Opozicija bez lidera kao poslednja nada?

Može li savez bez lidera da uveća šanse opozicije na budućim izborima? Opozicija u Srbiji još je u traganju za modelom kojim bi mogla da parira Aleksandru Vučiću i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS). Predlog koji je izneo kandidat za gradonačelnika Beograda na nedavnim izborima, Dragan Đilas o savezu sa zajedničkim predsedništvom, naišao je u prodemokratskim strankama na spremnost za razgovor. No, drugo je pitanje koliko je ta ideja ostvariva.

"Dugoročno, bez lidera oko koga bi se okupila opoziciona masa birača i lidera koji bi na svoje ime i kredibilitet povukao i određenu grupu birača i aktivista, opozicija će jako teško da zapreti vlasti", smatra Boban Stojanović, doktorand na Fakultetu političkih nauka. Tu ocenu daje na osnovu rezultata prethodnih izbora i političke kulture u kojoj se građani opredeljuju u odnosu na lidere.

• Ima li još Srbija opoziciju?

"Opozicija mora pre svega da izgradi partijsku infrastrukturu, da po Srbiji formira odbore, da ti odbori uspeju da priviku pristojan broj aktivista, da imaju neku vrstu stranačkog života. A pitanje je da li u tom nekom konglomeratu, koji bi bio grupacija više političkih subjekata, može da se stvori takav efekat jer deluje mi da bez toga opozicija ne može da ugrozi vlast. A posebno što vlast u organizacionom smislu ima jako razvijenu infrastrukturu", navodi Stojanović.

Desetak dana nakon što je Srpska napredna stranka, čiji je lider predsednik Srbije Aleksandar Vučić, porazila opoziciju na još jednim izborima, ovoga puta za Skupštinu Beograda, jedan od kandidata za gradonačelnika Dragan Đilas predložio je da se opozicija udruži u čvrst savez koji bi imao zajedničko predsedništvo i stručne timove za različite oblasti. Izbori u Beogradu, održani 4. marta, pokazali su da je ujedinjenje opozicije u jedan savez koji će biti iznad obične koalicije jedino rešenje za promene u Srbiji, smatra Đilas.

O ovoj ideji kao predlogu za stvaranje efikasne alternative aktuelnoj vlasti, spremni su da razgovaraju u Demokratskoj stranci (DS) nakon unutarpartijskih reformi. Takođe su razgovore prihvatili i Zoran Živković, lider Nove stranke i Vuk Jeremić, čelnik Narodne stranke. A čini se najviše lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić, koji već neko vreme zagovora ideju ujedinjenja i obnavljanja DS.

"Da su mogli da potru svoje stranačke sujete ne bi iz Demokratske stranke za 28 godina višestranačja u Srbiji nastalo više od 15 stranaka. Na kraju krajeva, vidite da imamo bar pet, šest bivših predsednika stranke koji su onog trenutka kada su prestali da budu predsednici te stranke postajali ljudi koji su disidenti i koji su pravili sopstvene političke partije u kojima će oni biti predsednici", podseća politički analitičar Cvijetin Milivojević. Ideja o udruživanju opozicije bez lidera imala bi pozitivnog efekta, kaže, ali dodaje da to u ovom trenutku nije ostvarivo.

Opozicija od 2012. godine ni na jednim izborima nije uspela da ugrozi vlast Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića i njihovih koalicionih partnera.

"Opozicija danas faktički ne postoji u smislu subjektiviteta", ocenjuje Milivojević i navodi da se danas niko ne bi mogao nazvati liderom opozicije. On smatra da je teško u ovom trenutku reći da se oko nečeg može stvarati zajednički front, ali da bi rešenje moglo da bude u tehničkoj koaliciji.

"Ja sam o tome govorio i za beogradske izbore. Nije bilo neophodno da svi budu na jednoj listi, ali je bilo nužno da svi budu najviše na tri liste. Jedna je morala da bude građansko-demokratska opoziciona lista, druga nacionalna opoziciona lista, a treća je mogla da bude lista nevladinih organizacija koje imaju političke ambicije", kaže Milivojević, tvrdeći da bi u tom slučaju sve tri liste prešle cenzus i da bi ako bi im rezultati to omogućili mogli zajedno da formiraju vlast.

• Pančić: Opozicija trebalo da ide zajedno

Poslednjih meseci opozicija postaje nemoćna i u republičkom parlamentu zbog toga što poslanici vladajuće koalicije trošenjem vremena za raspravu o amandmanima, tako što podnesu veliki broj skoro istovetnih amandmana, onemogućavaju opozicione poslanike da dođu do reči.

"To je očigledno još jedan korak na koji način vlast, neću da kažem guši opoziciju, ali je skrajnjava. I jako je važno istaći to da trenutno najozbiljniji politički akteri sa opozicione strane uopšte nisu u republičkom parlamentu. Dragan Đilas, Saša Janković, Vuk Jeremić jesu neka okosnica opozicije u ovom trenutku, a njih nema u Skupštini Srbije", primećuje politikolog Boban Stojanović i konstatuje da trenutno nema političkog korektiva vlasti.

Do nedavno su korektiv vlasti predstavljale nezavisne kontrolne institucije, ali zbog personalnih promena i isteka mandata u tim telima, jedini institucionalni korektiv vlasti sada predstavlja, navodi Stojanović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kome takođe uskoro ističe mandat.