Sušna leta, poput poslednjeg koje je iza nas, za poljoprivrednike znače i manjak zarade. Klimatolozi upozoravaju - suše bi mogle da budu sve učestalije. Kako to izgleda na "terenu", za Radio Slobodna Evropa govori Goran Filipović iz Kisača kod Novog Sada.
"Ove godine suša nam je spržila kukuruze i soju, tako da od njihovog roda nećemo moći da isplatimo ni zakup zemljišta. Na soji ćemo imati gubitak od 400 do 500 evra po jutru (jedno jutro – 0,57 hektara), na kukuruzu takođe. Imali smo najtopliji, najvreliji i najsuvlji jul u poslednjih sto godina, a onda je došao još topliji, još vreliji i još suvlji avgust. Jednostavno je neizdrživo i ljudi su već počeli da raskidaju ugovore o zakupu zemlje jer više nemaju novca da finansiraju novu setvu, a ne mogu više ni da se zadužuju", kaže Filipović.
Kisač je selo u Vojvodini poznato po proizvodnji soje, kukuruza, suncokreta i šećerne repe. Međutim, zbog nepovoljnih vremenskih prilika Filipović nije jedini ratar koji je u problemu da ostvari prinose koji bi mu obezbedili otplatu dugova i minimalnu zaradu.
"Sada imamo velike gubitke i potrebno nam je nekoliko rodnih godina da se oporavimo. U poslednjih nekoliko godina, profit je bio samo 50 do 100 evra po jutru, a sa tim parama ne možemo ništa učiniti. Mislim da bez pomoći države teško da ćemo se oporaviti", kaže Filipović.
Agroekonomista Milan Prostran kaže za RSE da država mora da reaguje i merama pomogne ratarima da saniraju štetu. Jedna od mera mogla bi da bude proglašavanje elementarne nepogode, što podrazumeva isplatu odštete.
"Država mora što hitnije da pripremi i primeni program mera za sanaciju štete, a po pribavljanju svih podataka o štetama na teritoriji cele republike, ozbiljno da razmotri mogućnost proglašenja elementarne nepogode", kaže Prostran.
Zbog suše, rod soje umanjen je za više od 50 odsto, kukuruza za 40 do 50 odsto, suncokreta za 30 do 40 odsto, a šećerne repe sigurno za više od 30 odsto.
Predstavnici više poljoprivrednih udruženja uputili su početkom septembra zahteve Vladi i Skupštini Srbije za hitno donošenje mera za saniranje posledica suše. Među zahtevima je prolongiranje otplate kredita kod komercijalnih banaka i hitna isplata budžetskih sredstava za podsticaje i subvencije koja još uvek nisu isplaćena. Na odgovore još čekaju.
U nekim delovima Srbije 70 dana nije pala ni kap kiše, što je izazvalo ekološke katastrofe poput požara koji su pustošili šume i pašnjake. Najdramatičnija situacija bila je na Staroj planini, gde je vatra ugrozila sela, ali su vatrogasci uspeli da ih odbrane.
Leto 2024. biće upamćeno po rekordnom broju požara. Miloš Milenković, pomoćnik načelnika Sektora za vanredne situacije, ističe da su ekstremno sušni period i visoke temperature glavni krivci.
"Tokom jula i avgusta vatrogasci su intervenisali na 6.178 požara na otvorenom prostoru. Bilo je angažovano 32.000 pripadnika sa više od 13.209 vatrogasnih vozila", kaže Milenković.
Dugo, vrelo leto presušilo je mnoge izvore, vrela i bunare, ozbiljno smanjilo nivo vode u akumulacijama i izazvalo brojne probleme sa vodosnabdevanjem u preko 60 mesta u Srbiji.
Inicijativa "Pravo na vodu" evidentirala je 20 lokalnih samouprava u kojima su zbog nedostatka vode za piće uvođene restrikcije, dok su gubici vode u njhovim sistemima iznosili i preko 50 odsto.
"Srbija gubi 250 miliona kubika vode godišnje. Kada bismo smanjili te gubitke za samo trećinu, uštedeli bismo energiju ekvivalentnu proizvodnji hidroelektrane u Ovčarsko-kablarskoj klisuri", kaže Iskra Krstić iz Inicijative "Pravo na vodu".
I na Pešterskoj visoravni su ovog leta zbog dugotrajne suše skoro presušili izvori, potoci i reke, pa je više desetina hiljada grla stoke – ovaca, koza, krava, bikova i teladi, koja su na slobodnoj ispaši, ostalo bez pojilišta. Zbog toga je bila i proglašena vanredna situacija.
Munib Mujagić, predsednik opštine Sjenica, za RSE objašnjava da je probema sa snabdevanjem vodom bilo i jer opština ima samo jednu cisternu za vodu koja je nedovoljna da zadovolje potrebe ljudi i stoke.
Zbog toga je u pomoć pritekla i Vojska Srbije sa svojim cisternama.
Klimatološkinja Milica Tošić ističe da su ekstremni vremenski događaji, poput suša, toplotnih talasa, tropskih dana, sušenja izvora, potoka, reka i bunara zbog nedostatka padavina, sve učestaliji i sve intenzivniji.
"U 20. veku bilo je osam događaja koji se kategorišu kao ekstremni – u proseku jedan na 12 godina, a u već u prve 24 godine 21. veka imamo ih osam, odnosno u proseku na svake tri godine", objašnjava ona.
Tošić upozorava da je potrebno uspostaviti sistemske mere na globalnom nivou kako bi se društva prilagodila novoj klimatskoj realnosti, a građanima Srbije poručuje da počnu da se privikavaju na nove uslove rada i života.
