Treći je dan crvenog alarma zbog terorističkog rizika u Srbiji. U zemlji nisu zabeležene opsežnije policijske akcije, a isto važi i za Novi Pazar, grad u regiji Sandžak na jugozapadu Srbije, gde je živeo napadač na žandarma ispred Ambasade Izraela u Beogradu.
Miloš Žujović, rođen u beogradskoj opštini Mladenovac, promenio je mesto stanovanja i sopstveni identitet, i preselio se u ovaj grad većinski naseljen bošnjačkim stanovništvom.
Kako je saopšteno iz policije, prešao je na islam i uzeo ime Salahudin.
"Sve mi ovo uliva dozu straha i vraća me u neke godine koje smo preživeli u prošlosti", kaže za Radio Slobodna Evropa Novopazarka Nejra Murić.
Zebnja da bi događaji poput onog u Beogradu 29. juna mogli isprovocirati nove incidente u sredini kakva je sandžačka, i dovesti do nestabilnosti, ne prestaje decenijama.
I građanski aktivista, osnivač Inicijative slobodnih građana, Aladin Paučinac smatra da nije dovoljno samo osuditi ono što se desilo u Beogradu, kako su to učinili predstavnici vlasti, već da su uticajni lideri dužni da građanima pojasne o čemu se radi i šta je uzrok, odnosno šta će biti posledice svega.
"Potrebno je više pričati o tome, da li postoje indicije da ćemo prolaziti kroz neki težak period. Sigurno će biti svega i važno bi bilo da se svi oni malo detaljnije oglase i iznesu svoje mišljenje, ali i zaštitnički stav prema nama građanima. Ako neko nema veze sa terorizmom ili sa bilo čim, zašto bi sada prolazio kroz sve neke provere i slično. I sam predsednik je rekao da su službe pratile te ljude, ali da iz nekog razloga oni nisu sprečeni to da urade", rekao je Paučinac.
Šta je rekao predsednik?
Osim što je izjavio da će crveni bezbednosni alarm, najverovatnije biti ukinut u utorak, 2. jula, četvrti dan nakon napada, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u 30. juna izneo i više detalja o samom napadaču.
Vučić je, gostujući na TV Prva, rekao da je "napadač bio izuzetno dobro obučen" i da je strelu ispalio držeći samostrel u kesi, kako bi "napad bio potpuno neočekivan".
Objasnio je i javnosti da crveni nivo bezbednosnih pretnji od terorizma znači da će biti povećano prisustvo policije i bezbednosne mere na svim javnim mestima.
U samom Novom Pazaru pojačanog prisustva policije 1. jula nije bilo, a sudeći prema uobičajenoj atmosferi u gradu nije se činilo ni neophodnim.
"Mi smo ovde uvek bili pametni, a ako nekog poštuješ i voliš, ne može sitnica da ti promeni ništa", kaže Novopazarac Zoran Miladinović.
"Čovek je čovek, a mi imamo i drugove i kumove, prijatelje. Ovo što se desilo je tragedija mladog čoveka, tragedija za ono što je pokušao da predstavi, jer je samo napravio štetu sebi i veri, ocu i majci, svima", pojasnio je Miladinović.
Šta su poručili iz islamskih zajednica?
Oglasile su se i obe islamske zajednice u Srbiji.
Čelnik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji Mevlud Dudić ocenio je da su poslednji događaji u Beogradu primer brutalne zloupotrebe vere, jer je islam vera mira, suživota, tolerancije i poštovanja svih ljudi i njihovih života.
"Mi smo upozoravali da su ovakve pojave posledica postojanja nelegalnih centara, u kojima se obavlja nelegalna i nekompetentna verska edukacija, nad kojom Islamska zajednica nema nikakvu kontrolu ili ingerenciju", rekao je Dudić, čelnik Islamske zajednice kojoj je sedište upravo u Novom Pazaru, za RSE.
Kaže, takođe, da se tim povodom više puta obraćao nadležnim organima, ali da nisu dobili nikakvo razumevanje.
"Od nadležnih državnih organa očekujemo da osvetle taj slučaj do kraja, da temeljito istraže i da ne bude bilo koje vrste zloupotrebe, da iskreni i pošteni ljudi u ovoj istrazi stradaju", rekao je Dudić.
Od oktobra 2007. godine u Srbiji postoje dve islamske zajednice. Druga je Islamska zajednica u Srbiji, na čijem čelu je muftija Dudić i Islamska zajednica Srbije, koju predvodi reisu-l-ulema Senad Halitović. Sedište joj je u Beogradu.
Halitović je rekao da život s aspekta islama predstavlja posebnu svetost koju treba čuvati i štititi, te koja ne sme na nikakav način da bude ugrožena.
"Ovakva zlodela se kose sa svim verskim učenjima, a posebno s učenjem islama. Ovo je bio zločin bezumnog pojedinca. Mi ćemo se boriti za protiv svakog vida ekstremizma i ekstremnih učenja koja ne pripadaju islamu i ne želimo da ih neko pripisuje nama", rekao je Halitović.
On je rekao da je islam došao da oslobodi ljude i da im da lep pogled na život, a ne da ljude plaši bilo čime.
"Ovo što se desilo ne tiče se nijednog Bošnjaka, nijednog muslimana u Srbiji, već kao delo pojedinca, Miloša Žujevića iz Mladenovca i to što je učinio je van pameti. U Srbiji ne žive samo Bošnjaci muslimani, već i Romi, Albanci, Turci, Aškalije, Arapi i niko od njih ne podržava ovo što je on uradio", rekao je Halitović.
Lekcije incidenta u Beogradu
Miloš Žujović imao je 27 godina i trenutno je najpoznatije ime konvertita iz hrišćanstva u islam u Srbiji.
Može se svrstati i među takozvane spavače, termin koji se upotrebljava za ekstremiste koji čekaju priliku za napad, kao što se dogodilo u Beogradu.
Međutim, izvan svega, Žujović je mladi čovek koji je podlegao ekstremnoj interpretaciji islama.
Ministar policije Ivica Dačić je 29. juna izjavio da se proveravaju i pojedinci koji su bili uključeni u vrbovanje pojedinaca za ratovanje u Siriji i šire na Bliskom Istoku.
"Ekstremisti lako manipulišu emocijama mladih i obezbeđuju im lažni osećaj superiornosti i vrednosti", izjavila je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava, koja je i sama učestvovala u projektima prevencije ekstremizma, između ostalog, i u Sandžaku.
"Oni ne uviđaju da zapravo te grupe njima oduzimaju prava. Muslimani su u Srbiji decenijama izloženi diskriminaciji, sada se glorifikuju ratni zločinci koji su ubijali Bošnjake tokom rata 90-ih. Sve to stvara osećaj frustracije, izolacije, straha, što mlade u potrazi za identitetom može da vodi ka ekstremističkim i nasilnim grupama", navodi Kisić.
Prema njenim rečima, Helsinški odbor je puno radio sa mladima, sa školama i sa zajednicom na podršci mladima.
"Pokazalo se da su oni posebno ranjivi, kada je reč o regrutaciji za strana ratišta, jer nemaju dovoljno informacija da bi se odupreli radikalizaciji. S mladima treba otvoreno razgovarati. Najbolji otpor je znanje i tačna informacija", ističe Kisić uz preporuku vlastima o poslednjim tragičnim događajima sa javnošću komuniciraju pre svega proverenim informacijama.
Od čega se strahuje u Novom Pazaru?
Azem Musić, višedecenijski građanin Novog Pazara, ne krije svoju uznemirenost dešavanjima od pre dva dana. Komentariše da je u tom gradu već dovoljno problema, te da "nema potrebe da ih još huligani dodaju".
"Osuđujem svako nasilje, to nikome nije primereno i nije mi jasno zašto su to uradili. Ovo nam nije potrebno, naročito nama u Sandžaku, nikako da se stabilizujemo", kaže Musić.
On je istakao da ga je iznenadilo ovo što se dogodilo u Beogradu, te da je to najstrašniji i najgori način izražavanja, a da mu je još veće iznenađenje bilo kada je saznao da je taj čovek živeo u centru Novog Pazara.
"Nije dobro za državu, za njene građane, nije dobar način, posebno za nas muslimane. Mi znamo da je u Srbiji stanje konfuzno, na svakom polju. Mi Bošnjaci, uopšte muslimani smo na neki način zavedeni i zbunjeni. Mi znamo ovde u Novom Pazaru šta smo sve pretrpeli proteklih decenija, tako da smo svesni da će zbog ovog incidenta i tragedije u Beogradu ovde određene osobe prolaziti kroz različite vrste tortura, pre svega na graničnim prelazima, različitim punktovima ili putevima", rekao je Paučinac.
Teroristički napadi u Srbiji su retkost. Prema izveštaju State Departmenta o terorizmu za 2022. godinu, glavna izazovi u Srbiji jesu repatrijacija osoba koje su se pridružile stranim ratištima, samoradikalizacija, pretnje koje predstavljaju teroristička dela te ilegalni tokovi migranata, novca i oružja.
Facebook Forum