Poljoprivrednik Mileta Slankamenac, iz vojvođanskog sela Gospođinci, koji gaji pšenicu, kukuruz i suncokret, za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da sa zebnjom gleda na predstojeću poljoprivrednu sezonu.
"Azotna đubriva i mešavina đubriva za setvu kukuruza su već počela da poskupljuju", kaže on.
Cene mineralnog đubriva, koje je uz gorivo, ključna stavka za poljoprivrednu proizvodnju, beleže značajan rast od početka sukoba na Bliskom istoku krajem februara.
Samo u odnosu na prošli mesec, cena đubriva, neophodnog za pripremu i prihranu zemljišta, skočila je na globalnom nivou za gotovo 50 odsto.
Ova kretanja na svetskom tržištu poljoprivrednici u Srbiji dočekuju na početku setve kukuruza i suncokreta.
Prema njegovim rečima, to će najviše pogoditi mala i srednja poljoprivredna gazdinstva, koja prema Popisu poljoprivrede iz 2023. u Srbiji čine oko 70 odsto.
"Mala i srednja gazdinstva se obično u sezoni snabdevaju đubrivom zbog nedostatka para. Veći proizvođači su se verovatno ranije snabdeli đubrivom, tako da će opet biti udar na mala i srednja gazdinstva", pojašnjava Slankamenac.
Za proizvođače u Srbiji najvažnija đubriva su urea, odnosno azotna đubriva, neophodna za pripremu zemljišta za setvu, a nakon toga ona koja, osim azota, sadrže fosfor i kalijum, kako bi prihranili ono što su posejali.
Podaci Produktne berze u Novom Sadu pokazuju da je u proteklih mesec dana cena uree zabeležila rast od 10 odsto.
Srbija se u najvećoj meri oslanja na uvoz mineralnih đubriva, dominantno iz Rusije. Izvoz đubriva iz Rusije nije obuhvaćen sankcijama koje je EU uvela toj zemlji nakon početka invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Iako transportna ruta iz Rusije nije ugrožena blokadom Ormuskog moreuza, zatvaranje tog pomorskog puta dovelo je do skoka cena na svetskom tržištu.
Kakav je odgovor države?
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić uverava poljoprivrednike da "budu mirni". Prema njegovim rečima, "ništa neće poskupeti i neće biti nestašica".
"I nema brige što se tiče NPK đubriva (sa azotom, fosforom i kalijumom) koje se najviše koristi – mi smo obezbeđeni i za prolećnu i za jesenju setvu", rekao je Glamočić 22. marta za Radio-televiziju Srbije (RTS).
Kako bi umanjila negativne efekte drastičnog skoka cene nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu po građane i poljoprivrednike u Srbiji, država je donela više privremenih mera – smanjila je akcize za 40 odsto, a doneta je i posebna uredba kojom je poljoprivrednicima obezbeđeno da dizel kupuju povoljnije.
Ipak, i pored svih ovih mera, gorivo na pumpama je poskupelo. Cena dizela na pumpama trenutno iznosi 212 dinara po litru (1,81 evro), dok ga poljoprivrednici plaćaju oko 30 evrocenti manje.
Država je počela i da isplaćuje subvencije za setvu, u vidu kredita, za šta je ukupno do sada, prema Glamočićevim rečima, poljoprivrednicima isplaćeno oko 127 miliona evra.
Reči ministra slabo teše Slankamenca.
"Ministar je dao političku, a ne ekonomsku izjavu da ne treba da brinemo. Već po đubrivu i po nafti vidimo da itekako treba da brinemo", kaže Slankamenac.
Dodaje da novac iz kredita poljoprivrednici koriste da bi nadoknadili štetu nastalu u protekle tri godine, izazvanu sušama, što im ostavlja malo mogućnosti da ulože u proizvodnju.
Šta su moguće posledice?
Agroekonomista Milan Prostran za RSE kaže da će skok cene đubriva na globalnom nivou tek osetiti u Srbiji, jer proizvodnje gotovo da nema, pa poljoprivrednici zavise od uvoznih mineralnih đubriva.
"Već smo dugo u toj krizi imajući u vidu da smo mi veliki broj naših industrija mineralnih đubriva uglavnom u toku privatizacije zatvorili. Sada tek radi jedan ili dva pogona sa nešto malo mineralnih đubriva", pojašnjava Prostran.
"Bez obzira što postoje zvanične informacije da su naši poljoprivrednici obezbedili sve vrste mineralnih đubriva i za prolećnu i za jesenju setvu, niko nije saopštio po kojoj će ceni biti đubrivo koje će sad doći", kaže Prostran.
Prostran izražava zabrinutost da će se poljoprivrednici, usled skoka cene đubriva, odlučivati da koriste manje đubriva, što će se odraziti na prinos i kvalitet poljoprivrednih proizvoda.
Poljoprivrednik Mileta Slankamenac kaže da to već rade, godinama unazad, još od početka ruske invazije na Ukrajinu, koja je takođe uslovila ozbiljan rast cene đubriva.
"Đubrivo mora da se baci, ali se ne baca u tim količinama već duže vreme. Odrazi se i na prinos i na kvalitet. Mi smo prinuđeni da sami sebi pravimo gubitke. Mi znamo koliko nama đubriva treba, a kupimo koliko možemo", kaže Slankamenac.
Kako je došlo do poskupljenja đubriva?
Oko jedne trećine globalne pomorske trgovine đubrivima prolazi kroz Ormuski moreuz, koji je skoro u potpunosti zatvoren otkako su Sjedinjene Države i Izrael napali Iran 28. februara.
Otežano snabdevanje uticalo je na povećanu potražnju i skok cene đubriva.
Na cenu đubriva utiče i cena gasa, bez kojeg ono ne može da se proizvodi. Taj energent takođe beleži značajan rast cene.
Šta mogu očekivati građani?
Veći troškovi - skuplja proizvodnja. Samim tim i cena prehrambenih proizvoda. Tako moguće posledice po potrošače objašnjava poljoprivrednik Mileta Slankamenac.
"Mogu da očekuju ozbiljan skok cena hrane. Trgovcima je logistika skuplja, prevoz im je skuplji, automatski će im sve poskupeti u mesarama i prodavnicama", kaže on.
Ukazuje da korist od toga neće imati poljoprivrednici.
"Potrošači će opet platiti najvišu moguću cenu, a mi ćemo dobiti najmanju moguću", kaže on.
Mogući scenario sa većim cenama goriva, đubriva i skokom cena hrane Srbija je već doživela 2022. nakon ruske invazije na Ukrajinu. Tada je najviše poskupela hrana, a pojedini prehrambeni proizvodi, poput povrća i voća, beležili su rast cena i do 35 odsto.
