Dostupni linkovi

Desno od Vučića i naprednjaka


Novi lider nove desnice: Miša Vacić
Novi lider nove desnice: Miša Vacić

Desnica u Srbiji prošla je kroz još jedno ukrupnjavanje formiranjem Srpske desnice, koja je okupila 15-ak pokreta sličnog opredeljenja. Dok iz novoformiranje grupacije kao svoj prvi test najavljuju učešće na beogradskim izborima zakazanim za 4. mart, za analitičare ne zvuče posebno uverljiva tumačenja po kojima bi krajnja desnica u Srbiji mogla izrasti u jaku političku opciju.

Taj prostor, baš kao i prostor proevropskog opredeljenja, zauzele su vodeće snage u Srbiji koje se definišu negde između centra i desnice.

Mada ostaje u njihovim redovima, za najpoznatijeg srpskog desnog političara Vojislava Šešelja ne može se danas reći da je vodeće lice nove generacije ovdašnje desnice.

Njegovu Srpsku radikalnu stranku (SRS) posebnom čini to što u Parlamentu Srbije zadržava 22 poslanika, ali na krajnje desni politički pol sada pretenduju još najmanje dve političke opcije - Srpska desnica i Zavetnici.

Za birače se na desnici bore i umerenija parlamentarna Demokratska stranka Srbije (DSS), kao i Dveri koje su proistekle iz pokreta sa ekstremnije desnice i koji i danas povremeno sprovode akcije svojstvenije tom polu - poput nedavnog protesta nakon izricanja prvostepene presude Tribunala u Hagu Ratku Mladiću (na doživotni zatvor).

Treba imati u vidu da je i vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) predsednika Srbije Aleksandra Vučića, partija centra, po nekim analitičarima i desnog, koja baštini i evropske i konzervativne vrednosti, pa se postavlja pitanje gde nove desničarske partije vide prostor za svoje delovanje?

Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar ukazuje da su različite desne opcije danas vrlo atraktivne za prosečnog srpskog birača, što, dodaje, ne iznenađuje ako se pogleda preovlađujuća politička klima u Evropi i svetu, ali i lokalni milje u kome se za dve trećine birača može reći da su konzervativne orijentacije.

"Ako pak govorimo o nekim ekstremnijim opcijama onda u ovom momentu polje desnice nije toliko atraktivno za birače, jer se taj procenat u Srbiji, a to je trend manje-više nekoliko godina unazad, mi govorimo o nekih 20 odsto birača u čitavoj Srbiji koji preferiraju glasanje za plitičke stranke koje se nalaze na krajnje desnom polu", konstatuje Klačar.

Urednik Istinomera, portala koji se bavi proveravanjem činjenica, Aleksandar Gavrilović, smatra da je desnica u današnjoj Srbiji u opadanju, dok je krajnja, kako ocenjuje, svedena na minimum - još od trenutka kada su Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić napustili SRS i osnovali SNS.

Za osnivanje novih desnih partija vidi dva motiva - upražnjen prostor, ali i interes.

"U politici su nameštenja, u politici su novci, u politici je neka vrsta uticaja, dilovi... A taj prostor desnice je u stvari ostao upražnjen. Mi živimo u zemlji u kojoj je 50 odsto ljudi, prema najnovijim istraživanjima, za Evropu, a 50 odsto nije. A tih 50 odsto ni na koji način nije ozbiljno reprezentovano u srpskom parlamentu. Znači to je taj spoj utilitarizma i slobodnog biračkog tela nezaposednutog čvrsto niotkoga", ocenjuje Gavrilović.

Prostor postoji, samo treba da se popuni
Miša Vacić

Lider novoformirane Srpske desnice Miša Vacić ne misli međutim ni da je izneti procenat simpatizera krajnje desnice mali, niti da opada. Naprotiv.

"Prostor postoji, samo treba da se popuni", rekao nam je Vacić, koga je javnost upoznala kao lidera desničarskog Pokreta 1389, osuđivanog (uslovno na sedam meseci zatvora) zbog širenja mržnje prema LGBT osobama pred Paradu ponosa 2009. godine (koja je usled pritisaka i zabranjena), i zbog nedozvoljenog posjedovanja oružja.

"Vidimo prostor u tome što je, po svim istraživanjima javnog mnjenja, u građanstvu sigruno 25 odsto ljudi koji imaju izrazito desničarsko orijentisane stavove, a ta slika nije izražena u Parlamentu", kaže Vacić.

Naš sagovornik je u fokus dospeo i krajem 2016. godine, kada se saznalo da radi u vladinoj kancelariji za Kosovo. Deo javnosti je reagovao burno, a direktor kancelarije Marko Đurić u početku je to negirao. Potom je saopštio da je sa Vacićem raskinut "ugovor o delu".

Drugi politički pokret s krajnje desnice, Zavetnici, razliku između sebe i partija u Parlamentu, pre svega u odnosu na SNS koji nazivaju "catch-all" ("pokupi sve") strankom, vidi, kako nam je rekla njihova predstavnica Milica Đurđević, u protivljenju evrointegracijama, te da tu prepoznaju i svoj politički prostor.

"Smatramo da ona polovina građana Srbije koja pripada tom evroskeptičnom stanovištu svakako se ne može više prepoznati i identifikovati sa vladajućom partijom koja je nedvosmisleno, a naročito u poslednjih godinu dana, potvrdila da ne odustaje od evropskog puta iako je sada više nego očigledno šta su uslovi za dalje integracije", kaže Đurđević.

Ističe da se razlikuju i od stranaka sa kojima ipak dele osnovne principe, poput evroskepticizma ili zalaganju sa bliskost sa Rusijom.

Sergej Lavrov u Beogradu sa jednim od članova Zavetnika
Sergej Lavrov u Beogradu sa jednim od članova Zavetnika

Podsetimo da su se Zavetnici sastajali sa ministrom spoljnih poslova Ruske Federacije Sergejem Lavrovim tokom njegove posete Srbiji decembra 2016. godine, kao i da je, prema pisanju medija, krajem prošle godine njihova delegacija putovala u Moskvu gde su se susreli sa predstavnicima Jedinstvene Rusije Vladimira Putina.

"Ako pogledamo recimo Dveri, videćemo da je tu nastala neka vrsta neprincipijelne koalicije, gde jedna partija koja pripada da kažemo evrofanaticima izlazi na izbore sa, navodno, evroskepticima. Tako da to pokazuje jednu vrstu neiskrenosti. Što se tiče partija koje nastaju, mislim da je to samo po sebi osuđeno na loš rezultat jer se ne možete setiti mesec dana pre izbora da formirate partiju", konstatuje Milica Đurđević.

Krajnja politička desnica - i Miša Vacić i Zavetnici - već su se okušavali na izborima. Vacić je marta 2014. godine, kao nosilac liste "Patriotizam u Parlament" Pokreta 1389, učestvovao u trci za sastav Skupštine Grada Beograda. Prema podacima Gradske izborne komisije, osvojili su svega 0,08 odsto glasova birača, a Vacić je, kako je tada saopštio Pokret 1389, "zbog izbornih rezultata podneo ostavku na mesto predsednika".

Danas kaže da je tada predstavljao jedan pokret, a da ih je danas znatno više, kao i da je zadovoljan brojem glasova koji su dve godine ranije osvojili po opštinama.

Pokret Zavetnici učestvovao je na izborima za sastav skupštine Republike Srbije, aprila 2016. godine, ali su, prema rezultatima Republičke izborne komisije (RIK) dobili 0,73 odsto glasova.

Polje krajnje desnice je već popunjeno: Bojan Klačar
Polje krajnje desnice je već popunjeno: Bojan Klačar

Bojan Klačar iz CESID-a ni sada krajnjoj desnici ne daje velike šanse, a dodaje i da, kod nove stranke, ne prepoznaje ozbiljnu ambiciju za bavljenje politikom.

"Ovde se radi ili o jednom manevru da takva organizacija ugrozi rezultat nekih drugih i već etabliranih političkih organizacija ili o nekoj vrsti zadovoljenja potrebe za medijskom vidljivošću određenog broja ljudi koji participiraju u toj organizaciji. Ne mislim da možemo da govorimo o potencijalu da nastane neka nova i ozbiljna politička organizacija imajući u vidu da je to polje na kome pokušavaju da se pozicioniraju, a to je polje krajnje desnice, već popunjeno", konstatuje Klačar.

Desničarski pokreti su u prvoj deceniji nakon petooktobarskih promena doživeli ekspanziju, a u fokus su naročito dolazili u osetljivim trenucima - na primer 2008. godine kada je Kosovo proglasilo nezavisnost ili prilikom pokušaja organizovanja Parade ponosa.

Aktivisti različitih desničarskih pokreta su u više navrata osuđivani zbog širenja mržnje, a delovanje jednog od njih, Otačastvenog pokreta Obraz, zabranio je Ustavni sud Srbije.

Međutim, poslednjih godina je sa ulaskom takvih pokreta u politiku, upadljiva i njihova "pacifikacija".

Primećuje to urednik Istinomera Aleksandar Gavrilović, koji istovremeno upozorava i da ne bi trebalo zaboravljati njihov istorijat.

"U tom smislu oni mogu biti opasni i zloupotrebljeni u ovoj geostrateškoj igranci koja se u ovom trenutku odvija na Balkanu, pogotovu kada je u pitanju goruća tema kao što je Kosovo i doprineti nekoj vrsti destabilizacije političke slike Srbije", upozorava Gavrilović.

Uspeh krajnje desnice da uđe u Bundestag ili spremnost austrijskog premijera Sebastijana Kurca da partiju sa tog pola uvede u vladu pred Evropu je postavio dileme sa kojima se decenijama nije suočavala.

Odnos političkih snaga u Srbiji pokazuje, međutim, da bi se vladajuća opcija, barem u skorijoj budućnosti, teško mogla naći na toj vrsti testa.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG