Nesreća, izjave zvaničnika, pokretanje istrage, ali - retko kada i sudski epilog ili javno saopšteni uzrok.
Tako su u poslednjih sedam godina tretirane nesreće u pogonima fabrika u okviru Odbrambene industrije Srbije, u kojima je živote izgubilo sedam osoba, a 36 povređeno, pokazala je analiza Radija Slobodna Evropa.
Još tri osobe su stradale, a 16 je povređeno u fabrici protivgradnih raketa "EDePro" koja nije deo Odbrambene industrije Srbije.
Poslednja u nizu nesreća dogodila se u fabrici eksploziva i pirotehnike Trajal (Trayal) u Kruševcu u centralnoj Srbiji, 16. januara. Život je izgubio jedan radnik, dok je četvoro povređenih.
Neposredno nakon nesreće, korporacija Trajal oglasila se saopštenjem u kojem se navodi da je pogon "radio uz primenu svih bezbednosnih mera i pod nadzorom kamera".
Naveli su da će njihove stručne službe istražiti detalje događaja.
Istragu su najavili i ministar unutrašnjih poslova Srbije Bratislav Gašić i ministar odbrane, Miloš Vučević.
"Da kažem da se te stvari dešavaju - neće biti primereno. Istraga će utvrditi šta je dovelo do ove tragedije i do gubitka ljudskog života i sve nas dodatno upozoriti da su ti poslovi sa velikim rizicima", izjavio je Vučević 16. januara.
Sindikati optužili upravu
Reagujući na poslednju u nizu, tragediju u Kruševcu, Udruženi sindikati Srbije Sloga zatražili su 17. januara hitnu smenu generalnog direktora fabrike Trajal.
"Tragični događaj koji se odigrao u fabrici u Kruševcu, gde je u eksploziji u Pogonu za proizvodnju gorive trake, eksploziva, pirotehnike i hemije poginuo osamnaestogodišnji mladić, a četiri osobe povređene, predstavlja rezultat očiglednog niza propusta u upravljanju bezbednošću i radnim uslovima", istakli su u saopštenju iz sindikata Sloga.
U Asocijaciji nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) su naveli da je nesreća "posledica rada u nebezbednim uslovima".
"Nedostatak adekvatne zaštitne opreme, pritisak da se preskoče propisane procedure, neažurnost i nedostatak kontrole, žmurenje inspekcija kod očiglednih propusta, po pravilu, za rezultat imaju tragedije, izgubljene živote i obogaljene radnike“, naveli su u tom sindikatu.
Čime se bavi Trajal korporacija?
Ovo nije prvi put da se dogodila eksplozija u pogonima Trajala.
Petoro zaposlenih na pakovanju protivgradnih raketa povređeno je u eksploziji 2001. godine.
Sedam godina kasnije, 2008. godine, došlo je do eksplozije u kojoj je lakše povređeno desetak radnika, prenose beogradski mediji.
Uredbom Vlade Srbije, Trajal korporacija je od decembra 2019. deo Odbrambene industrije Srbije.
Prema poslovnim podacima korporacije, u njoj je zaposleno 1.232 radnika.
Bavi se proizvodnjom eksploziva i pirotehnike, protivgradnih raketa, vojnih zaštitnih sredstava i guma.
U većini slučajeva uzrok nepoznat javnosti
Radio Slobodna Evropa (RSE) je analizirao epiloge nesreća u pogonima fabrika koje su u sastavu Odbrambene industrije Srbije od 2017. do 2024. godine.
Analizom su obuhvaćene i dve nesreće u fabrici protivgradnih raketa "EDePro" iz Beograda.
Bilans jedanaest nesreća do kojih je došlo u tom periodu je pogibija deset radnika i 53 povređenih.
Sudski postupci pokrenuti su u samo dva slučaja.
Za tri nesreće, dve u fabrici municije "Sloboda" u Čačku u junu 2021. i onu u fabrici oružja "Krušik" u Valjevu 2020. godine, nikada nije saopšteno šta je uzrok.
Nepoznat je i uzrok eksplozije u fabrici protivgradnih raketa "EDePro" u Leštanima kod Beograda do koje je došlo u novembru 2021. a u kojoj su poginule tri osobe, dok je 16 povređeno.
U istom pogonu je došlo do eksplozije u septembru 2023. ali bez žrtava.
Tada je utvrđeno da je do eksplozije došlo usled kvara i pregrevanja na jednoj od mašina za proizvodnju raketnog goriva.
Za tri nesreće u fabrici oružja "Krušik" u Valjevu u 2022. i 2023. godini uprava tog preduzeća je saopštila da su "za sve utvrđene propuste sankcionisana odgovorna lica", bez davanja detalja.
U eksploziji u fabrici oružja "Milan Blagojević" u Lučanima na zapadu Srbije u eksploziji u julu 2017. godine poginula su dva radnika.
Suđenje traje od 2019. godine. Osnovni sud u Ivanjici je u aprilu osudio dvojicu rukovodioca na po tri godine zatvora. Međutim, odlukom Apelacionog suda u Kragujevcu prvostepena presuda je ukinuta i naloženo je da se suđenje ponovi.
[Nesreća u Tehničko-remontnom zavodu kod Kragujevca, 28. februara 2017.]
U slučaju eksplozija u Tehničko-remontnom zavodu u Kragujevcu do kojih je došlo u februaru 2017. i u kom su poginule četiri osobe, a povređeno 25, podignuta je optužnica 2018. godine protiv dvojice vojnika i četvorice službenike.
Javnost do danas nije obaveštena o epilogu sudskog postupka.
U Srbiji 'netipično' velik broj nesreća
Urednik Balkanske bezbednosne mreže i vojni analitičar Aleksandar Radić rekao je u razgovoru za RSE da sumnja da će javnost saznati šta je uzrok nesreće u fabrici eksploziva Trajal u Kruševcu, kada se uzmu obzir prethodni slučajevi.
"Čitav slučaj živi samo onih nekoliko prvih sati medijske eksploatacije i do sada niko nije prezentovao nešto što bi nas uverilo da se preduzela neka šira akcija na poboljšanju uslova rada i nabavci nove opreme", kaže Radić.
On je ocenio da je učestalost nesreća u fabrikama oružja i municije u Srbiji "netipična".
"Broj vanrednih događaja je u odbrambenom sistemu i odbrambenoj industriji bio neproporcionalno veći u odnosu na uslove u drugim zemljama", kaže Radić.
Uzrok vidi u tome što se takve teme, kako kaže, "guraju pod tepih".
"Kod nas političari samo gledaju da se što pre sanira medijska šteta", naveo je Radić.
Pitanje odgovornosti rukovodstva
Na netransparentnost u istragama nesreća ukazuje i Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
On je za RSE naveo da se incidenti redovno dešavaju u odbrambenoj industriji, a da državne institucije samo najave da će utvrditi odgovornost.
"Međutim, mi nikada nemamo ishod tih slučajeva. Mi zapravo možemo da zaključimo da je jedan od glavnih razloga taj što bi verovatno istraga utvrdila da je odgovorno rukovodstvo fabrika odbrambene industrije", kaže Petrović.
On dodaje da se nesreće dešavaju ili zbog ljudskog faktora ili zato što nedostaje tehničke opreme koja može da služi kao zaštita radnicima u radu.
I za jedno i za drugo je, kaže, odgovorno rukovodstvo.
"Ukoliko se nesreće redovno ponavljaju, to ukazuje da sistem ne funkcioniše, da on nije dobar. Upravo raspravljanjem o slučaju u javnosti i iznošenjem podataka o tome šta se desilo, ko je odgovoran, utiče se na to da se ubuduće spreče te situacije", ističe Petrović.
Naglašava da se ne očekuje da se iznose poverljive informacije, ali da javnost treba da zna da li su procedure poštovane i da li su radnici adekvatno zaštićeni.
Facebook Forum