Sve veći račun, a ceger sve lakši. Da prosečna mesečna plata u Srbiji ne pokriva prosečnu potrošačku korpu pokazuje zvanična statistika.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, za prosečnu potrošačku korpu potrebno je 853 evra, dok prosečna plata iznosi 730 evra.
Skok cene hrane i energenata, pre svega, usled ruske invazije na Ukrajinu, uticao je na povećanje inflacije, samim tim i na standard građana.
I dok je država akcijom smanjenja cena pojedinih prehrambenih proizvoda pokušala da ublaži negativne posledice inflacije, građane čekaju dodatna poskupljenja - struje i gasa i to na početku nove grejne sezone.
"Odjednom ono za šta smo nedeljno izdvajali sedam do osam hiljada dinara (65 evra), košta 12 - 15.000 (125 evra), kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marija Rakić Šaranac iz Kragujevca.
Za ekonomistu Sašu Đogovića novčanik je najbolji pokazatelj kupovne moći građana:
"Građani najbolje mogu da procene kolika je promaja u tom novčaniku i koliko on zjapi prazan u odnosu, recimo, na prošlogodišnji period."
RSE je analizirao šta sve ulazi u prosečnu potrošačku korpu u Srbiji, koju Ministarstvo trgovine računa na osnovu mesečne potrošnje tročlanog domaćinstva.
Šta kaže statistika, a šta građani?
Prosečna potrošačka korpa u Srbiji koju Ministarstvo trgovine objavljuje na zvaničnom sajtu sačinjena je na osnovu mesečne potrošnje tročlanog domaćinstva.
Najveći deo potrošačke korpe čine troškovi u vezi sa hranom, stanovanjem, strujom i gasom.
Prema toj proceni, prosečno tročlano domaćinstvo na hranu mesečno troši 356 evra dok na stanovanje i račune 172 evra.
Međutim, četvoročlano domaćinstvo Bosiljke Krasić iz Subotice za taj novac ne bi moglo da podmiri mesečne potrebe.
"Najviše smo osetili poskupljenje stambenog kredita, režije i hrane. Najviše para nam ode na stambeni kredit i režije, negde oko 45.000 dinara (384 evra)", kaže Krasić za RSE.
Isto tako, potrošačka korpa predviđa da tročlano domaćinstvo u Srbiji na obrazovanje troši četiri evra mesečno, dakle oko 50 evra godišnje.
Taj iznos domaćinstvo Bosilje Krasić izdvaja na mesečno nivou, i to kad se izuzme oprema đaka prvaka koja je ovog 1. septembra, prema njenim rečima, koštala oko 340 evra.
"Za mlađe dete, njoj ne treba za školu, ali su joj potrebne neke stvari za vrtić. Na mesečnom nivou, ako ne računamo pripremu za školu, to (troškovi obrazovanja) bi bilo oko pet, 6.000 (50 evra)", kaže Krasić.
Marija Rakić Šaranac iz Kragujevca živi sa suprugom i troje dece u porodičnoj kući u naselju Divostin. Stariji sin i ćerka su učenici osnovne škole, a najmlađe dete je u vrtiću.
"Najprimetnije je poskupljenje hrane. Mesa pre svega, ali i mlečnih proizvoda, a potrebe porodice se uvećavaju kako deca rastu", rekla je ona za RSE.
Iako žive u porodičnoj kući, prema njenim rečima, za stanovanje i režije mesečno im je potrebno do 250 evra.
"Tome treba dodati i 20.000 dinara (170 evra) za benzin, jer stanujemo na 10 kilometra od grada i do posla putujemo kolima", kaže Rakić Šaranac.
Dvadesetogodišnji student Više elektrotehničke škole iz Beograda Nikola Jadžić, kako kaže za RSE, ne izdvaja novac za stanovanje i račune.
Ipak, kaže da oseća poskupljenje, pre svega, školarine. Troškova za školovanje, navodi, ima i van toga.
"Mesečno na troškove obrazovanja moram da dam minimalno 10.000 dinara (oko 85 evra)."
Najviše novca troši na hranu, a u tom segmentu je, kako kaže, najviše primetio poskupljenje mesa.
'Sve prazniji cegeri u odnosu na prosečne plate'
Ekonomista Saša Đogović objašnjava za RSE da je statistika dobra jer prati kroz duži vremenski period da li ima pomaka na bolje ili na gore ili je stanje na istom nivou.
Međutim, prema njegovim rečima, ne održava realno stanje, a to je da se manje može kupiti određena količina nekog proizvoda u odnosu na prethodni period.
"Ono što nam trenutno stanje stvari govori jeste da zbog visokih inflatornih tokova sve su prazniji cegeri u odnosu na prosečne neto zarade i pogotovo minimalne zarade", rekao je Đogović.
To se, kako je naveo, naročito odnosi na segment hrane i stanovanja, koji su i najviše pogođeni inflacijom.
"To će dodatno doći do izražaja poskupljenjem gasa i električne struje u novembru ove godine", ukazao je Đogović.
Nova poskupljenja
Godišnja stopa inflacije u Srbiji, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku za avgust, iznosi 11,5 odsto.
Poređenja radi u evrozoni za avgust mesec inflacija je iznosila 5,2 odsto.
Najviša stopa inflacije u Srbiji je zabeležena u martu kada je iznosila 16,2 odsto.
Na vrhu liste proizvoda koji su poskupeli u poslednjih godinu dana je povrće - 34,5 odsto, a zatim mleko, sir i jaja - 25,5 odsto.
Struja je u 2023. poskupela dva puta za po osam odsto, a najavljeno je i novo poskupljenje od 1. novembra, takođe za osam odsto.
Akcija 'Bolja cena' bez mesa i voća
Vlada Srbije je u septembru pokrenula akcija "Bolja cena" u okviru koje je sniženo 37 prehrambenih proizvoda i proizvoda za ličnu higijenu.
Akcija će, kako je najavljeno, trajati do kraja godine.
Na listi sniženih proizvoda ne nalaze se meso i voće, a pojedini proizvodi koji su sniženi, poput pilećeg parizera i domaće marmelade nisu deo prosečne potrošačke korpe.
Sniženi prehrambeni proizvodi u okviru te akcije, prema analizi RSE, po vrednosti, čine četvrtinu vrednosti prehrambenih proizvoda koji ulaze u prosečnu potrošačku korpu.
Kakva je situacija po gradovima?
Beograd prednjači po kupovnoj moći kada se uzmu u obzir vrednost prosečne potrošačke korpe i prosečna plata u tom gradu.
Beograd je ujedno, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku jedini grad u kome jedna prosečna plata premašuje vrednost prosečne potrošačke korpe.
Posle Beograđana, najveću kupovnu moć imaju Novosađani.
Najmanje za platu mogu da kupe građani Zrenjanina i Subotice.
* Saradnja na tekstu: Branko Vučković, Natalija Jakovljević i Iva Gajić.
Facebook Forum