Jedni su za "borbu" na izborima, drugi za odlaganje glasanja.
Opozicija se podelila oko učešća na lokalnim izborima u Beogradu 2. juna.
To pitanje podelilo je i najjaču opozicionu proevropsku koaliciju "Srbija protiv nasilja".
Tri od devet stranaka koalicije traže pomeranje svih lokalnih izbora na jesen kako bi bilo dovoljno vremena za poboljšanje izbornih uslova.
Njima se pridružila i desno orijentisana koalicija NADA.
Brnabić za RSE: Srbija radi na primeni ODIHR preporuka
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je za RSE da je Srbija pristupila ispunjavanju preporuka ODIHR-a odmah po objavljivanju finalnog izveštaja te institucije, krajem februara ove godine.
Ona tvrdi da se, od kako je na čelu parlamenta, "svim silama" trudi da uspostavi i održi parlamentarni dijalog o poboljšanju izbornih uslova i ispunjavanja preporuka ODIHR-a.
"Država Srbija je preporuke ODIHR-a shvatila na izuzetno ozbiljan način", navela je.
Za to vreme u Skupštini Srbije traje parlamentarni dijalog o izbornim uslovima kome prisustvuje i civilni sektor.
Formiranje komisije za reviziju biračkog spiska, održavanje beogradskih i lokalnih izbora istog dana, te poštovanje zakona o medijima tri su osnovna zahteva dela opozicije kako bi učestvovala na tim izborima.
Šta kažu stranke o izlasku na izbore?
"Biram borbu", slogan je kojim stranke koje izlaze na izbore objašnjavaju svoju odluku.
Aleksandar Jovanović iz Ekološkog ustnaka rekao je za RSE da za njega nije opcija da "sedi kod kuće i kuka".
"Znamo kakvog protivnika imamo pred sobom, da nam neće dati ništa od boljih uslova, zato smo odlučili da izađemo", naveo je.
Dodao je "zamislite da se to desilo devedesetih".
"Da je opozicija govorila 'kradu nas, nema uslova'. Nikada se ne bi desile demokratske promene u ovoj zemlji", rekao je Jovanović.
Osim Ekološkog ustanka, na izbore izlaze Demokratska stranka, Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Pokret slobodnih građana i Novo lice Srbije.
Šta kažu stranke koje su najavile bojkot?
Na drugoj strani, Stranka slobode i pravde, Srbija Centar i Zajedno doneli su odluku o bojkotu beogradskih izbora smatrajući da nije obezbeđen minimalan nivo uslova da izbori budu slobodni i pošteni.
Zdravko Ponoš, koji predvodi organizaciju Srbija centar (SRCE), rekao je za RSE da je besmisleno ići na izbore u Beogradu koji su, kako je rekao, jednom već bili pokradeni.
"Verujemo da nema vremena da se na promeni uslova išta uradi do 2. juna. To smo rekli još 3. aprila kada je predsednica Skupštine Ana Brnabić raspisala izbore", naveo je.
Na izbore ne izlazi ni desno orijentisana koalicija NADA, koju čine Nova Demokratska stranka Srbije (DSS) i Pokret obnove kraljevine Srbije (POKS).
Predrag Marsenić iz koalicije NADA ocenio je da je pokazana dobra volja vlasti - zakasnela.
"A zašto sada može, a nije moglo. Sada nema dovoljno vremena za sređivanje biračkih spiskova. Zbog toga mi nećemo na ovakve beogradske izbore", rekao je on u parlamentu 22. aprila.
Izbori u Beogradu ponavljaju se nakon što na decemabrskim niko nije dobio dovoljan broj glasova za formiranje vlasti.
Opozicija je optužila vlast za krađu na decemabrskim izborima, što su vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) i državni vrh odbacili.
I međunarodni i domaći posmatrači zabeležili su nepravilnosti na izborima.
Međunarodna posmatračka misija OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) izdala je 25 preporuka vlastima za poboljšanje izbornih uslova.
Zahtev za pomeranje izbora na jesen
Stranke koje ne izlaze na izbore podnele su Skupštini Srbije predlog ustavnog zakona koji bi omogućio pomeranje lokalnih izbora na jesen.
"Nama su promene u Srbiji važnije od nekoliko stotina odborničkih mesta ili pobeda na nekoliko centralnih beogradskih opština", poručio je 22. aprila u parlamentu Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde (SSP).
Gube građani jer nikako nema fer izbora, gubi opozicija jer je podeljena, dok je na dobitku jedino vlastProfesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković
Ove političke grupacije su najavile bojkot beogradskih izbora, ali ne i u drugim lokalnim samoupravama.
"Smatramo da je razumno da naši lokalni organi sami procene da li u njihovim sredinama ima uslova da se pokuša izaći na izbore", naveo je Ponoš.
U Srbiji će 2. juna, osim beogradskih, biti održani i izbori u gradovima i opštinama koji su bili planirani za jesen.
Spajanje lokalnih izbora, što je bio zahtev opozicije, omogućeno je izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima koje je Skupština Srbije usvojila 23. aprila.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković ocenio je za RSE da ukoliko svi ostanu na svojim pozicijama, jedini dobitnik može biti vlast.
"Gube građani jer nikako nema fer izbora, gubi opozicija jer je podeljena, dok je na dobitku jedino vlast", naveo je.
On smatra da to što opozicija, koja bojkotuje izbore u Beogradu, nije precizirala stav o nastupu na lokalu, zbunjuje njeno biračko telo.
"I otvara mogućnost za pobedu režima", ocenio je.
Šta kažu građani?
Student Žarko rekao je za RSE da misli da će uslovi uvek biti isti i da treba izaći na izbore.
"Ako su izašli onda (17. decembra), treba izaći i sada", kaže on.
Slično misli i Jovana.
"Da li su ikada izborne utakmice fer? Ali uvek odaberem svoje pravo da izađem na izbore, pa tu pokažem ono što mislim", rekla je.
Penzioner Aleksandar nije još odlučio da li će izaći na izbore.
"Ako bi se glasalo u isto vreme svuda, onda su šanse malo bolje da to bude kako treba, jer neće moći da se prebacuju glasači, tako da ima šanse da to bude bolje ovog puta", smatra on.
Penzioner Milan Cvijanović smatra da "uopšte nije bilo izborne krađe".
Nenad ne razume zašto se bojkotuju samo izbori u Beogradu, a ne i ostali.
"Ako već bojkotujemo, onda bojkotujemo sve, a ne možeš da bojkotuješ samo u Beogradu", smatra on.
Šta je do sada dogovoreno?
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić navela je za RSE da su ministarstva pripremila izmene i dopune pet zakona.
To su Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o lokalnim izborima, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakona o sprečavanju korupcije i Zakon o Ustavnom sudu.
"Skupštinsko radno telo koje čine poslanici vlasti i opozicije, kao i organizacije civilnog društva, koordiniraće ispunjenje preporuka ODIHR-a i sve aktivnosti u vezi sa tim", navela je.
Dogovoreno je da ovo telo, koje će voditi predstavnik relevantne organizacije civilnog društva, razmatra i već pripremljene nacrte zakona.
Zbog toga je, kaže Brnabić, njihovo donošenje odloženo.
Ona tvrdi da još nije formirano radno telo koje bi se bavilo preporukom koja se tiče revizije biračkog spiska jer su se, kako kaže, na insistiranje opozicije do sada bavili datumima održavanja lokalnih izbora.
Prema rečima predsednice parlamenta radi se i na primeni preporuka koje ne zahtevaju zakonske izmene.
Brnabić je ocenila da se preporuka da mediji treba da budu nezavisni ne odnosi na postupanje vlasti, već na same medije.
U parlamentarnom dijalogu je dogovoreno i da podaci o broju birača u svakoj lokalnoj samoupravi budu objavljivani jednom mesečno, umesto na tri meseca kao do sada.
Lider Demokratske stranke (DS) Zoran Lutovac objavio je na mreži X da je postignut načelan dogovor da oni koji su promenili prebivalište u poslednjih osam ili 12 meseci neće moći da glasaju na novoj adresi prebivališta.
"Dogovor će se formalizovati u okviru Radne grupe. Ovim se konkretizuje načelno prihvaćen prvi naš zahtev koji se tiče biračkog spiska", naveo je on 23. aprila.
Opozicija je optuživala vlast za dovođenje birača u Beograd iz bh entiteta Republika Srpska i lokalnih sredina u kojima 17. decembra nije bilo izbora, kako bi glasali za SNS.
I domaća posmatračka misija Crta je navela da je 17. decembra došlo do organizovanih migracija koje su uticale na ishod beogradskih izbora.
Vlast je te navode odbacila.
U decembru su u Srbiji održani vanredni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori u 65 opština i gradova, uključujući i Beograd.
Šta je ODIHR naveo u izveštaju?
ODIHR je u izveštaju o decembarskim izborima, objavljenom 28. februara, naveo 25 preporuka.
Među ključnim su značajna revizija biračkih spiskova i preduzimanje mera za sprečavanje zloupotrebe službenih i državnih resursa.
ODIHR je takođe preporučio i garantovanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i proaktivno rešavanje medijskih prekršaja koje identifikuje REM.
U izveštaju ODIHR je navedeno da su na decembarskim izborima "osnovne slobode generalno poštovane u kampanji, ali je bila narušena oštrom retorikom, pristrasnošću u medijima, pritiscima na zaposlene u javnom sektoru i zloupotrebom javnih resursa".
ODIHR nije odgovorio na upit RSE da li smatraju su vlasti Srbije ispunile njihove ključne preporuke.
Na upit RSE da li razumeju odluku dela opozicije o bojkotu izbora, odgovori nisu stigli ni iz Evropske unije, ni Ambasade Sjedinjenih Država.
Američki ambasador Kristofer Hil (Christopher Hill) rekao je 11. aprila da bojkot izbora nije način za prevladavanje problema.
Hil je tada sa šefovima Delegacije EU i Misije OEBS u Srbiji prisustvovao sastanku predstavnika vlasti i opozicije o primeni preporuka ODIHR-a za poboljšanje izbornih uslova.
'Vlast doprinela podelama u opoziciji'
U vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci navode da je vlast odgovorila na sve zahteve opozicije.
"Pokazali smo dobru volju i suštinsku spremnost na dijalog. Iskreno smo pružili ruku svima kako bismo došli do rešenja da na izborima učestvuju svi koji žele", rekao je poslanik SNS Vladimir Orlić 22. aprila u parlamentu.
Međutim, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković razilaženje opozicione koalicije "Srbija protiv nasilja" vidi i kao rezultat rada vlasti na razjedinjavanju opozicije.
"Kupovala je vreme i činila situaciju takvom da od ustupaka, praktično minimalnih, opozicija ništa naročito ne dobije. Sada ju je dovela do podela po pitanju izborne taktike, pri čemu i jedni i drugi procenjuju da izborni uslovi nisu bitnije popravljeni", naveo je.
On kaže da "ima nade za opoziciju ako ostavi prostor da zauzme jedinstven stav."
"Vremena za to ima do dve nedelje pred izbore. Ako to izostane, moglo bi da bude katastrofalno za njene šanse na izborima", zaključio je.
Četvrtina birača u Beogradu
Pravo glasa u Srbiji ima 6,5 miliona građana, od čega u Beogradu nešto više od 1.613.000.
Na proteklim izborima u glavnom gradu izašlo je oko 60 odsto upisanih u birački spisak, od kojih je za SNS glasalo malo iznad 39 odsto, a za proevropsku listu "Srbija protiv nasilja" oko 35.
Koalicija NADA dobila je poverenje oko šest odsto izašlih, SPS 4,8 odsto i Mi-glas iz naroda više od pet odsto.
Ostale opcije nisu prešle cenzus od tri odsto.
