Primena Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine je glavni faktor od kojeg će zavisiti kada će Srbija započeti pregovore sa EU o članstvu. Iako u Beogradu vlada optimizam, sve oči uprte su u Nemačku koja je i do sada bila najrigoroznija u pogledu uslova koje srpska Vlada mora da ispuni.
Srbija je na dobrom putu da u januaru 2014. započne pregovore sa Evropskom unijom, a svaki pojedinačni predlog novih uslova od strane država-članica EU mora biti usvojen konsenzusom, rekao je u Beogradu zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak.
“Znamo kakav je predlog Evropske komisije i kakva je pozicija Srbije. Postoje neki pojedinačni predlozi, ali to sve treba da se usvoji konsenzusom i zato ne treba previše dramatizovati te glasove koji dolaze od nekih država-članica. Za Slovačku je bitno da to bude okvir koji može da stimuliše pozitivnu atmosferu u Srbiji, atmosferu koja će pomoći Srbiji da ide s većim entuzijazmom u proces pregovora o budućem članstvu. Znači, ne tražimo od Srbije ni manje ni više od onoga što može da ispuni trenutno”, istakao je Lajčak.
On je to rekao na Beogradskom bezbednosnom forumu, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa navodima koji se poslednjih dana čuju o uslovima koje bi Nemačka mogla da uputi zvaničnom Beogradu, među kojima je i to da se poglavlje 35 o Kosovu otvori na samom početku pristupnih pregovora sa Srbijom.
Prva zvanična potvrda iz Nemačke da se pomno prate koraci Srbije i da početak pregovora nije krajnje izvestan stigla je ovih dana od funkcionera vladajuće Demohrišćanske stranke Andreasa Šokenhofa. On je za beogradsku štampu rekao da Srbija još nije spremna za početak pregovora ocenivši da se sprovođenja Briselskog sporazuma odvija previše sporo te da ima još otvorenih pitanja koje Srbija i Kosovo treba da reše.
Prema već objavljenim saznanjima do kojih je došao naš radio od trojice visokorangiranih diplomata, Nemačka je članicama EU poslala čak i nezvanični radni dokument (non-paper) koji sadrži devet ili deset dodatnih uslova koje Srbija treba da ispuni pre početka pristupnih pregovora, a svi oni idu u pravcu mnogo brže dinamike potpune normalizacije odnosa sa Kosovom.
S druge strane, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin kaže da mu nisu poznati nikakvi novi nemački uslovi te da je duboko uveren da ih nema.
“Kada govorimo o Srbiji, u ime Evropske unije uslove postavlja Evropska komisija i mislim da je Srbija sa dosadašnjim dokazima pokazala da je verodostojna. Ovo je nepotrebno dramatiziranje i psihiranje ovde u Srbiji”, istakao je Kacin.
Iako je premijer Ivica Dačić nagovestio da je pred Srbijom težak period, pri čemu će neke članice EU verovatno tražiti da uslovi za Srbiju budu oštriji, u Beogradu čini se preovladava optimizam. Tako je Branko Ružić, ministar zadužen za evrointegracije, koji se nedavno vratio iz posete Briselu, istakao da nije čuo ni za kakave nove uslove ni bilo kakvu kritiku od strane evropskih zvaničnika.
“Vidim Evropsku uniju kao celinu koja se bavi zajedničkim ciljevima, zajedničkim problemima i vrednostima. EU nije struktura koja deli”, rekao je Ružić.
Nemački univerzitetski profesor i stručnjak za Zapadni Balkan Franc-Lotar Altman mišljenja je da Zvanični Berlin neće imati ništa protiv da počnu pristupni pregovori Srbije i EU ako usledi jasna implementacija Briselskog sporazuma.
“Mislim da velikih promena neće biti. Sve su velike partije vrlo ujednačene u svom stavu prema zapadnom Balkanu, baš kao i prema razgovorima Srbije o članstvu u EU. Ali mislim da će se u Parlamentu i dalje insistirati na primeni Briselskog sporazuma. Na tom polju ni izbori neće ništa promeniti”, objašnjava Altman.
Beograd i Priština postigli su dogovor oko Briselskog sporazuma nakon deset rundi napornih pregovora. Međutim, pravi izazov je sprovesti u delo ono što je dogovoreno na papiru, i to je ono što će zapravo odrediti brzinu evropskog puta Srbije, slažu se analitičari.
Britanski publicista i poznavalac balkanskih prilika Tim Džuda očekuje da pregovori Srbije sa EU budu otvoreni početkom naredne godine i ističe da bi taj scenario mogao propasti samo ako nešto pođe „strahovito naopako“.
„To ’strahovito naopako’ bi bilo ukoliko bi se dogovor raspao ili ukoliko bi srpska Vlada na neki način pokušala da izbegne da urai stvari koje je već dogovorila. Ali siguran sam da se to neće dogoditi. Jedini uslov da bi pregovori počeli u januaru je da se dogovor inplementira. Ne mislim da postoji bilo koji drugi uslov“, zaključuje britanski publicista.
Srbija je na dobrom putu da u januaru 2014. započne pregovore sa Evropskom unijom, a svaki pojedinačni predlog novih uslova od strane država-članica EU mora biti usvojen konsenzusom, rekao je u Beogradu zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak.
“Znamo kakav je predlog Evropske komisije i kakva je pozicija Srbije. Postoje neki pojedinačni predlozi, ali to sve treba da se usvoji konsenzusom i zato ne treba previše dramatizovati te glasove koji dolaze od nekih država-članica. Za Slovačku je bitno da to bude okvir koji može da stimuliše pozitivnu atmosferu u Srbiji, atmosferu koja će pomoći Srbiji da ide s većim entuzijazmom u proces pregovora o budućem članstvu. Znači, ne tražimo od Srbije ni manje ni više od onoga što može da ispuni trenutno”, istakao je Lajčak.
On je to rekao na Beogradskom bezbednosnom forumu, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa navodima koji se poslednjih dana čuju o uslovima koje bi Nemačka mogla da uputi zvaničnom Beogradu, među kojima je i to da se poglavlje 35 o Kosovu otvori na samom početku pristupnih pregovora sa Srbijom.
Prva zvanična potvrda iz Nemačke da se pomno prate koraci Srbije i da početak pregovora nije krajnje izvestan stigla je ovih dana od funkcionera vladajuće Demohrišćanske stranke Andreasa Šokenhofa. On je za beogradsku štampu rekao da Srbija još nije spremna za početak pregovora ocenivši da se sprovođenja Briselskog sporazuma odvija previše sporo te da ima još otvorenih pitanja koje Srbija i Kosovo treba da reše.
Prema već objavljenim saznanjima do kojih je došao naš radio od trojice visokorangiranih diplomata, Nemačka je članicama EU poslala čak i nezvanični radni dokument (non-paper) koji sadrži devet ili deset dodatnih uslova koje Srbija treba da ispuni pre početka pristupnih pregovora, a svi oni idu u pravcu mnogo brže dinamike potpune normalizacije odnosa sa Kosovom.
S druge strane, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin kaže da mu nisu poznati nikakvi novi nemački uslovi te da je duboko uveren da ih nema.
“Kada govorimo o Srbiji, u ime Evropske unije uslove postavlja Evropska komisija i mislim da je Srbija sa dosadašnjim dokazima pokazala da je verodostojna. Ovo je nepotrebno dramatiziranje i psihiranje ovde u Srbiji”, istakao je Kacin.
Iako je premijer Ivica Dačić nagovestio da je pred Srbijom težak period, pri čemu će neke članice EU verovatno tražiti da uslovi za Srbiju budu oštriji, u Beogradu čini se preovladava optimizam. Tako je Branko Ružić, ministar zadužen za evrointegracije, koji se nedavno vratio iz posete Briselu, istakao da nije čuo ni za kakave nove uslove ni bilo kakvu kritiku od strane evropskih zvaničnika.
“Vidim Evropsku uniju kao celinu koja se bavi zajedničkim ciljevima, zajedničkim problemima i vrednostima. EU nije struktura koja deli”, rekao je Ružić.
Nemački univerzitetski profesor i stručnjak za Zapadni Balkan Franc-Lotar Altman mišljenja je da Zvanični Berlin neće imati ništa protiv da počnu pristupni pregovori Srbije i EU ako usledi jasna implementacija Briselskog sporazuma.
“Mislim da velikih promena neće biti. Sve su velike partije vrlo ujednačene u svom stavu prema zapadnom Balkanu, baš kao i prema razgovorima Srbije o članstvu u EU. Ali mislim da će se u Parlamentu i dalje insistirati na primeni Briselskog sporazuma. Na tom polju ni izbori neće ništa promeniti”, objašnjava Altman.
Beograd i Priština postigli su dogovor oko Briselskog sporazuma nakon deset rundi napornih pregovora. Međutim, pravi izazov je sprovesti u delo ono što je dogovoreno na papiru, i to je ono što će zapravo odrediti brzinu evropskog puta Srbije, slažu se analitičari.
Britanski publicista i poznavalac balkanskih prilika Tim Džuda očekuje da pregovori Srbije sa EU budu otvoreni početkom naredne godine i ističe da bi taj scenario mogao propasti samo ako nešto pođe „strahovito naopako“.
„To ’strahovito naopako’ bi bilo ukoliko bi se dogovor raspao ili ukoliko bi srpska Vlada na neki način pokušala da izbegne da urai stvari koje je već dogovorila. Ali siguran sam da se to neće dogoditi. Jedini uslov da bi pregovori počeli u januaru je da se dogovor inplementira. Ne mislim da postoji bilo koji drugi uslov“, zaključuje britanski publicista.
