Poverenik za zaštitu ravnopravnosti podneo je Ustavnom sudu Srbije 30. septembra inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti pravila koja regulišu lični izgled policajaca.
Kako se navodi u odgovoru te institucije od 14. novembra za Radio Slobodna Evropa (RSE), reč je o pojedinim članovima Pravilnika o načinu ponašanja i ličnom izgledu policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
"Formiran je predmet i postupak po toj inicijativi je u toku", navodi se u pisanom odgovoru Ustavnog suda za RSE.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da pojedine odredbe pomenutog pravilnika, tako kako su propisane, nisu u saglasnosti sa Zakonom o zabrani diskriminacije i Ustavom proklamovanim načelom ravnopravnosti.
„Imajući u vidu da se ta ograničenja odnose na sve zaposlene u MUP-u i da tako postavljena opšta zabrana nije u srazmeri sa legitimnim ciljem koji se želeo postići“, objasnili su iz Kancelarije Poverenika 10. novembra za RSE.
Ta nezavisna državna institucija dodaje da MUP ima pravo da propiše način odevanja i izgled zaposlenih tako da ne štete ugledu Ministarstva ali da to mora biti skladu sa antidiskriminacionim propisima.
Pravilnik Ministarstva unutrašnjih poslova, donet pre više od četiri godine, između ostalog zaposlenima u MUP-u zabranjuje nošenje tetovaža na vidnom mestu na telu.
„Opravdanost za uvođenje navedenog ograničenja postojala bi ukoliko je tetovaža po svojoj sadržini rasistička, seksistička, homofobična, nasilna ili na drugi način uvredljiva. Odnosno, ukoliko faktički dovodi ili može dovesti do narušavanja ugleda Ministarstva“, navodi se u inicijativi koju je Poverenik uputio Ustavnom sudu.
Radi se o modelu zatvorene policije, strogog režima, u kojoj službenici moraju da budu ’zategnuti’, sveže obrijani i bez tetovaža. To vreme je prošlo -kaže Nenad Ljubišić, predsednik Strukovnog udruženja policije "Dr Rudolf Arčibald Rajs".
Ministarstvo unutrašnjih poslova, na čijem čelu je tada bio visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke Nebojša Stefanović, donelo je 2018. "Pravilnik o načinu ponašanja i ličnom izgledu policijskih službenika i drugih zaposlenih u MUP-u" koji važi i danas.
Tim internim dokumentom policajcima su zabranjeni brada, dugački brkovi, šiške, minđuše, pirsinzi i tetovaže vidljive građanima, odnosno obavezno je da ih pokriju ako su na rukama.
Zahtev Povereniku za ocenu zabrane tetovaža na vidljivim delovima tela policajaca pokrenulo je Strukovno udruženje policije (SUP) "Dr Rudolf Arčibald Rajs" iz Novog Sada.
"Radi se o modelu zatvorene policije, strogog režima, u kojoj službenici moraju da budu ’zategnuti’, sveže obrijani i bez tetovaža. To vreme je prošlo", rekao je za RSE Nenad Ljubišić, predsednik SUP Arčibald Rajs.
On dodaje da je ideja tog udruženja građana da se uniformisanim policajcima u Srbiji dozvoli nošenje tetovaža i brade, po ugledu na većinu zemalja Evropske unije.
Dugi rukavi na +40
U odgovoru Ustavnog suda ne precizira se kada će doneti odluku po o ovom pitanju. Ukazuje se da se rad na predmetima opredeljuje kvartalnim planovima, te da će ovaj biti rešavan u kvartalu u kom to planom bude predviđeno.
Nenad Ljubišić, policajac sa višedecenijskim stažom, priča kako izgleda radni dan tetoviranog policajca.
"Oni leti na plus 40 nose zimsku košulju. Neposredni rukovodilac zahteva da imaju duge rukave, pa zamislite policajca na zadatku po vrelini u tamnoj uniformi", navodi Ljubišić.
Dodaje da policajci najčešće uniformom pokrivaju tetovaže, te da manji broj njih na rukama nosi sportske steznike kako bi prekrili ukrase na koži.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti predložio je Ustavnom sudu da donese odluku da li su te odredbe policijskog pravilnika u saglasnosti sa ustavnim načelom ravnopravnosti i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava.
"Uživanje prava i sloboda obezbeđuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo", stoji između ostalog u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava.
Diskriminacija po ličnom svojstvu
Stav udruženja građana SUP Arčibald Rajs je da su tetovirani policajci diskriminisani na osnovu ličnog svojstva – odnosno crteža na telu. Sa druge strane, stav MUP-a je da se restrikcijama po pitanju tetovaža štiti ugled te institucije starije od dva veka.
Danas budući policajci u Srbiji najpre prolaze kroz Centar za osnovnu policijsku obuku Sremska Kamenica kod Novog Sada. Tu dolaze po prijavi na konkurs MUP-a i selekcije kandidata.
"Zdravstvena komisija ne daje saglasnost za upis ako imate tetovažu na ruci. Dakle zbog toga ne možete biti policajac", tvrdi Nenad Ljubišić.
Nenad Ljubišić procenjuje da je od 43.000 zaposlenih u MUP-u oko 10 odsto tetovirano i smatra tetovaže koje emituju mržnju, nasilje ili seksizam, svakako neprihvatljive u policiji.
Dodaje da je tako od 2018. i donošenja pravilnika, te da oni koji su prethodno postali policajci moraju da prekrivaju tetovaže. Ljubišić procenjuje da je od 43.000 zaposlenih u MUP-u oko 10 odsto tetovirano.
On napominje da su neprikladne tetovaže, koje emituju mržnju, nasilje ili seksizam, svakako neprihvatljive u policiji. Zalaže se da pitanje njihovog sadržaja bude rešeno po ugledu na države EU, novim pravilnikom i formiranjem komisije koja bi za to imala nadležnost.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije do zaključenja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa ovom temom.
Ustavni sud odlučio u Hrvatskoj
U zemljama proisteklim iz nekadašnje Jugoslavije koje su sada u Evropskoj uniji pitanje tetovaža kod službenika policije relaksirano je izmenom propisa.
Ustavni sud Hrvatske 2018. godine poništio je kriterijum po kom je tetovaža na vidljivom mestu bila neprihvatljiva za prijem u hrvatsku policiju.
Kao važan segment za obavljanje policijskog posla u internom pravilniku ostala je ocena primerenosti određenih tetovaža.
Ukoliko lekarski tim u proceduri prijema proceni da tetovaža ima sumnjiv sadržaj, kandidata upućuje na specijalizovanu komisiju od 12 članova koja odlučuje o primerenosti tetovaže.
Policije u svetu koje dozvoljavaju tetovaže to pitanje rešile su mahom komisijski, odnosno da stručni tim procenjuje sadržaj crteža, simbola i natpisa na telu policajca. Mahom nisu dozvoljene tetovaže sa nasilnim, uvredljivim, ksenofobičnim i homofobnim motivima.
Istraživanje "Percepcija vidljivih tetovaža kod policijskih službenika", autora iz Hrvatske Izidore Radek, Ines Žabek i Ive Budimir, pokazalo je da četvrtina građana smatra neprimerenim da policajci u službi imaju vidljive tetovaže.
U ovoj analizi iz 2021. ispitanici su kao najprihvatljivije za policajce naveli tetovaže datuma ključnih životnih događaja, tatue (tattoo) na kojima su citati, mudre izreke, cveće i likovi iz crtanih filmova. Istakli su da neprikladnim smatraju one sa erotskim motivima i životinjama koje simbolizuju agresivnost ili snagu.
Autori istraživanja zaključili su da je generalna zabrana tetovaža diskriminatorna i da otežava pronalazak kandidata u vreme kada se sve manje ljudi prijavljuje u policiju. Sa druge strane, dodali su, popularnost tetoviranja kod mladih sve je veća.
Liberalni pristup Slovenije
Uslov da slovenački pripadnici snaga reda imaju tetovaže je da ne podstiču mržnju ili netrpeljivost. Nisu prihvatljive ni seksističke ili nasilne slike.
Izmenom internih pravila, policajcima u Sloveniji od proleća 2019. je dozvoljeno da imaju tetovaže na vidnom mestu "u skladu sa društveno prihvatljivim normama". Zabranjene su im tetovaže na glavi i vratu.
Uslov da slovenački pripadnici snaga reda imaju tetovaže je da ne podstiču mržnju ili netrpeljivost. Nisu prihvatljive ni seksističke ili nasilne slike.
Osim toga, frizure slovenačkih policajaca moraju biti simetrične i bez izrazitih prelaza, odnosno nije dozvoljen takozvani "irokez" stil. Brada je dozvoljena ali ne sme biti duža od dva centimetra.
Policajci u Sloveniji imaju i privilegiju da nose naočare za sunce. Pod uslovom da su im stakla crna, plava, zelena, siva ili braon, dok okvir naočara može biti crn, plavi ili metalik.
Bez tetovaža po vratu u Nemačkoj
Na stranicama Savezne policije Nemačke (Bundespolizei) stoji da nisu dozvoljene seksističke i nasilničke tetovaže, kao i one koje se povezuju sa radikalnim grupama.
Tetovaža policajca u uniformi kratkih rukava mora biti takva da se može u potpunosti prekriti upotrebom flastera u boji kože ili pudera. Tetovaže na vratu, glavi i šakama u policiji nisu dozvoljene.
U Nemačkoj postoje razlike u policijskim pravilnicima, u zavisnosti od toga koja je pokrajina u pitanju. Sud u Minhenu 2018. odlučio je da policajci u Bavarskoj ne mogu da imaju tetovaže na vidljivim mestima.
Minhenski policajac prethodno je podneo tužbu nakon što mu je šef zabranio da istetovira havajski pozdrav "Aloha" na levu podlakticu, pisao je nemački Špigl (Spiegel). Obrazložio je da želi da ima trajnu uspomenu na medeni mesec na Havajima. Sud to nije odobrio već je doneo generalnu zabranu za celu pokrajinu.
Pravila različita u državama SAD
U Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) postoji različita pravna regulativa za prijem u policiju.
Sve dok se prema njima ponašaju kako treba, nije ih briga da li imaju tetovaže, kažu u policiji Virdžinije o stavu građana prema tetoviranim policajcima.
Istraživanje "Tetovaže u policiji" (autori Sara M. McMullen - Jennifer Gibbs) pokazalo je da policijske uprave iz 21 savezne države Amerike dopuštaju tetovažu. Međutim, ona ne sme da bude na vidljivom mestu kada je službenik u uniformi.
Uz to, 23 policijske uprave u SAD ne dozvoljavaju tetovaže na vratu, licu i šakama. U 19 američkih policijskih uprava dopuštene su tetovaže ukoliko se mogu prekriti uniformom ili šminkom. Četiri uprave u Americi nemaju restriktivnu politiku vezanu za tetovaže. Jedna država ih zabranjuje.
Ova analiza iz 2018. ističe da policijske uprave širom SAD imaju poteškoće sa regrutacijom kvalifikovanih kandidata jer je jedna od prepreka ulasku u službu tetovaža. Sa druge strane, ističe se da je sve veća popularnost tetovaža među primarnim kandidatima za radna mesta u policiji – mladima i vojnim veteranima.
Autori zaključuju da policija u saveznoj državi u kojoj je manjak poželjnih kandidata ima fleksibilnije uslove za prijem u službu, te su pravila koja se odnose na tetovažu tolerantnija.
Pojekat o zapošljavanju u službama reda i bezbednosti u Americi (autor Kevin P. Morison) pokazao je da skoro pedeset odsto kandidata za prijem u policiju ima tetovažu. Takođe, jedan od zaključaka te analize iz 2017. je da policijske uprave pokušavaju da pronađu balans između profesionalnog imidža i prijema sve većeg broja tetoviranih kandidata.
Policija Virdžinije prenela je iskustvo sa građanima o odnosu prema tetoviranim policajcima.
"Sve dok se prema njima ponašaju kako treba, nije ih briga da li imaju tetovaže. Ne zanima ih da li postupa tetovirani službenik sve dok se prema njima odnosi profesionalno", rekao je tada Majkl Grinsted, pomoćnik šefa policije za Njuport Njuz.
Uprave koje su prilagodile pravilnike novonastaloj situaciji najčešće komisijski ocenjuju prihvatljivost tetovaže. U jednom broju slučajeva istražuje se eventualna povezanost prikazanih simbola sa uličnim bandama koje deluju širom SAD.
Pola tetovirano u Engleskoj
Većina građana u Velikoj Britaniji poverenje u policiju ne povezuje sa tetovažama.
Istraživanje o tetovažama u policijama Engleske i Velsa (autor Denis van Mechelen) pokazalo je da najveći broj stanovnika ne oseća nelagodu prilikom susreta sa tetoviranim policijskim službenikom. Ova analiza iz 2016. ustanovila je da skoro polovina policajaca ima tetovažu. Devet od deset britanskih tetoviranih policajaca izjavilo je da zbog tetovaže nikada nije imalo problem sa građanima, kolegama i nadređenima.
Facebook Forum