Dvadeset šest godina nakon NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, u Srbiji je široko rasprostranjen narativ o više hiljada stradalih civila i pripadnika oružanih snaga, dok višegodišnja istraživanja nevladinih organizacija ukazuju na konkretne podatke.
To se moglo primetiti i na protestu koji su organizovali studenti u blokadi ispred zgrade nekadašnjeg Generalštaba 24. marta, na godišnjicu početka bombardovanja.
U pozivu na okupljanje koji su akademci objavili na Instagram stranici "Studenti u blokadi", navodi se da je tokom 78 dana ubijeno 2.500 civila i 1.031 pripadnik vojske i policije".
Oni su se pozvali na podatke Ministarstva odbrane Srbije, prema kojima je u bombardovanju stradalo 89 dece. Ti podaci su, uz izvesne varijacije, godinama unazad navođeni i na zvaničnim obeležavanjima godišnjice početka NATO intervencije.
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo (FHP), koje je ova nevladina organizacija godinama prikupljala, tokom skoro tri meseca bombardovanja je stradalo ukupno 756 ljudi.
Od toga je 451 civil, među kojima je 217 Albanaca, 204 Srba i 30 Roma i pripadnika drugih etničkih grupa. Kada je reč o stradalima među pripadnicima oružanih snaga, 276 su bili pripadni i Vojske Jugoslavije odnosno MUP Srbije, a 29 pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova.
"Ovo su najpouzdaniji podaci o žrtvama vazdušnih napada NATO 1999. godine. Godinama smo pozivali javnost da, ukoliko neko ima neki podatak o nekoj žrtvi, da iznese, ali niko se nije javio", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo.
U izveštaju objavljenom 2014. godine, navode se imena i prezimena stradalih, nacionalna pripadnost, datum rođenja i mesto i datum stradanja.
Šta su govorili zvaničnici Srbije?
Podaci o broju žrtava koje je iznosio državni vrh prethodnih godina je varirao.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na obeležavanju četvrt veka od početka bombardovanja 2024. godine izjavio da je ubijeno 79 dece, 2.500 ljudi, "ne samo civila, već i vojnika i policajca".
U obraćanju pred Generalnom Skupštinom Ujedinjenih nacija u septembru 2023, Vučić je izjavio da je 1999. poginulo nekoliko hiljada civila i vojnika.
Na komemorativnom događaju povodom NATO bombardovanja 2021. godine je tokom audiovizuelne prezentacije navedeno da je poginulo oko 4.000 civila.
Taj broj je 2017. bio nešto drugačiji, kada je Aleksandar Vučić naveo da je ubijeno više od 2.000 civila i gotovo 1.000 vojnika i policajaca.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković ističe da se narativ o 2.500 poginulih civila i preko 1.000 poginulih vojnika održao upravo jer ne postoje državni podaci o broju žrtava.
"To nije uradila nijedna vlast od 1999. godine", kaže Selaković i podseća da je jedino istraživanje uradio Fond za humanitarno pravo.
Prema njenim rečima, narativ o većem broju žrtava koristi se za mobilizaciju ljudi po osnovu nacionalnog sentimenta.
"To je jedna česta praksa – da se barata brojkama bez zvanične evidencije, da se ne govori o činjenicama, već nekakvim konstrukcijama, konstruktima, kako bi se ta veličina žrtve, koja je u stvari ključna u tom narativu i koja služi za neku vrstu manipulacije, kod ljudi održala", kaže ona.
Generacije koje bombardovanje ne pamte
Narativ o više hiljada stradalih civila nastavili su i studenti u blokadi.
Studentkinja Dunja Stanojković pročitala je objavu studenata u blokadi u kojoj je navedeno i da je "24. marta 1999. bombardovana jedna zemlja, a do danas niko nije odgovarao."
"Postalo je jasno da principi međunarodnog prava ne važe za sve podjednako", naveli su studenti u objavi.
RSE nije uspeo da dobije pisane odgovore od grupe "Studenti u blokadi" o tome na koji način se informišu o dešavanjima u vezi sa NATO bombardovanjem 1999. godine, kao i da li su im poznati podaci koje je objavio Fond za humanitarno pravo.
Bojana Selaković smatra da su se studenti u blokadi opredelili da izađu sa ovakvim podacima, kako bi okupili veći broj ljudi na protestu ispred Generalštaba.
Ona podvlači da narativ o bombardovanju plasira vlast i podseća da su u pitanju generacije koje taj period ne pamte.
"Oni su o tome učili iz državnih narativa, učili su u školi na taj način, jer to je narativ koji se koristi u obrazovnom sistemu, učili su iz medija o tome. I imajući u vidu da su nekako podlegli nekim drugim mehanizmima koje je vlast koristila svih ovih godina za diskreditaciju ljudi u javnom prostoru, prosto ne smatraju relevantnim neke druge izvore", objašnjava ona.
Nataša Kandić smatra da mlađe generacije ne znaju gotovo ništa o stradanjima nesrpskog stanovništva tokom NATO bombardovanja, niti dovode u pitanje podatke koje iznose zvaničnici Srbije.
"Oni ne znaju da postoje i drugi podaci koji su imenom i prezimenom proverljivi, nasuprot brojevima koje daju predstavnici državnih institucija", kaže Kandić.
Još manje, kaže sagovornica RSE, znaju o ratnim zločinima koje su pripadnici vojske i policije Srbije počinili nad kosovskim Albancima u ratu 1998. i 1999. godine.
NATO intervencija je počela nakon izveštaja o zločinima srpskih policijskih i vojnih jedinica nad albanskim civilima na Kosovu.
Intervencija je sprovedena bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što je bio presedan. U zvaničnom narativu Srbije ističe se isključivo taj aspekt, dok o sistemskom progonu albanskog stanovništva na Kosovu nema ni pomena.
Zločini srpskih snaga potvrđeni su presudama haškog tribunala.
Nataša Kandić kaže da se nada da dolazi vreme kada će nove generacije preispitivati zvanični narativ o ratu na Kosovu i bombardovanju 1999. godine.
"Mislim da je strašno važno te mlade ljude upućivati na podatke i činjenice utvrđene istraživanjem i koje su dobijene pažljivom analizom svih sudskih dokumenata. Ja sam ih posredstvom društvenih mreža i pozvala da se priključe nekim našim novim projektima koji će im pomoći upravo u sticanju znanja o ratovima devedesetih", kaže Kandić.
Istraživanje Fonda
Fond za humanitarno pravo započeo je istraživanje o stradalima odmah nakon NATO bombardovanja. Istraživači su, kaže Kandić, prošli kroz 35.000 izvora. Prvi podaci koje je FHP objavio bazirali su se isključivo na medijskim izvorima.
"Mediji su tada objavljivali zvanične podatke koji su prethodno morali da budu odobreni. Ti medijski izvori su bili isključivo fokusirani na žrtve u centralnoj Srbiji. Nije bilo nijednog podatka koji je ukazivao da je dolazilo i do napada na Albance na Kosovu", kaže Kandić.
Ona dodaje da je u kasnijim istraživanjima utvrđeno da je nešto veći broj stradalih bio među albanskim stanovništvom. Oni su, kaže osnivačica Fonda za humanitarno pravo, stradali uglavnom u posebnim okolnostima.
"Uvek se događalo da su u pitanju kolone stanovništva koje je prethodno proterano ka Albaniji. Te kolone su uvek bile u policijskoj pratnji. Nikada se o tome u medijima nije govorilo niti je iko od predstavnika vlasti u Srbiji pomenuo albanske žrtve u vazdušnim napadima", kaže Nataša Kandić.
O tome na koji način je zvanični narativ države Srbije selektivan u vezi sa stradalima tokom bombardovanja govore podaci o stradaloj deci.
Prema podacima koje iznose državni zvaničnici, broj stradale dece varira između 79 i 89. Deca albanske nacionalnosti se u tom slučaju po pravilu ne pominju.
Podaci Fonda za humanitarno pravo pokazuju da je u NATO bombardovanju stradalo ukupno 81 dete mlađe od 16 godina. Najviše stradalih u jednom napadu zabeležen je 13. maja u selu Koriša na Kosovu, kada je ubijeno 29 dece.
"Do sada je utvrđeno da su sva ta deca iz sela iz kojih je albansko stanovništvo proterano. Oni su usmereni ka granici sa Albanijom. Policija Srbije ih je uputila u bivšu vojnu zgradu da tamo provedu noć i da sutradan krenu za Albaniju. U toku noći se dogodio napad NATO avijacije", kaže Nataša Kandić.
Bojana Selaković ističe da bi se, ukoliko bi država objavila imena i prezimena poginulih u bombardovanju, videlo da je značajan broj ljudi albanske nacionalnosti.
"Onda se gubi taj osnov narativa o tome kako su žrtve NATO pakta samo Srbi i kako je NATO organizacija koja je uperena protiv Srba, a znamo kako je taj narativ korišćen svih ovih 20 i nešto godina – da odredi jedan jasan spoljnopolitički kurs Srbije", kaže Selaković.
Veterani i studenti
Na protestu ispred bivšeg Generalštaba studentima i građanima su se pridružili i veterani 63. padobranske brigade koji su i ranije podržavali proteste akademaca koji od kraja novembra blokiraju fakultete. Članovi udruženja veterana su pružali pomoć studentima u održavanju reda i tokom velikog protesta u Beogradu 15. marta, kada se u glavnom gradu okupilo nekoliko stotina hiljada ljudi.
"Imajući u vidu da te jedinice imaju reputaciju da su imale funkciju u odbrani nacionalnih interesa, studenti verovatno ne vide u tome ništa loše. Prosto nisu ni upoznati sa tim šta su ti ljudi radili i koliko je to bilo problematično", kaže Bojana Selaković, Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.
Pripadnici 63. padobranske brigade učestvovali su u svim ratovima na prostoru bivše Jugoslavije tokom devedesetih.
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, u sudskim presudama se pominje učešće pripadnika 63. padobranske brigade u akciji "Reka" iz aprila 1999. godine.
Tom prilikom je došlo do najmasovnijeg zločina na Kosovu, kada je više od 300 pripadnika albanske zajednice iz sela Meje odvojeno od porodica i ubijeno na putu do Đakovice.
U presudama generalima tadašnje Vojske Jugoslavije Nebojši Pavkoviću i Vladimiru Lazareviću za ratne zločine nad albanskim civilima, ne pominje se odgovornost komandanata ili načelnika štaba 63. padobranske brigade. U tim optužnicama fokus je bio na vojnom vrhu Vojske Jugoslavije.
Skup ispred Generalštaba deo je višemesečnih protesta u Srbiji sa kojih se traži odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Proteste predvode studenti koji već četiri meseca blokiraju više desetina fakulteta širom Srbije.
