"Stavili su nas u poziciju da se osećamo kao najgori kriminalci".
Ovako za Radio Slobodna Evropa priča Beograđanka Snežana Radovanović dok okružena kordonom Žandarmerije u opremi za razbijanje demonstracija, čeka da joj policija ispiše prekršajnu prijavu.
Terete je za saobraćajni prekršaj, pošto je sa više desetina građana pokušala da blokira kolovoz na Zelenom vencu u centru Beograda.
Ovo je jedna od mnogobrojnih protestnih blokada širom Srbije od kada su studenti pozvali na "građansku neposlušnost", nakon protesta u Beogradu 28. juna.
Barikade se postavljaju spontano, u organizaciji neformalnih zborova građana.
"Mi smo krenuli u ovaj poslednji vid legalne borbe koji nam je preostao, pozivajući se na osnovna prava građana, da ponovimo naše zahteve koji smo svim mogućim legalnim putevima do sada uputili, a na koje nam niko nije odgovorio", kazala je Snežana Radovanović.
Sa protestnih blokada traži se raspisivanje vanrednih izbora, uklanjanje kampa iz centra grada u kojem mesecima borave protivnici blokada i puštanje na slobodu uhapšenih tokom i u danima nakon demonstracija 28. juna.
Na ulične akcije građana, država odgovara hapšenjima i razbijanjem blokada.
U javnosti kruže brojni snimci i fotografije kako policija uz primenu sile razbija građanske barikade. Zabeležena su i zaletanja policijskim vozilima na građane.
Dok Ministarstvo ununtrašnjih poslova (MUP) poručuje da postupa "visoko profesionalno", građani ih optužuju za brutalnost i prekomernu upotrebu sile.
"Nepravda. Sve je u toj jednoj reči. Nepravda koju ne znam koliko još dugo možemo da trpimo. Mi smo obični građani, a ne kriminalci", komentariše Snežana Radovanović.
Istovremeno, Evropska unija (EU) i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) traže istragu o navodima o prekomernoj upotrebi sile.
Koliko je ljudi do sada privedeno i za šta se terete?
Hiljade ljudi su legitimisane, a stotine učesnika protesta i blokada privedene od 28. juna, u više gradova Srbije.
Među privedenima su studenti, profesori, srednjoškolci, lekari, advokati, opozicionari...
Za vlast, blokade su "terorističko delovanje", a oni koji u njima učestvuju "huligani i batinaši", koji "krše zakon" i "rade protiv svoje države".
Međutim, bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero za RSE kaže da je ovakav vid "građanske neposlušnosti" dozvoljeno iskazivanje nezadovoljstva.
"Građani imaju svoj protest. Eventualno bi moglo da im se kaže da su zakrčili saobraćaj, ali to je prekršaj. Za to niko ne može da primeni onakvu silu i da pokrene krivični postupak", ukazuje.
Ne postoje zvanični podaci o tome koliko je uhapšenih i dalje u pritvoru. MUP nije odgovorio na pitanja RSE o tome.
Učesnicima blokada na teret se stavljaju različita dela - od prekršajnih do krivičnih.
"Imate celu lepezu različitih kvalifikacija dela za koje se studenti i građani optužuju – od najozbiljnijeg, da narušavaju ustavni poredak, pa onda ugrožavanja opšte sigurnosti, kršenja javnog reda, do saobraćajnih prekršaja", kazala je za RSE Maja Bjeloš iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
"Sve to je u cilju da vlast kazni one koji pružaju otpor na ulicama", dodaje.
Prijave i zbog objava na društvenim mrežama
Profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu i opoziciona političarka Biljana Stojković saopštila je 6. jula da je primila poziv iz policije da se javi na saslušanje u Odeljenje za visokotehnološki kriminal.
Tada je rekla da u pozivu nije navedeno o kom krivičnom delu je reč.
Bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero ukazuje da je to mimo zakona.
"Pozvana je zbog krivičnog dela, ali ne kažu kog. To je apsolutno kršenje zakona. Kada dobijete poziv, mora da se zna zašto ste pozvani", rekla je Petrović Škero.
Nakon saslušanja 7. jula, Stojković je izjavila je da je povod njena objava na društvenoj mreži Iks ("X").
"Poziv na saslušanje je tvit od pre nekoliko dana, u kojem sam napisala 'nema više blokada, prelazi se na barikade. Ovo uraditi po celoj Srbiji. Ako ne može generalni štrajk, možemo generalno barikadiranje Srbije'", rekla je Stojković novinarima nakon saslušanja, prenela je televizija N1.
"Mislim da je to zastrašivanje", dodala je.
Kako izgledaju policijske akcije na barikadama?
Desetine policajaca pod maskama uklanjaju barikade sa puta, dok im više stotina demonstranata ne pruža otpor i podiže ruke uvis - uz insistiranje da je njihovo okupljanje mirno.
To je slika sa jedne od blokada u beogradskoj opštini Zemun, koja je postavljena 30. juna nešto posle podneva.
Međutim, u više navrata policijsko razbijanje barikada nije proteklo mirno.
Početak jedne od policijskih akcija razbijanja barikada 30. juna u Beogradu, obeležila su hapšenja - uz optužbe studenata u blokadi da je policija upotrebila prekomernu silu prema demonstrantima.
Istakli su da je privedeno gotovo 30 njihovih kolega i da je policija "tukla i hapsila narod", dok je MUP te optužbe odbacio.
Tada su zabeleženi snimci zaletanja policijskih vozila na demonstrante koji zbog toga beže sa kolovoza.
Među takvim primerima je i intervecija policije u noći između 2. i 3. jula, na više lokacija u Beogradu i Novom Sadu. Kasnije su saopštili da je privedeno 79, a legitimisano gotovo 1.300 osoba.
Tokom blokade raskrsnice ispred Pravnog fakulteta u Beogradu te noći je intervenisala Žandarmerija. Prema rečima očevidaca, pripadnici MUP-a krenuli su u nasilno uklanjanje okupljenih ispred samog ulaza u zgradu.
Prema svedočenju studenata, više njih je pretučeno, a oko 20 privedeno.
Pripadnici te jedinice, kako se vidi na snimcima objavljenim na društvenim mrežama, došli su do samih vrata fakulteta.
Studenti Pravnog fakulteta u blokadi saopštili su da je policija time narušila univerzitetsku autonomiju.
"Naše kolege sinoć su napadnute bez najave i bez poštovanja bilo kog protokola".
Akciju policije i njihovo postupanje prema studentima osudilo je preko 30 nastavnika i saradnika Pravnog fakulteta.
U saopštenju su naveli se da je to drugi put u istoriji da se na stepenicima i ulazu u zgradu tog fakulteta pojavljuje toliki broj uniformisanih, naoružanih ljudi.
"Prvi put se to dogodilo 1941, kada je našu zgradu zauzeo i koristio strani okupator", navedeno je u saopštenju.
Policija je kasnije demantovala optužbe da su pokušali da uđu na fakultet.
U narednim danima oglasio se i dekan beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) Miloš Pavlović.
Izjavio je 4. jula da je osmoro studenata, saradnika i nastavnika sa FDU privedeno za dva dana. Neki od njih i tokom akcije policije ispred Pravnog fakulteta.
"Neki od njih su privođeni bez naloga, bez obrazloženja i bez pravnog osnova. Svi su nakon ispitivanja pušteni na slobodu, što jasno pokazuje da nikakvog razloga za njihovo zadržavanje nije ni bilo", kazao je on.
'Prekomerna sila postala pravilo'
Bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero ukazuje da je poverenje građana u policiju sve slabije i da primeri njihovog postupanja tokom barikada ne mogu da imaju "nikakvo opravdanje".
"Mi imamo takvih prekoračenja ovlašćenja u pogledu primene sile da smo, ja mislim, već uveliko zagazili u torturu", dodala je.
Na prekomernu upotrebu sile u postupanju policijskih službenika ukazuje i Maja Bjeloš iz BCBP-a.
Kaže da to "više nije izuzetak, već da je postala pravilo".
Napominje da je evidentan masovan broj slučajeva "grubog kršenja Zakona o policiji i Ustava, kao i nepridržavanja profesionalnih standarda".
"Imali smo mnogo slučajeva u kojima se očevicima činilo da se studenti i građani otimaju, kidnapuju, kako su to opisivali, jer su oni koji su vršili naređenja odbili da se legitimišu, identifikuju i vozila kojima su odvodili demonstrante nisu imala ni vidne tablice", priča Maja Bjeloš.
"Nezakonito su postupali i kada su se policijska vozila pod punim gasom zaletela na demonstrante", dodaje.
Ističe i da privedeni i uhapšeni svedoče o korišćenju prekomerne sile i u policijskim stanicama, ili čak odbijanju da povređenima ukažu nužnu i zakonom propisanu lekarsku pomoć.
"To bi se moglo podvesti pod mučenje i povređivanje u okviru policijskih ustanova i vozila, što dodatno narušava integritet policije i govori o nezakonitom postupanju", kazala je.
Smatra da izvođenje i prisustvo specijalnih policijskih snaga na ulicama "ima za cilj primenu sile i zastrašivanja građana".
Kako MUP odgovara na optužbe?
MUP kaže da je policija privodila "u skladu sa zakonom" zbog, između ostalog, napada i vređanja policije i remećenja javnog reda i mira.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je 7. jula da policija "maksimalno profesionalno postupa" i da je njihov "jedini cilj očuvanje javnog reda i mira, bezbednosti saobraćaja i slobode kretanja".
Optužbe o prekomernoj sili policija je u više navrata odbacila.
"Polomljene vilice i krv građana nam govore drugačije – da je ta sila neprimerena. Ono što zabrinjava je što niko nije kažnjen zbog toga. Brojni policijski službenici koji su protivzakonito postupali nisu sankcionisani i imamo ponavljanje tih slučajeva iz dana u dan", kazala je Maja Bjeloš iz BCBP-a.
Iz MUP-a nisu odgovorili na pitanja RSE o tome da li je pokrenuta unutrašnja kontrola kako bi se proverili navodi demonstranata.
"Unutrašnja policijska kontrola, koja vodi računa o zakonitosti postupanja policije, imala je mnogo dokaza na osnovu kojih su mogli do sada da postupaju", kaže Maja Bjeloš.
"Unutrašnja kontrola ne služi svojoj svrsi i veliki je problem što se policija ne nalazi pod zakonskom kontrolom, već pod vaninstitucionalnom kontrolom funkcionera partije na vlasti", dodaje.
Podseća da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čija je vladajuća Srpska napredna stranka, održao sastanak sa policijskim rukovodstvom na početku blokada.
"Što je mimo zakona i Ustava – takva vrsta kontrole ne bi smela da postoji", dodaje.
Sukob policije i demonstranata tokom protesta u Beogradu
Blokadama puteva prethodio je veliki studentski protest na trgu Slavija u Beogradu - gde su se desetine hiljada građana okupile na verski i državni praznik Vidovdan 28. juna.
Nakon zvaničnog završetka studentskog protesta, deo demonstranata i policija sukobili su se u centru grada.
Iako iz policije kažu da je tokom protesta u Beogradu policija upotrebila "minimalnu silu", studenti u blokadi, opozicija i nevladine organizacije tvrde drugačije.
Optužili su vlast za brutalnost, a nevladin Beogradski centar za ljudska prava je zbog toga podneo krivične prijave protiv više nepoznatih pripadnika policije.
Studenti u blokadi novosadskog Fakulteta tehničkih nauka (FTN), saopštili su da je tokom protesta jedan njihov kolega žandarmerija pretukla i nanela teške povrede njihovom kolegi koji zbog toga u bolnici.
Saopštili su da mu je, uprkos tome, "Viši sud u Beogradu, bez saslušanja, bez izjave i bez uvida u njegovo zdravstveno stanje, odredio pritvor do 30 dana i raspisao poternicu, kao da se radi o kriminalcu u bekstvu, a ne o prebijenom studentu na bolničkom lečenju".
Direktor policije Dragan Vasiljević kasnije je izjavio da je tokom protesta privedeno više desetina ljudi, a Više javno tužilaštvo da je 30 osoba osumnjičeno za napad na policiju i nasilničko ponašanje.
Tužilaštvo je navelo da su "od 10 osumnjičenih" koji su do 30. juna saslušani, dvojica zaključila sporazume o priznanju krivičnog dela.
Bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero ukazuje na sve češće slučajeve pritisaka na privedene građane da "mimo zakonske procedure" priznaju neko delo, bez obzira na to da li su ga počinili ili ne.
"Prethodno mu se kaže da će se protiv njega pokrenuti postupak i podići optužnica za veoma teško delo, te da će sasvim sigurno završiti u pritvoru".
"Činjenica da je neko bio na ulici, ne znači da ima nekog krivičnog dela koje može da mu se stavi na teret, ali ljudi su uplašeni time da će sedeti u pritvorskim jedinicama. To je zloupotreba prava od onih koji treba da vrše zaštitu prava", dodaje.
Zbog toga, mnogi advokati savetuju i upozoravaju da privedeni ništa ne potpisuju i ne priznaju, nego da najpre traže prisustvo advokata.
Apeli EU i međunarodnih organizacija
Komesarka za proširenje Marta Kos saopštila je da Unija prati izveštaje o prekomernoj upotrebi sile protiv antivladinih demonstranata u Srbiji.
Kos je 3. jula poručila da "prava na mirne demostracije i slobodu okupljanja i izražavanja moraju da se poštuju".
Oglasila se i specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za slobodu mirnog okupljanja i udruživanja Đina Romero.
"Uzimajući u obzir da su za širom zemlje okupljanja u znak protesta protiv policijskog nasilja koje je zabeleženo prethodnih dana, apelujem na Vladu Srbije da zaštiti mirne demonstrante, posebno studente. Strahujem za živote i bezbednost ljudi koji učestvuju u protestima", poručila je 4. jula.
Istog dana reagovala je misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji porukom da sa dubokom zabrinutošću prati eskalaciju nasilja u Beogradu, uključujući akcije policije.
Ukazali su da je bezbednost demonstranata, prolaznika i novinara neophodna za vladavinu prava i demokratiju.
U zajedničkom saopštenju međunarodnih organizacije Amnesti Internešnel (Amnesty International) i Sivil Rajts Difenders (Civil Rights Defenders) poručeno je da vlasti u Srbiji moraju da okončaju nezakonitu upotrebu sile protiv studenata koji protestuju i da istraže sve izveštaje o policijskom nasilju.
*Saradnja na tekstu: Zoran Glavonjić