Stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je posle posete Beogradu tokom koje se nije sastao s najvišim zvaničnicima, da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić doneo takvu odluku.
"Odluku da se neposredni kontakti sa mnom, u ime vlasti, reduciraju isključivo na razgovore u Narodnoj skupštini i Ministarstvu za europske integracije donio je, naravno, predsednik Vučić jer jedino on odlučuje o takvim potezima", potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Picula.
Picula je došao u Beograd nakon što je 20. februara u spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta predstavljen nacrt izveštaja koji je naišao na kritike vlasti u Srbiji.
Susret sa izvestiocem za Srbiju je odbio Vučić koji je Piculi nazvao "lažovom". Pored Vučića susret je odbio i šef poslaničke grupe "Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane" u Skupštini Srbije Milenko Jovanov.
Picula tvrdi da je negativan stav vladajućih o nacrtu izveštaja o stanju u zemlji plasiran još pre njegovog dolaska.
"S druge strane, ne bi bilo korektno smisao i rezultate mog boravka u Srbiji svoditi samo na susrete koje sam nisam imao s predsjednikom države, premijerom u ostavci i ministrom vanjskih poslova", mišljenja je Tonino Picula.
Tokom njegovog boravka u Srbiji, dogodila se takođe i policijska akcija u prostorijama nekoliko nevladinih organizacija u Beogradu.
Tonino Picula potvrđuje da će i ovaj element uz sve utiske sa posete koristiti u nastavku rada na izveštaju o stanju u Srbiji.
On smatra da nakon četvorodnevne misije u kapacitetu Stalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, pokazalo se da neće biti moguće ni lako ni brzo prevladati razlike u ocenama o stanju u zemlji između njega i predstavnika vlasti s kojima sam imao priliku da razgovara.
"Najmarkantnija zbivanja u Srbiji već mesecima su masovni protesti predvođeni studentima koji blokiraju obrazovne institucije. Protesti su se proširili gotovo po celoj zemlji. Po mom mišljenju, radi se o opštedruštvenom pritisku na sferu politike kako bi se oslobodila svega što godinama zarobljava institucije države", mišljenja je Tonino Picula.
Prema njemu, dalji razvoj će zavisiti o odnosima četiri, kako smatra, najuticajnijih faktora: vlasti koje ne uspevaju raspršiti proteste, institucionalne opozicije koja ne upravlja događajima, međunarodne zajednice koja se uglavnom drži na distanci i studenata koji imaju široku legitimacijsku bazu, ali još ne šire listu zahteva u odnosu na početne.
Studenti koji od kraja novembra blokiraju više od 60 fakulteta širom zemlje zahtevaju krivičnu i političku odgovornost za tragediju u Novom Sadu, gde je 1. novembra 2024 pala nadstrešnica Železničke stanice kada je život izgubilo 15 osoba.
Studenti takođe zahtevaju procesuiranje odgovornih za napade na njih i druge građane tokom protesta.
Vlast, na čelu sa predsednikom Vučićem, tvrdi da je u Srbiji u toku pokušaj "obojene revolucije. Takođe insistira da su zahtevi studenata ispunjeni.
Studenti i akademska javnost te tvrdnje odbacuju.