska narodna partija Milana Kneževića.
Ovaj predlog je naišao na kritike koalicionih partnera u Crnoj Gori, kao i opozicije i civilnog društva, te Evropske unije.
U maju su vlasti u Republici Srpskoj, jednom od dva bh. entiteta, nakon niza kritika međunarodne zajednice, medija i nevladinog sektora, povukle iz procedure planirani zakon o "stranim agentima" i vratile ga na doradu.
Zakon je 2022. godine najavio proruski predsednik Republike Srpske i lider stranke Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, koji se nalazi pod sankcijama SAD i Velike Britanije zbog antiustavnog delovanja.
Ove godine su zakoni kojima se nastoji suzbijanje uticaja nevladinih organizacija usvojeni u Gruziji i Kirgistanu, bivšim sovjetskim republikama.
Zakon je u Gruziji usvojen i pored protesta građana, ali je stavio na čekanje evropske integracije i prekinuo finansijsku podršku EU.
Ni Evropska unija nije pošteđena ovih nedemokratskih metoda, pa je u Mađarskoj zakon o zaštiti suvereniteta već na snazi, a u susednoj Slovačkoj se planira slično rešenje.
